Ušli smo sa regularno kupljenim kartama na jučerašnju premijeru nagrađivanog filma „Milk" u prepunoj Velikoj dvorani Sava centra, koja je u za tu priliku primila preko 3000 ljudi. Tokom standardnog komešanja koje prethodi svakom početku projekcije, prišli smo prvim redovima i stali sa strane sa vrlo jednostavnim planom, koji je smišljen samo nešto više od desetak minuta pre ulaska u salu. Obezbeđenje nas je uočilo iz daljine i držalo nas na oku. U pitanju je gala događaj bez premca, ispred Sava centra su parkirani skupi automobili i minibusi sa policijom, a u publici su primećene mnoge VIP ličnosti: ministri, šefovi poslaničkih grupa, TV lica... Svetla su zatamnjena, počinju prve scene uzbudljivog filma, a Boris Milićević, predsednik Gej strejt alijanse (GSA), izlazi na binu sa krišom unesenim megafonom. Za njim ide nas dvadesetak, uglavnom prijatelja i aktivista raznih organizacija. Poređali smo se na binu nasuprot publici i projektoru koji nam je išao u oči, bacajući senku na ogromno platno iza nas, a megafon je zakrčao: „Zaustavite projekciju i upalite svetlo"! 3000 ljudi nas je nemo gledalo iz svojih sedišta...

Da li zaista postoje dve Srbije na jednom mestu?

U ruskoj Dumi poslanici su jednoglasno usvojili zakon koji stigmatizuje LGBT osobe i kažnjava otvorenu diskusiju o građanskim i ljudskim pravima seksualno različitih. Svi u glas: 436 glasova "za", 0 "protiv", 1 odsutan.

Širom sveta se sada šuška o sednici ruskog parlamenta uz prepirke, odobravanje i negodovanje. Jedino u Dumi ovakva šuškanja ne mogu da se čuju, a niko od izabranih deputata ne narušava harmoniju jedinstvenog zvaničnog stava.

Ljudi van parlamenta se već pitaju: da li je moguće da svi oni misle potpuno isto?

Možda bi zanimljiva anegdota o pređašnjoj političkoj kulturi SSSR-a mogla da nam pruži odgovor...

Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

Prošle nedelje svet je ponovo video naličje Srbije. Prošle nedelje su ponovo svi građani Srbije obeleženi postupcima grupice bezumnika.

OVE NEDELJE ČISTIMO GRAD!

Pokret „Evropa nema alternativu" vas poziva da u SUBOTU 1. marta u 15h dođete na PLATO ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu da pokažemo sebi, Evropi i svetu kakvu Srbiju želimo. Pokažimo svima da ovde postoji civilizovana, demokratska, evropska Srbija, koja želi da gradi a ne da ruši, koja želi da napreduje a ne da nazaduje. Naličje je već viđeno, vreme je da pokažemo pravo lice Srbije!

Za dobru atmosferu zaduženi su domaći bendovi, za pozitivnu energiju zaduženi ste vi :) 

Najavu ovog mirnog protesta protiv vraćanja Srbije u devedesete obeležila je jedna zanimljiva stvar:

Trenutno na usvajanje zakona u Skupštini Srbije najviše utiču tri faktora: stranke, službenici u javnoj administraciji i korporativni lobiji. Međutim, uvođenjem onlajn javnih rasprava, u proces donošenja zakona trajno bi se uveo još jedan faktor: necenzurisani pritisak javnosti, tj. građana.

Zato široka koalicija organizacija i institucija zahteva temeljnu promenu rada Narodne skupštine. 

Evo klasičnog primera zašto nam je ova promena neophodna...

Da li je izjava Gordane Pop-Lazić o tome da će SRS na vlasti nacionalno da osvešćuje omladinu, cenzuriše medije i prevaspitava NVO, samo zajednička fatamorgana Gordane Suše i par omladinskih aktivista? Ovo kažem jer ne vidim druge reakcije na ovu nadrealnu najavu, što ukazuje na alarmantno stanje u kojem se nalazi naše društvo.

EXIT je postao meta napada, i to meta hakerske grupe koja sebe naziva Albanian Cyber Army. Albanski hakeri su preuzeli zvaničnu Fejsbuk stranu EXIT-a, koja broji preko 100.000 fanova. Međutim, ovaj napad se desio u zanimljivom trenutku za poznati srpski brend...

Jučerašnja diskusija BlogOpena o cenzuri na internetu izbacila je na površinu i više nego što su neki od nas očekivali. Saznali smo da u Srbiji ni tribine više nisu dosadne već -- opasne, te da ih čak treba sabotirati.

Možda po prvi put, videli smo tzv. SNS-botove van kompjuterskih ekrana: materijalizovali su se pred nama u 3D tehnici kao ljudi od krvi i mesa (ili, u najmanju ruku, kao vrlo antropomorfni).

Međutim, najbitnija stvar koju smo uočili u vezi sa cenzurom u Srbiji je jedno zajedničko osećanje koje danas povezuje hiljade ljudi logovane na domaći internet... I to nije osećanje straha, kako se možda ponadao po neki čitalac ovde, već osećanje duboke rezigniranosti, koje u ljudima već odavno ključa i čeka pravo vreme da se izrazi.

Prvi put mi se desilo da od publike ne mogu da se probijem do mesta za paneliste

Šta se zapravo desilo...