Гост аутор: алс

 Ukus proje otkrila sam kad sam već uveliko imala svoju ličnu kartu i država me smatrala odraslom. Slično je izgleda sa svima čiji su se roditelji sećali rata i poratnog vremena a kojima se ta ista proja toliko smučila da je bila doživotno proterana iz kućnog jelovnika.

Kolege su pokušale da rekonstruišu zašto baš proja. Te nema kvasca, te nema praška za pecivo, te se mešala sa strugotinom, al ja nešto držim da je osnovno što je čini projom

Nedavno sam bacila pogled na tekstove koje sam sačuvala u favorite.

Nema ih mnogo. Uglavnom iz vremena kada su danas već i bivši vipovci bili još gosti autori ili početnici.

Gost autor: drumas

Малолетничко насиље, хулиганство (полиција из назива малолетним хулиганима) нас узнемиравају од јесени 2019. Почело је доношењем џакова са ђубретом, звоњењем, куцањем, лупањем на врата а од 2022 бесомучним шутирањем у улазна врата од стана чија је цена око 180000,00 динара.

Значи: Четири године.
Значи: Полиција и тужилаштво су упознати од 2020. са све појединим именима, фотографијама и два видео снимка.
Епилог:

-9 јуна ове године у 17:15 ногама су дивљачки ударали улазна врата нашега стана тако да се стан тресао, један је непрестано викао: јаче, јаче, јаче... И побегли...
Супруга је била сама у стану, у мају месецу ове године јој је уграђен пејсмејкер.
Није позвала полицију јер сматра да од ње више нема помоћи.
Епилог:
Следећег дана, 10 јуна ове године супруга се иселила из нашега стана и отишла код ћерке. Нисам био у Београду тога дана/поподнева.
Полицију, правосуђе, тужилаштво сам о свему обавестио исте вечери, значи 10 јуна ове године.

-12 јуна око 20:30 су поново дошли на врата...био сам ту..позвао сам 192 и патрола полиције је дошла по ко зна који пут од 2020.
Комшија је сустигао и ухватио једног малолетника. Предат је полицијској патроли. Тражили су од њега да позове родитеље и остатак екипе која је била са њим приликом прављења узнемиравања, вандализма и наношења штете власништву. Том приликом смо сазнали за име једног од „инспиратора" насиља.
Епилог:
Полицијској патроли и полицијској станици Н.Београд су „везане" руке што се тиче малолетника, за њих је задужено Оделење за малолетнике у Управи полиције, Деспота Стефана 107/29 Новембра којима сам се обратио још 2021 а они тада проследили поступање у надлежност ПС Нови Београд?
Тако да је супруга у праву.

 Opšte je poznato da moja varoš, Zrenjanin, ima muku sa pijaćom vodom. Verujem da je isto toliko poznato i da se dugo tražilo rešenje, ugovaralo pa otkazivalo, da bi konačno bila angažovana firma koja je napravila postrojenje i poslednjih godinu-dve u nekoliko navrata isporučivala vodu u režimu probnog rada tokom kojeg su se javljali razni problemi.  

Danas, 3. marta, negde oko pola pet popodne, zvoni mi interfon.

Naviknuta da nenajavljeno vazda dolazi ili neka dostava ili čitači, istrčim dole bez provere na kapiju, kad tamo ispred zatičem dve žene od po pedeset i kusur godina, i jedna uz osmeh počinje nešto:

Dobar dan, mi smo došli za Naprednu...
Pitam, Srpku Naprednu stranku?

Da, odgovara ona.
Iz momenta se okrenem i samo kažem do viđenja, ulazeći u dvorište i zaključavajući vrata, kad čujem s druge strane:
Dobićeš ti šut kartu iz Srbije!

Već godinama unazad nedeljom kuvam za više narednih dana. Ovog puta ću preskočiti.

Pre mesec dana i malo jače, rekla sam da ću se prijaviti da budem kontrolor na izborima.
To ću svakako uraditi u nekoj opciji, ali mi posle brojanja glasova sa referenduma i spoznaje da rezultati jako zavise od toga ko ih je brojao, palo na pamet da treba otići na neko biračko mesto koje baš nema ko redovno da pokrije. Doduše, takvih mesta ima previše a onih koji su spremni da potegnu put, verovatno ne baš dovoljno.
I tako mi pade na pamet da, ako bi se skupila solidna grupa ljudi koja se poznaje po nekom osnovu, to može biti i zanimljivo iskustvo. 

 Гост аутор: nikvet pn

Тамо деведесетих, тек што сам отворио приватну амбуланту дошао ми је старији симпатичан пар са четворо паса мешанаца. Само је она говорила, витка жишка, он ситан блед са подочњацима смешкао се и ћутао. На крају терапије објаснио сам даљи поступак и исхрану покушавајући да и њега увучем, деловао ми је стабилније. Она је пресекла: Португалац, зове се Хелио, српски нула. Много је болестан од свашта, пије двадесет и четири таблете на дан. Испратио сам их, руковао се меко као баба. У наредних неколико сусрета испричала је да су се одавно нашли у Немачкој на раду, фризерка и електричар, немају деце; још коју годину до пензије решили да проведу у Србији, после ће већ видети.

Живели су у кући са двориштем премалим за превише паса. Велика разлика од њене родитељске куће у Кривом Виру. Но нажалост по смрти родитеља то је све прилично пропало. Она није показивала вољу да се тамо врати нити да обнови; њему је било свеједно.

Sećate se ove devojčice?  

 Serijal bajkovitih priča o njoj se emitovao u vreme mog detinjastva, i sve sam odgledala onoliko puta koliko se to tad moglo.