koji sam ostavila - čeka me.... Vreme kao da je stalo,kao da se ništa nije promenilo - sem datuma na novinama....

Juče mi je toliko bilo teško otići iz,a tako lako doći - u Radničku....  Videti ljude koje sam smatrala prijateljima,videti prijatelje,videti neprijatelje... Neka tuga mi se nagomilala... Pre neki dan koleginica me zvala da dođem po svoju knjigu - jedinu uspomenu od moje Lidije koju imam.... Vratila je Ana.... I vratila se Ana u Gušti mora.... A ja ? Ja se nisam vratila..... I ne znam - hoću li ikada.... Gledam niz moju ulicu.... Našu ulicu - Radničku i suza

Ja mogu mnogo da trpim i trpim kao magarac.... Ali,sada je stvarno dosta ....

Dobila sam kompliment da sam zla,da izmišljam,da lažem .... 

Pod jedan - znam da nisam zla,jer znam kako izgledaju zli ljudi .... 

Pod dva - ne izmišljam i ne lažem - jer,imam činjenice uz sebe i ljude kao svedoke .... 

Iz mojih pisanja - iz konteksta može sve i svašta da se izvuče i da se protumači na ovaj ili onaj način....  Svako ko misli da sebe može u mom pisanju (iako nema nikakve veze sa njim ili njom) prepozna - može da se prepozna - ako misli da ja imam potrebu

Tačno je da nisam mogla godinama da spavam bez upaljenog svetla. Tačno je da sam se bojala autobusa i imala napade panike.Tačno je i to da sam - PREŽIVELA!Neke boli se nikad ne prebole i znam sve znam... Kad mi neko kaže da ne mogu bez njega da živim - nasmejem se...JA BEZ MOG NEMANJE ŽIVIM 11 GODINA. Misliš da ne mogu da živim bez nekog drugog?Mogu,ako mora tako. . . Nemanju i Lidiju ću voleti dok sam živa-iako oni mene ne vole više...

Nisam imala prilike da je upoznam.... Možda neću imati nikada.... Ali,njena ljubavna priča je kao i moja komplikovana i zato mi je toliko bliska.... Sećam je se iz nekoliko filmova prikazanih na TV-ju,jer radi u različitim pozorišnim projektima od ljudi s kojima sam ja nekad bila u kontaktu (sa nekima sam i danas - samo manje)....

Od kako je počela ta priča o njoj i o tom njenom šalabajzeru - na njenoj sam strani.... Apsolutno i bezuslovno.... Da li opravdavam razvod?Ne... Da li opravdavam rasturanje porodice?Ne... Ali,ako nešto ne ide i ne štima - ne može na silu da

sećam se prošle... Išla sam da ti upalim sveću pred odlazak na posao i pred crkvom Svetog Đorđa na Banovom brdu sam se pomolila da mi Bog pomogne,da me spasi,da prebolim Nebojšu...Izlazeći iz okvira crkve na ulicu umalo nisam uganula nogu (samo je iskrivila) ... I tada,u tom momentu sam shvatila da neke stvari moraju da budu takve kakve jesu.... Ja i dalje volim Nebojšu.... Izvini,Anđele moj,to je jače od mene....I to tako zbog nečega treba da bude...

Nedostaješ mi....Svakim danomu toku godine sve više,do ovog dana kad se sve sakupii kada se ta tuga pretvori u reku suza...Jutros

                  http://www.blic.rs/kultura.php?id=85409

Sledeći film koji idemo da gledamo je upravo ovaj :

o izbeglicama ......

Vidim da se ovde svaki moj komentar sabotira - zbog nečeg što sam rekla i pri čemu ostajem ....

Izbeglice ne mrzim ....  Ono što ne volim je njihov stav prema državi Srbiji i pri tome ostajem zauvek ... To nikad neće niko promeniti,a vi možete okreteti priču kako vam se hoće...... I stvarati od mene lošu osobu..... Baš me briga - neka sam loša,ako sam loša zbog toga što mislim ono što mislim.....

Nisam bila u toj situaciji,ali svakako bih časno poginula među prvima ili među desetinama prvih braneći mesto gde živim i kuću u kojoj