ИЗМЕЂУ КРСТА И ПОЛУМЕСЕЦА
Бехлул је посматрао фигурине, оне готове, затим недовршене и тек започете. Ненад поцрвене: видело се да их производи по три-четири упоредо. Али Бехлулово лице је имало достојанствен изглед, као да гледа уметничка дела у неком музеју.
- Груби радови су шаблонски – Ненад осети потребу да објасни. – Ослобађам се сујете, да је опет стекнем у завршници.
И он показа две-три завршене фигуре, наизглед исте, са различитим детаљима.
Бехлил је замишљено климао главом.
- Свако отплаћује дуг свом идеалу – проговори. – И ја сам то плаћао, само на други начин.
- Идеал је да свака фигурина буде јединствена, да створи свој сопствени простор.
- Знате ли шта је идеално дело код нас, Арапа? Кад нешто исклешеш у камену и оставиш у пустињи на сунцу и ветру који носи песак. После хиљаду година имаћеш идеално дело.