Živa jesam.... Kako?Nemam pojma....

Juče ujutru sam krenula iz stana da završim sa maricama,da odem do štedionice da rešim problem sa kreditnom,da odem da overim i radnu - jer će me zakucati da moram da idem 3 puta za jednu stvar....I lepo sam ja iz kuće krenula - oko 10 h.... Da bi me na stanici,na trotoaru umalo udario Fiat Punto.... Koji je kad je video šta je uradio krenuo da staje - na šta sam mu ja samo viknula - Idi.... Komšija koji je stajao na stanici sa mnom,krstio se....

Napokon je došao autobus - naravno pun penzionera.... Gde će 100-nu penzionera

Da,da .... Petar je došao i namestio kompjuter ....

A bili ste ubeđeni da ćete me se tek tako lako osloboditi .... E,pa drugovi i drugarice - CVRC : )))) 

Srećan vam 8 mart ....

I istrajte u borbi sa muškarcima ..... Ja istrajavam :) 

Napokon u Srbiji da se čuje i vidi da policija radi svoj posao i da pretnje novinarima shvata ozbiljno....

Ne znam ime čoveku koji je pretio Danici Vučinić i njenoj porodici.... I ne želim da ga znam....Niti nadimak,niti pravo ime.... Uhapšen je..... Dovoljna informacija..... Samo se nadam da neće izaći pre nego što ja završim ovaj unos u blog.....Mislim,koliko kod nas ljudi dugo ostaju u pritvoru i zatvoru - ne bi me čudilo da se i to desi....

Ipak,ne mogu da se otmem utisku da neko sebi može da da za pravo da bilo koga,a najjčešće u ovoj državi novinare -

Prošlost je nešto što nikako ne možemo izbrisati,ma koliko se trudili....I sećanja nas prate,ma kuda god se mi okrenuli i želeli da zaboravimo...

Sedim u punoj 52-ci do prozora i gledam u vozila koja prolaze pored nas i idu iz drugog smera...Beli kombi - model Fiat Ducato (opa Bato ),tu godište,kao i njihovi kombiji....Dva mladića....Mladić za volanom me gleda,gledam i ja njega - trnci u telu sve dok ne ugledah natpis...Na vratima neka druga firma - nebitna...

Kroz glavu se vrati film...Njih trojica... Moji momci...Moj život....Moja prošlost....U grudima me nešto

Joj,Bože - ne što je moj,nego je prelep .... Plave kose,plavih očiju,u tamno plavoj policijskoj uniformi .....

Moj idealan muškarac.... 

Sanjam ga s vremena na vreme.... 

Palo mi danas na pamet kad sam bila u policiji u stanici na Čukarici - da upadnem i kažem :"Ja došla da nađem njega" .... Tačno bi digla celu stanicu na noge.... Šta ću kad sam zajebant .... Šta mislite zašto mene toliko ljudi vole? .... Mislim,oni koji me vole.... 

Daklem,sanjala sam ga,al ga nisam videla... I kakav mi je baksuz na snu - moram i sutra u policiju .... On se to

Pre neki dan sam želela da pišem nešto... Nisam pisala par meseci ni jednu priču.... Ništa.... Ali,inspiracije nema.... Praznina.... Počnem,iscepam,počnem,iscepam.... Ja još uvek pišem u sveskama od 18 din - na kockice.... Ako mi se svidi prekucam na kompjuter - ponešto ispravim,doteram.... Ali,problem je što mi se ništa ne sviđa...

Život mi je prilično buran već dve godine...I previše... Mogla bi 10 knjiga samo o svom životu i životima svojih bliskih da napišem.... Da mogu samo da sednem i pišem.... Koncentracija na nuli.... Preopterećena sam nekim životnim problemima.... 

Juče

Nešto lično ....

Razmišljam večeras - slušajući odabranika svoga srca kako mi priča neke stvari koje mi ne dolaze do mozga - na način na koji bi trebalo da dolaze... Posle svih lutanja,traženja,patnji,padova,uspeha, neuspeha,lažnih i propalih ljubavi i veza - našla sam njega,sa kojim imam ono nešto - za čim sam stvarno skoro ceo svoj život tragala...Razumevanje,pažnju,ljubav ... I gledam ga večeras - iznenađujući se njegovim ponašanjem i došlo mi je da ga pitam :"Izvini,molim te,ajde vrati mi čoveka koga znam".... 

Ne.nije smešno.... Nije to neka beznačajna

Dobila sam poruku koja je glasila : "Šta ti u stvari hoćeš ?"

Šta ja hoću?

Da se zaposlim,da olakšam malo ovim mojim roditeljima i bratu teret koji država i njoj slični nameću - formirajući nerealne cene svega i svačega.... Počev od Infostana,do najjosnovnijih namirnica..... O odeći i obući itd da ne pričam.... Da moja Aleksandra nije otkrila prodavnicu u kojoj svako malo možemo sebi da priuštimo da kupimo Ok stvari - ja bi i dalje u Petrovim majcama samo šetala.... I to je istina....

Da se emitivno sredim.... Nađem osobu sa kojom ću biti stvarno

mom dragom osmehu.... Osobi koju je voleo celi život i sa kojom ima dvoje zlatne dece - moj najjbolji profesor Vasilije Isajev....

Jelena,znam da sam verovala da ćete ozdraviti....Vi ste osoba koju sam cenila - i pre nego što sam je ikad videla....Znam da Vas Vaš Vasilije obožavao...I obožavaće Vas dok bude živ.

Vest da ste umrli mi je tek juče stigla...Sramota za sve ljude sa Šumarskog fakulteta - koji su imali tu informaciju,a nisu nam rekli....Bolelo bi i onda,kao što boli i sada.Možda čak i više.Ali,Jelena ispratili bismo Vas - to je najjmanje što smo mogli