Nikada nemoj posiveti.

Nemoj, jer te priča koju pravimo ne bi prepoznala među istima.

Nemoj, jer bi se posramljena preobukla u žanr kome nismo vični.

Nemoj, jer nije izmišljen inkubator za lepotu.

Nemoj, radi boja kojima samo ti i niko drugi umeš da dišeš (dobro, možda pomalo i ja kad je vedro).

Nemoj, u ime sve patetike ovog i onog sveta, koju treba nadživeti.

Nemoj posiveti

Има те у угловима усана дана без дана

у којима се улудо траже струјни сугласници.

Има те у расцепу између инструментала и мог имена.

Има те у сваком делу мене који разум не разуме.

Са шаком међу зубима тражим речи нетимарене да ме ошамаре јутром по коме ћу дан познавати.

Име је оно на шта се одазиваш, а не како

Voleo sam ga.

Ne la, već o.

Ne je, nego ga.

I najveći užas, verujte, i nije u tome

Što sam ja voleO NJEGA.

Već što on nije VOLEO mene.