Baš ova povorka federa, koja nije odskakutala, me je podstakla da kažem šta mi je u mislima poodavno.

Mali uvod: Nauka se razvijala tako što je prvo postavila pitanja pa onda tražila odgovore. Ako postavljaš prava pitanja brže ćeš spoznati ono što te interesuje.

Mnogo mi je čudno što se ovoliko priča o toj temi. Zašto? Nekako mi se čini da se siluje situacija. Zašto se te nedelje nije više pričalo o životnom standardu. To nam je svakodnevna boljka. I svaki dan treba da pričamo. Da ne pominjem Metohiju, Hag,

Читам сада баш о снимцима Ратка Младића, и видим да су сви заинтересовани да квалификују да ли су прави или нису. Као да је реч о потенцијалним силиконским грудима, што би и могао да разумем, и сада би свако да провери, да пипне, да их види из различитих углова, и да их продрма да види да ли природно одскачу или вештачки, јер

Када сам прочитао овај наслов у новинама толико ме је орасположио на дан избора и ако је претила опасност проширивања посла скромног гробара. Сви смо изговарали да је неко Бог и батина, али тај то уистину никада није био. У најбољу руку је тај неко могао бити само батина.

Када су се распевали чврчци о тешкој

Хтео сам нешто да напишем, и онда сам застао. Размишљао сам шта. Знао сам да нешто хоћу. Да ме чују. Ко да ја нешто имам да кажем што још нико није рекао. А то сам управо и хтео да кажем. Хоћу да кажем нешто што до сада нико није рекао. Иначе нема сврхе говорити. Само би посадио дрво у шуми - електронској шуми. Да је то моје дрво

Upravo razmišljanje 1 (o dosadnoj pameti) me je navelo da nastavim sa razmišljnjem, i rodilo se potpuno neočekivano, razmišljanje 2! Nikada ne biste pogodili da će da sledi posle razmišljanja 1! Znam! Takav sam ja, nepredvidiv! Iako ne znam o čemu sam hteo da pišem u ovom razmišljanju 2, vrlo je bitno da ga napišem. Nikada ne zna čovek zašto je šta dobro. Kao u mnogobrojnim situacijama kada smo u nedostatku reči objašnjenja ili utehe, izkovorili čuvenu rečenicu:"Ko zna zašto je to dobro." E za tu stvar koja je nama trebala u tom momentu sigurno nije dobro

Jednog lepog dana, dok sam se šetao mislima u prostoru koji ni meni nije poznat, pristigla je misao da bi bilo dobro da je čovek mašina.Ima toliko stvarikoje čovek želi da odradi i da jednostavno ne može da postigne sve ako se ometa raznolikim mislima. Naveće proklestvo su one misli na koje me nožemo da utičemo jer biti bez kontrole je znači biti nesiguran i živeti tako je neizvesno a to je ono što nas najviše plaši. Znam da ovo nema smisla, ali samo tako zvuči. Zapitajte se kako bi bilo da ste mašina i da odrađujete svoj program. Ne biste imali problema. Sigurnost je izvesna