B92 Blog

Američke mame se spremaju da sutra obeleže svoj praznik, Mother's Day... Njihovi muževi nastoje da odole marketinškom pritisku da im u najmanju ruku poklone dijamantske mindjuše za taj dan,  dok će najlepši pokloni izaći iz radionica u koje su se ove nedelje pretvorile škole i vrtići. I baš u vreme najveće idealizacije materinstva, u najgledanijem jutarnjem programu u Americi, Today, ovih dana je gostovala "ozloglašena" spisateljica Ajelet Voldman - majka četvoro dece i  žena koja je 2005. podigla buru svojim esejem u Njujork Tajmsu u kome je priznala da "više voli svog muža nego svoju decu" i da bi mogla da zamisli život posle gubitka deteta ali da nikada ne bi bila srećna posle gubitka svog supruga (takodje pisca, Majkla Sejvona). Koliko god mislili da su te dve vrste ljubavi neuporedive, ili da je ne razumemo ili se ne slažemo s njom, Ajelet treba odati priznanje na iskrenosti zbog koje je američko društvo, sklono izricanju moralnih sudova, kako i sama primećuje, samo što nije spali

Predsednik SAD Barak Obama uskoro će biti u prilici da izabere svog prvog kandidata za sudiju Vrhovnog suda. Jedan od sadašnjih devetoro sudija, Dejvid Suter, najavio je nameru da se uskoro penzioniše.

Sastav američkog Vrhovnog suda veoma je važan za pravac u kome se zemlja kreće. U zavisnosti od toga da li u njemu čine većinu sudije konzervativnih, umerenih ili liberalnih gledišta, odluke koje taj sud donosi služe kao putokaz za sve druge slične slučajeve, što znači da mogu da okrenu zemlju u jednom ili drugom pravcu.

Američki Vrhovni sud dugo su sačinjavali isključivo muškarci evropskog porekla. Međutim, promena sastava i nivoa svesti stanovništva Sjedinjenih Država uticala je i na sastav tog suda. 1967. imenovan je prvi afroamerički član, sudija Turgud Maršal. Prva žena sudija, Sandra Dej O’Konor, imenovana je tek 1981.

Sjedinjene Države su zemlja sastavljena od došljaka iz čitavog sveta. Iako su u početku doseljenici

Pridružite se ekspertima i novinarima Glasa Amerike i učestvujte u diskusiji sa pitanjima i komentarima koje nam možete poslati e-mailom, u vidu Twitter poruke, putem Youtube-a našeg bloga ili

Mučenje ratnih neprijatelja i političkih neistomišljenika u cilju otkrivanja informacija postoji, složićemo se, od kada je sveta i veka. Nezamislivo okrutne i sadističke metode ispitivanja korišćene su od starog Egipta, Grčke i Rima, preko španske inkvizicije do Trećeg Rajha i sovjetskih gulaga. Debata koja se opet usijala u Sjedinjenim Državama (objavljivanjem memoranduma Sekretarijata za pravosudje) pokazuje da tortura nije strana ni 21. veku, ni državi koja želi da bude „svetionik demokratije i bezuslovnog poštovanja ljudskih prava“. Kako je to strah od reprize 11. septembra 2001. naveo obrazovane, emancipovane, disciplinovane američke lidere da zanemare standarde kojima se njihova zemlja ponosi, i daju zeleno svetlo za primitivne i sadističke metode iznudjivanja informacija od osumnjičenih terorista?

Proteklih smo dana u medijima slušali (a u Glasu Amerike i sami istraživali) stavove političara, pravnika, aktivista za ljudska prava

Prošle nedelje bili smo svedoci drame u moru, kraj obala Somalije, sa otmicom kapetana američkog trgovačkog broda Mersk Alabama. Ironijom sudbine, brod nije prevozio naftu, oružje, nove automobile ili montažne kuće, već hranu namenjenu izbeglicama u Keniji, od kojih su mnoge došle iz Somalije.

 Kako izgleda, rat sa otmičarima u Indijskom okeanu i Adenskom zalivu sada će eskalirati. Ove nedelje oteto je još nekoliko brodova, a pristalice poginulih otmičara najavljuju osvetu.

Pomorska piraterija je veoma unosan posao. Procenjuje se da su prošle godine somalijski pirati "naplatili" između 50 i 150 miliona dolara. Iako ratni brodovi nekoliko zemalja patroliraju tim područjem ni jedna mornarica sveta ne bi mogla da potpuno kontroliše njegovih gotovo 3 miliona kvadratnih kilometara, što su pokazale najnovije otmice. Stoga se mnogi pitaju, zašto se posadama brodova jednostavno ne podeli oružje kako bi mogle da odgovore na pret

Da se slična stvar nije nedavno dogodila u Nemačkoj, ili prošlog septembra u Finskoj, bilo bi lako reći da se besmislene,  nasumične pucnjave sa velikim brojem žrtava, kakva se juče dogodila u gradiću Bingemtonu, dogadjaju samo u Americi.  

"Američka policija nastoji da utvrdi šta je navelo vijetnamskog imigranta Dživerlija Vunga da upadne u imigracioni centar u Bingemtonu, mirnom gradiću u državi Njujork, i ubije 13 ljudi pre nego što je sebi oduzeo život"...  (Ako vam je ime gradića Bingemtona poznato, to je verovatno „zahvaljujući" bivšem članu košarkaškog tima gradskog univerziteta - Miladinu Kovačeviću. U pitanju je inače miran gradić, gde se čitave prošle godine dogodilo samo jedno ubistvo.)

Kada čujete ovakvu vest, automatski pomislite na školu Kolumbajn (13 žrtava), na univerzitet Virdžinija Tek (32)... Pre mesec dana, jedan mladić u Albami je stavio jastuk na lice svoje majke i pucao u nju, spalio njenu kuću a zatim krenuo da se obračuna sa još nekoliko rodjaka u obližn

Šefovi dva od tri američka automobilska giganta - Dženeral motorsa (Dži-em) i Krajzlera - dobili su jedinice za radove koje su podneli iz predmeta „Kako se izvući iz gliba u kome smo se zaglavili." U ime državne komisije stručnjaka profesor Obama je jutros (ponedeljak) objavio da su radovi neprihvatljivi ali da je američka autoindustrija toliko važna da ne može da se dopusti da propadne.
Profesor Obama preporučio je glavnom autoru Dži-emovog projekta, generalnom direktoru Riku Vagoneru, da pređe da radi nešto drugo, što je ovaj odmah prihvatio i podneo ostavku. Dži-emu je dato još 60 dana da napravi novi plan ili da proglasi bankrotstvo.

Krajsler je u još težoj situaciji, pa je zaključeno da će mu za opstanak biti potrebno da nađe snažnijeg ortaka. Italijanski Fijat obećao da će pokušati da mu pomogne, pa je Krajsler dobio 30 dana da postigne sporazum sa torinskim gigantom. Ako se to ne dogodi i Krajsleru preti bankrotstvo. Od njegovog direktora, Roberta Nardelija, za sada nije zatražena o

Barak Obama pokazao je svoj smisao za humor postavši prvi predsednik koji je gostovao u komičnom tok-šou programu Džeja Lenoa. Neki njegovi kritičari sa manjim smislom za humor, bili su zgroženi smatrajući da takvo gostovanje ne priliči njegovoj funkciji. Neki su čak primetili da predsednik ima preča posla, i da bi morao da se bavi gorućim ekonomskim pitanjima. ( S druge strane, nekima od nas novinara je teško da čak i površno propratimo Obamine dnevne aktivnosti u vezi sa rešavanjem ekonomske krize, tako da se ne možemo požaliti na njegovu revnost). Predsednikovi saradnici kažu da cilj gostovanja nije bio pokazivanje Obaminog smisla za humor, već prilika da svoju političku poruku prenese širokom auditorijumu. U svakom slučaju, Obama je rizikovao, zanemario kritike i došao kod Lenoa.

„Prošli put ste ovde bili u pratnji dva telohranitelja, kakva promena, zar ne?" - pitao je Leno, sa čim se Obama složio i našalio na račun tajne službe koja mu tog dana nije dozvolila da propešači 700 metara.

Većini ljudi u svetu je jasno da svetska recesija neće početi da popušta sve dok američka privreda ne bude počela da pokazuje znake oporavka. A jedan od važnih činilaca tog oporavka mogla bi da bude reforma američkog zdravstvenog osiguranja.

Za one Amerikance koji imaju para da plaćaju privatno osiguranje, sistem zdravstvene zaštite funkcioniše besprekorno. Za oko 46 miliona onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem, sistem gotovo da ne postoji. Američki mešoviti - državno-privatni sistem zdravstvene zaštite je najskuplji na svetu. Sjedinjene Države su jedina među industrijski razvijenim zemljama u kojoj tom zaštitom nisu obuhvaćeni svi stanovnici. To pitanje je jedno od gorućih, a gledišta su podeljena uglavnom po stranačkoj liniji. Demokrate, kao što je predsednik Barak Obama, zalažu se za univerzalnu zdravstvenu zaštitu koju bi garantovala vlada. Opozicioni republikanci smatraju da bi to trebalo da bude lični izbor svakog pojedinca i da bi

Početkom nedelje, posle skoro devet godina pauze, u njujorškom „Medison Skver Gardenu" ponovo se igrao ženski tenis. Reč je o egzibicionom teniskom turniru u čast Bili Džin King, jedne od najboljih teniserki svih vremena, ali i žene zaslužne za osnivanje Udruženja profesionalnih teniserki (WTA) i kako je to te večeri rekao bivši američki predsednik Bil Klinton „nekog ko je učinio više nego iko drugi za ravnopravnost žena u sportu". Učesnice: Serena i Venus Vilijams, Jelena Janković i Ana Ivanović, prva, peta, treća i sedma teniserka sveta . Nagradni fond: milion i dve stotine hiljada dolara.

Činjenica je da je veče ranije i tokom noći Njujork i veći deo i