Ona kreće u sedmi razred, on u prvi. Ja ponavljam opet.
Zamolila sam je da mi napravi spisak potrebnih stvari za novu školsku godinu. U jednom primerku, napismeno.
Dobila sam ovo. (podsećam vas da ćemo osnovni komplet knjiga dobiti besplatno:)

Stvari koje mi uništavaju život...(prim.prev. ništa nisam ni dodala ni oduzela, uključujući i ovaj poetski naslov)

Devedesetih, kad je shvatio da neće studirati, a nije ni bogat...prodavao je lavandu. Metodom od vrata do vrata.
Mirisni paketići lavande, ubrani ko zna gde, spakovani levo od nigde, za malo dinara, ispred vaših vrata!
Dobar dan...dobar dan...lavanda za vas, voilà! Slatka kuca...ne ujeda?!
Savršeno uvrnut i besmislen način da se igraš odraslog života.
Od toga je njegova soba mirisala kao poljanče, a krevet na Šekspirove sonete.
Nije ni čudo što je jedna studentkinja književnosti mislila da je to neverovatno romantično.
Inflacija, Dafina, ratovi, protesti, suzavac...i lavandizirani Šekspir.

Svako radi s onim što ima.

U vremenu u kome mora.

Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

- Sledeće godine sam punoletna.

- Kako kad si sledeće godine tek treća godina gimnazije?

- Mama, vreme se ne računa školskim nego kalendarskim godinama.

- Moje se računa:P

Ovo je prilog koji su za Srpsku naučnu televiziju uradili učenici moje škole, u okviru akcije - Đačke vizije naučne televizije.To je plemenita ideja osnivanja dopisničke redakcije u svakoj srednjoj školi u Srbiji. Oni vas obuče i upute u osnove snimateljsko-novinarskog posla, lobiraju da se dokopate minimuma tehnike, pomognu vam da montirate priloge i onda to emituju u okviru svog programa, koji je po koncepciji potpuno različit od ostalih komercijalnih kablovskih televizija. Bave se naukom, kulturom, obrazovanjem i ostalim neprofitnim tricama i kučinama:) Ekipa koja stvara program za ovu televiziju je izuzetno mlada, obično studenti, postdiplomci, nadareni pojedinci, a predvodi ih čovek nepresušne energije i ideja - Živojin Žika Petrović.

      Pošto me muž već danima vara sa Urošem Voždovcem i Ubuntuom, a maloletni sin crta obešene babe (čitaj: visibabe), spadoh na pomaganje kćeri mi za takmičenje u znanju o Crvenom krstu. Ona, dakle, ima vrlo egzotičan ukus kad su takmičenja u pitanju. Ništa srpski i matematika i ostala boranija. Prošle godine se dva meseca spremala za takmičenje Mladih vatrogasaca, ali se razbolela dva dana pred sam dogadjaj. Domar (coach) me zvao sav očajan - E baš šteta, ona mi je bila okosnica tima. Jaka je! Može dve pune kofe odjednom da nosi!
       Elem, kad je

      - Ništa ne razumem ovu pesmu! Molim te, mama, pročitaj mi je ti i prevedi.
      - Da ti prevodim sa srpskog na srpski?!
      - Nije to srpski, to je crnogorski!
      - Crnogorski?
      - Aha. Tako priča deda Krsto. A on je pravi Crnogorac.
      - Nešto si ti tu pomešala. Hoćeš da ti pevam uz gusle ili samo da izražajno pročitam?
      - Šta ti je lakše. Ali obavezno prevedi nepoznate reči...one anarhoizme!
      - Misliš arhaizme?
      - E te.