Leteo sam za Beograd iz Njujorka, preko Londona. Posle pet godina prestao sam da idem „kući” u Beograd, sada je to samo Beograd. Kuća je postala Dubai, Njujork, mesto gde imam funkcionalan ormar i gde me obično niko ne traži. Oduvek sam želeo da živim u Londonu. I dalje ga zamišljam kao jedan sasvim drugačiji svet. Sada je samo usputna stanica izmedju moje kuće i Beograda. U mojoj glavi je i dalje spektakularan.

Avioni su sada samo rutina, prosto prevozno sredstvo, poput tramvaja, samo bez duše. Nekada sam ih zvao posao. Sada više ne, i srećan sam zbog toga. Vremena se definitivno menjaju. Dok sam služio putnike prve klase, oni su za mene bili samo siluete, lica bez duše. Sada sam ja bio taj putnik. Duša mi je lutala.