Ovih dana je hladno, tako hladno da se čini da nam se približava ledeno doba, ili nam je već došlo, ali mnogi od nas nisu toga svesni.

            Neki govore da je do „ledenog doba“ došlo zbog drastičnih promena atmosferskih uslova, drugi misle da nam je stiglo zbog gasova i prašine Sunčevog sistema i promena u svemiru, a neki, opet, smatraju da je problem u/na samoj Zemlji! Groteska. Apsurd. Ironija. Sarkazam!

Jedini razlog zbog koga danas živimo nešto nalik životu smo mi, ljudi. Zapravo, oni, oni koji još uvek cupkaju u pleistocenu

Od nedavno se kroz moj um provlači jedna misao. Šta je važnije – da imamo svest o sopstvenoj lepoti ili o intelektualnom potencijalu? Na koji način da postižemo ciljeve – zavođenjem i šarmom ili fascinantnom pameću? Odlučio sam da je sada došlo vreme da se pozabavim tom temom i pokušam da nađem zadovoljavajući odgovor – za sebe.

            Poznata nam je svima priča o Narcisu i jezeru. U toj priči Narcis je predstavljen kao samoživi dečak previsokog mišljenja o svojoj besprekornoj, fizičkoj lepoti. On predstavlja

Eto, odlučih da napišem svoj prvi blog ne bih li svoju dušu spasio akutne apatije, malodušnosti, spiritualne smrti. Pišem ovo da bih uticao bar na jednu osobu, ali i da bih predočio sebi(!) postojanje mene ovakvog kakav sam – autentičnog i jedinstvenog, kreativnog i osećajnog, atraktivnog, duhovitog, nadasve inteligenog, MOĆNOG decaka, neshvaćenog od mase frustriranih gubitnika i prozračnih kreatura bez imalo kompetentnosti da rasuđuju o mojoj personi!

Želim da kažem da su i mučkarci ranjivi, ekvivalentno ženama, da se između muškaraca i žema slobodno