Jučerašnja diskusija BlogOpena o cenzuri na internetu izbacila je na površinu i više nego što su neki od nas očekivali. Saznali smo da u Srbiji ni tribine više nisu dosadne već -- opasne, te da ih čak treba sabotirati.

Možda po prvi put, videli smo tzv. SNS-botove van kompjuterskih ekrana: materijalizovali su se pred nama u 3D tehnici kao ljudi od krvi i mesa (ili, u najmanju ruku, kao vrlo antropomorfni).

Međutim, najbitnija stvar koju smo uočili u vezi sa cenzurom u Srbiji je jedno zajedničko osećanje koje danas povezuje hiljade ljudi logovane na domaći internet... I to nije osećanje straha, kako se možda ponadao po neki čitalac ovde, već osećanje duboke rezigniranosti, koje u ljudima već odavno ključa i čeka pravo vreme da se izrazi.

Prvi put mi se desilo da od publike ne mogu da se probijem do mesta za paneliste

Šta se zapravo desilo... 

Nadležni organi još uvek nisu ništa uradili povodom osuda stručne javnosti i optužbi da je za sajt Ministastva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, www.ocistimosrbiju.rs, proneveren novac poreskih obveznika. Međutim, našlo se par nenadležnih koji su odlučili da nešto urade po tom pitanju...

Moje selo lepše od Pariza

Na samom početku moram da vas upozorim da je ovo istinita priča. Radnja je smeštena u Srbiji i Crnoj Gori na pragu XXI veka, a podseća nas na one detalje o nama koji su često nevidljivi kada drugima predstavljamo naše društvo i njegovu političko-ekonomsku situaciju.

Dobro poznajem čoveka

Kruži anegdota da se Patrijarh Pavle jednom prilikom, uoči sastanka Sinoda, zagledao u desetine crnih limuzina i džipova sa zatamnjenim staklima, parkiranim ispred Patrijaršije. Svoje saradnike je upitao čiji su to automobili. Kada su mu odgovorili da su se njima dovezle vladike, Pavle je prokomentarisao: „A šta bi tek bilo da se nisu zavetovali na skromnost?"

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda), pominjan kao jedan od kandidata za patrijarha, ovoj pojavi je dodao sasvim novu dimenziju izgradnjom svog luksuznog dvora u Bijeljini, poznatog kao „Srpski Versaj".

Dajući intervju dnevnom listu Press, vladika Vasilije na pitanje o potrebi za tolikim luksuzom kaže:

  - Molim vas?! A šta ja to treba da radim?! Pa, zar treba sve to, sve te stvari i nameštaj da iznesem na lomaču i spalim?!
  - Pogledajte samo kako druge vladike žive?! A pominju samo mene! Preterali su stvarno!

Da bismo videli ko i koliko preteruje, držaćemo se stare mudrosti koja kaže da slika govori više od 1000 reči.

Predstavljam vam skromnu rezidenciju vladike Vasilija, "Srpski Versaj":

U ruskoj Dumi poslanici su jednoglasno usvojili zakon koji stigmatizuje LGBT osobe i kažnjava otvorenu diskusiju o građanskim i ljudskim pravima seksualno različitih. Svi u glas: 436 glasova "za", 0 "protiv", 1 odsutan.

Širom sveta se sada šuška o sednici ruskog parlamenta uz prepirke, odobravanje i negodovanje. Jedino u Dumi ovakva šuškanja ne mogu da se čuju, a niko od izabranih deputata ne narušava harmoniju jedinstvenog zvaničnog stava.

Ljudi van parlamenta se već pitaju: da li je moguće da svi oni misle potpuno isto?

Možda bi zanimljiva anegdota o pređašnjoj političkoj kulturi SSSR-a mogla da nam pruži odgovor...

Današnji dan mi je bio isplaniran bar dva meseca unapred: trebalo je da moderiram jednu panel diskusiju na konferenciji posvećenoj ljudskim pravima LGBT osoba. Na ovaj događaj, u organizaciji Labrisa, u Beograd je došlo stotinu aktivista, aktivistkinja i progresivnih političarki i političara iz raznih krajeva Evrope. Bilo mi je drago što ljudi sa kojima sam razgovarao nisu štedeli lepe reči za dobrodošlicu u našem gradu.

Međutim, kada sam jutros stigao u konferencijsku salu, zatekla me je stravična vest: onaj gost iz Nemačke, koji je juče hvalio gostoljubivost Beograđana, nalazi se u kritičnom stanju nakon teške operacije. Sinoć mu je grupa nasilnika razbila glavu u centru Beograda, uz povike: "Nećemo strance ovde".

Predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, se u subotu ujutro lično sastao sa članovima OO Povorke ponosa i tom prilikom im ukazao čast tako što im je svojeručno predao jedno važno Rešenje potpisano od strane direktora policije, Milorada Veljovića.

Budući da je u medijima prethodno osvanula vest kako Vlada podržava Povorku ponosa, a Ministarstvo unutrašnjih poslova mesecima uverava da bezbednost u Srbiji i glavnom gradu drži pod svojom kontrolom, sadržaj ovog Rešenja je bio iznenađujući. Rešenje kaže da skup koji ta Vlada podržava ne može da se održi u centru glavnog grada zato što Ministarstvo unutrašnjih poslova i druge bezbednosne službe ne uspevaju da garantuju bezbednost svojih građana. Izvršna vlast Srbije, oličena u njenom premijeru, i bezbednosne službe, oličene u direktoru policije, stavili su na papir priznanje da ne vladaju ulicama glavnog grada svoje zemlje. Za to vreme, ministar unutrašnjih poslova i drugi čovek Vlade, Ivica Dačić, šmugnuo je iz zemlje dok se stvar ne smiri. Kakav obrt samo 24h pred najavljeni dogadjaj!

Ovo priznanje praćeno je šokantnim potvrdama, u vidu vesti o premlaćivanju stranih državljana u centru Beograda.

Pre nego što vlast u svim svojim granama i na svim nivoima počne javnu raspravu o tome koje mere treba preduzeti, neophodno je utvrditi - KO JE ZA OVAKVO STANJE ODGOVORAN?

U nedelju uveče sam napustio svoj stan i otišao kod roditelja na večeru, dok je Lili ostala sama u krevetu. Za sobom sam zatvorio vrata. Nešto posle ponoći, moja majka dobija poziv na mobilni telefon od Lili, koja je sva uspaničena.

Kaže, upravo su je probudili policajci u spavaćoj sobi, ispitivali su je ko je, odakle je, kada je prvi put došla u Srbiju... Pitali su je i da li je njen "muž" takođe novinar (mada joj nisam muž, ali jesam zajedno sa njom osnivač portala "Balkanist"). Morala je da ustane iz kreveta da bi potražila svoja dokumenta i morala je da se oblači pred dvojicom uniformisanih muškaraca. Rekli su samo da su ušli jer su bila otvorena vrata.

To je za mene bio prvi šok, na početku jedne vrlo duge nedelje.

Dok sam stigao nazad u stan, nezvani posetioci su već otišli, a Lili je već tvitovala o ovom uznemirujućem iskustvu.

Da li je izjava Gordane Pop-Lazić o tome da će SRS na vlasti nacionalno da osvešćuje omladinu, cenzuriše medije i prevaspitava NVO, samo zajednička fatamorgana Gordane Suše i par omladinskih aktivista? Ovo kažem jer ne vidim druge reakcije na ovu nadrealnu najavu, što ukazuje na alarmantno stanje u kojem se nalazi naše društvo.