I biće da mi zbog toga uopšte nije jasno šta znači:

Ovo je prvi klinički centar koji je u Srbiji ikada započet da je ikada završen. 

Ostali su započeti pa nikad nisu završeni ili su završeni a da nikad nisu bili započeti?

I još kažu da je ovo prva zdravstvena ustanova koja ima svoj heliodrom.To me posebno i neobično raduje. 

Još više me raduje što su, prema rečima onog Babića, konačno uspeli da spakuju Južnu Moravu u  Grdeličku klisuru, što nije mala stvar.

 Ove godine opet lepo rodile kajsije.
Dok su cvetale i stvarale zametke, pa i posle kad se videlo da to na drvetu nije šljiva nego se jasno razaznavali plodovi, ličilo da će biti za sve.
E, ali!
Udario prvo grad pa ih lepo izlupao, onda dokusurila ona krastavost ljuske, pa ispalo da ima dvesto kila za rakiju i pola kile za pojesti. Ostajemo bez pekmeza.
Nećeš, rekoh sebi, kao Pepeljuga trebiti šta se može iskoristiti, al al ni ostati bez pekmeza. Rodilo svima, ima toga da se kupi.
Ali cvrc, ispada da baš i nema. 

gost autor: alselone

 Započeti konverzaciju ponekad bude teško. Nekome je teško započeti komunikaciju u baru, nekome je teško započeti poslovni email, dugima je to prva rečenica javnog nastupa, nekome nije ništa od pomenutom a retkima to nije čak ni uvodna rečenica romana. Ovo je blog o njima i njihovim uvodnim rečenicama.

Zamislite ovako: sedite u svom dvorištu, pijete kafu i ćaskate sa komšijama i onda toliko jeziv smrad koji se širi naseljem - po ko zna koji put za više od deceniju - učini da se pokupite unutra, zatvorite prozore i zaboravite da imate dvorište jer ionako ne možete da ga koristite.
Da, bilo bi to ok da je samo jednom. Desi se. No, kada je smrad višegodišnji, čak višedecenijski i gotovo svakodnevan, onda uradite ono što su uradili ljudi iz jednog zrenjaninskog naselja, njih nekolicina: ustanete od stola, uzmete svoje smeće iz kante i odete da ga ‘itnete preko ograde kafilerije. Vi nama vaše, mi vama naše.

Znate onu situaciju kad morate da sedite na nekom mestu, kad neko nešto izlaže, predaje, al to nešto vas ili potpuno ne interesuje i ne postoji situacija u kojoj bi vam neki od izloženih podataka dobro došao, il predavač svoj posao radi izrazito loše, pa vam je sve veći napor da ga slušate, čujete, ostanete budni.

A oči vam se same sklapaju.

Danas, 3. marta, negde oko pola pet popodne, zvoni mi interfon.

Naviknuta da nenajavljeno vazda dolazi ili neka dostava ili čitači, istrčim dole bez provere na kapiju, kad tamo ispred zatičem dve žene od po pedeset i kusur godina, i jedna uz osmeh počinje nešto:

Dobar dan, mi smo došli za Naprednu...
Pitam, Srpku Naprednu stranku?

Da, odgovara ona.
Iz momenta se okrenem i samo kažem do viđenja, ulazeći u dvorište i zaključavajući vrata, kad čujem s druge strane:
Dobićeš ti šut kartu iz Srbije!

Dame i gospodo, braćo i sestre, drugarice i drugovi. 

als 

Već dugo imam nameru da prezentujem neke korisne informacije, a posebno mi vetar u krila dao onaj požar u Kemerovu i pogibija onoliko dece, nego bila neka jurnjava pa ne stigoh.
Odmah da znate, ovo je jedan dosadan, suvoparan i krajnje koristan blog. I svakako bi valjalo da bacite pogled na ovo nekoliko korisnih priloga.

Da mu se nije štogod desilo?