Nakon što je šef diplomatije Vuk Jeremić priznao da će Srbija bojkotovati ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobu, digla se velika prašina. Vest da je Srbija sebe ponovo svojevoljno svrstala među zemlje koje krše ili podržavaju kršenje ljudskih prava, sevnula je u svetskim medijima i izazvala uobičajene reakcije, učvršćujući negativan imidž naše zemlje u javnosti. Naposletku, premijer Mirko Cvetković se odlučuje za "kompromisno" rešenje i na dodelu nagrade šalje ombusmana Sašu Jankovića, sa željom da time zadovolji šokiranu javnost. A naknadno Janković potvrđuje da je to učinjeno na njegovu izričitu inicijativu! Međutim, zaštitnik građana nije nosilac političke funkcije, nije član vlade, ne odgovara premijeru i praktično nije njegov "izaslanik", na način na koji bi to bio ministar, državni sekretar, ili ambasador. Što je najgore, originalna namera vlade je razotkrivena, loša vest je već obišla svet, a jedno je jasno: "Ne možete od riblje čorbe ponovo da napravite akvarijum".

Istorijski kontekst ovog vladinog postupka osvetliće naš gost autor Miloš Bogićević, postiplomac na Univerity Colege London i bivši stručni saradnik za zaštitu ljudskih prava u Kancelariji Ombudsmana za ljudska prava AP Vojvodine.

 

IMG_20101005_174155.jpg

Mnogi su danas na razne načine želeli da obeleže desetogodišnjicu svrgavanja Miloševićevog režima, ali jedan događaj se bitno razlikuje od svih drugih. Na margini zvaničnih manifestacija, akademskih diskusija i istorijskih TV emisija, 5. oktobar 2010. je obeležila jedna beskompromisna građanska akcija ispred Narodne skupštine Republike Srbije, sa snažnom porukom:

ĐUBRE ZA ĐUBRE - Spontani, ekološki građanski protest

Naime, građani su putem Fejsbuka pozvani da 5. oktobra iznesu đubre iz svoje kuće i, umesto u kantu, izbace ga na plato ispred Skupštine - iste one pred kojom (i u kojoj) su pre deset godina srušili vlast omraženog režima...

Ko se drznuo da pozove građane na tako smeo čin i zašto?

 
 

 

Jednaki pred zakonom
Jednaki pred zakonom

Zanimljiva vest: Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević kaže da će uvođenje fiskalnih kasa za taksiste, advokate i prosvetu biti odloženo za najmanje šest meseci.

On je rekao da bi Vlada Srbije tu odluku trebalo da usvoji u četvrtak, 12. februara, prema predlogu ministarstava trgovine, prosvete i pravde.

Ovo je odlučeno uoči najavljenog protesta taksista, a nakon pritisaka Advokatske komore (koja je ranije blokirala rad sudova) i državnih univerziteta. Da li sada svi ostali (pekari, lekari, trgovci, štampari...), koji se u ovoj krizi muče za svoju zaradu, treba da zaprete blokadom javne infrastrukture i ustanova i time dobiju izuzeće od zakona?

Vidim dva moguća rešenja:

 

2€ - Don Kihot i vetrenjace
2€ - Don Kihot i vetrenjace
Prvo su advokati podigli svoju pobunu protiv fiskalnih kasa, blokirajući rad sudova u znak oštrog protesta protiv uvođenja transparentnosti u tokove novca. Advokatska komora je čak vršila pritisak na svoje članove da učestvuju u kočenju sudskih postupaka. Zatim su taksisti pošli primerom svojih pravnih savetnika - i oni su odbili da prihvate fiskalne kase i blokirali su grad svojim protestima. Ni jedni ni drugi nisu baš naišli na simpatije građana koji uredno plaćaju svoj porez.

Naravno, ovo nije kraj spiska boraca protiv transparentnosti poslovanja. Ove nedelje je taj oslobodilački pokret dobio akadmski karakter: u isti koš sa taksistima i advokatima hitro su uskočili i uvaženi profesori državnih univerziteta. (Postoje još i njihovi duhovni uzori, ali o tome na kraju teksta.)

Tako su akademska zajednica i taksisti, kao onomad Don Kihot i Sančo Pansa, krenuli u svoj plemeniti pohod - ali ne na vetrenjače, već na fiskalne kase...

 

Kruži anegdota da se Patrijarh Pavle jednom prilikom, uoči sastanka Sinoda, zagledao u desetine crnih limuzina i džipova sa zatamnjenim staklima, parkiranim ispred Patrijaršije. Svoje saradnike je upitao čiji su to automobili. Kada su mu odgovorili da su se njima dovezle vladike, Pavle je prokomentarisao: „A šta bi tek bilo da se nisu zavetovali na skromnost?"

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda), pominjan kao jedan od kandidata za patrijarha, ovoj pojavi je dodao sasvim novu dimenziju izgradnjom svog luksuznog dvora u Bijeljini, poznatog kao „Srpski Versaj".

Dajući intervju dnevnom listu Press, vladika Vasilije na pitanje o potrebi za tolikim luksuzom kaže:

  - Molim vas?! A šta ja to treba da radim?! Pa, zar treba sve to, sve te stvari i nameštaj da iznesem na lomaču i spalim?!
  - Pogledajte samo kako druge vladike žive?! A pominju samo mene! Preterali su stvarno!

Da bismo videli ko i koliko preteruje, držaćemo se stare mudrosti koja kaže da slika govori više od 1000 reči.

Predstavljam vam skromnu rezidenciju vladike Vasilija, "Srpski Versaj":

 

Širom sveta je paintball odavno popularan kao razonoda. Kolege, prijatelji, rođaci se podele u dva tima, a zatim se jure po terenu nalik na scenografiju igrice Mortal Combat (ili pre: Counter Strike) i pucaju jedni na druge iz vazdušnog oružja, koristeći kuglice farbe umesto metkova. Rečju, oružje protiv stresa...

E, vidite, Japanci su i u ovom polju otišli dalje od ostatka sveta i do detalja razvili nešto što bismo za ovu priliku mogli nazvati: roll-play paintball. Drugar iz Hongkonga mi je poslao par iznenađujućih fotografija iz njegovog dela sveta. Evo kako ih je inspirisalo aktuelno hrvatskosrpsko/srpskohrvatsko zveckanje diplomatskim i međunarodno-pravnim arsenalom:

image002.jpg

 A pogledajte onog dole, maskiranog u čiča Dražu:

 

img143.jpgU ponedeljak uveče je u svojoj 100-oj godini preminula Mip Gi (Miep Gies), poslednja preživela među zaštitnicima Ane Frank (Anne Frank) i žena koja je sačuvala njen dnevnik, živi spomenik stradalima tokom Holokausta i strahota Drugog svetskog rata.

Gospođa Gi nije tražila priznanja za to što je, zajedno sa svojim suprugom i troje drugih, skrivala Anu Frank, njenog oca, majku, stariju sestru i četiri druga holandska Jevreja tokom 25 meseci nacističke okupacije Amsterdama. Ali njen plemeniti čin je postao poznat u javnosti tek nakon objavljivanja njenih memoara.

Kada je Gestapo otkrio skrovište u kancelariji Otoa Franka, 4. avgusta 1944. i uhapsila osmoro stanara koji su se tamo skrivali, iza njih je ostao samo Anin dnevnik. Rukopis pripoveda o životu u toj prostoriji iza pokretne police za knjige i o intimnim mislima i nadama mlade devojke. Gospođa Gi je spise skupila i sakrila ih, nepročitane, nadajući se da će se jednog dana Ana vratiti i tražiti ih natrag.

 

 Koalicija_protiv_nasilja.jpg

Najave i akti nasilja, zbog kojih je zabranjeno održavanje Povorke ponosa u centru glavnog grada Srbije, zbog kojih je više ljudi prebijeno, zbog kojih je Bris Taton tragično preminuo, zbog kojih građani više ne mogu bezbedno da se kreću ullicama gradova, jasno govore o snažnoj potrebi da se napravi širok front u borbi protiv nasilja. Prvi korak je da građani uzmu natrag ulice svojih gradova od grupa i pojedinaca koji seju mržnju, zastrašivanje i smrt. Sledeći korak će biti da institucije pokrenu i uspešno sprovedu postupke protiv pojedinaca, grupa i organizacija koji najavljuju i vrše nasilje.

(UPDATE 1: Saopstenje Koalicije mladih protiv nasilja povodom najave pripadnika organizacije "1389" da planiraju da se pojave na skupu.)

 

Predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, se u subotu ujutro lično sastao sa članovima OO Povorke ponosa i tom prilikom im ukazao čast tako što im je svojeručno predao jedno važno Rešenje potpisano od strane direktora policije, Milorada Veljovića.

Budući da je u medijima prethodno osvanula vest kako Vlada podržava Povorku ponosa, a Ministarstvo unutrašnjih poslova mesecima uverava da bezbednost u Srbiji i glavnom gradu drži pod svojom kontrolom, sadržaj ovog Rešenja je bio iznenađujući. Rešenje kaže da skup koji ta Vlada podržava ne može da se održi u centru glavnog grada zato što Ministarstvo unutrašnjih poslova i druge bezbednosne službe ne uspevaju da garantuju bezbednost svojih građana. Izvršna vlast Srbije, oličena u njenom premijeru, i bezbednosne službe, oličene u direktoru policije, stavili su na papir priznanje da ne vladaju ulicama glavnog grada svoje zemlje. Za to vreme, ministar unutrašnjih poslova i drugi čovek Vlade, Ivica Dačić, šmugnuo je iz zemlje dok se stvar ne smiri. Kakav obrt samo 24h pred najavljeni dogadjaj!

Ovo priznanje praćeno je šokantnim potvrdama, u vidu vesti o premlaćivanju stranih državljana u centru Beograda.

Pre nego što vlast u svim svojim granama i na svim nivoima počne javnu raspravu o tome koje mere treba preduzeti, neophodno je utvrditi - KO JE ZA OVAKVO STANJE ODGOVORAN?

 

Srecko Sekeljic

Srecko Sekeljic
Datum rоđenja:  - Pol:  - Član od:  06.08.2007 VIP izbora:  70 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana