Vreo junski dan,  u gradu puno nekih mladih ljudi, da ne kažem dece, koja nude prospekte agencija za letovanje..za metroe..za ideje..a medju njima i dva smušena deteta sa hemijskim olovkama u rukama, pokušavaju da kažu nešto  oznojeno-umornim prolaznicima,  ovi se žure,  baš kao i ja i odlaze....

Kasnije, saznajem, da su to zaprvo djaci iz škole za decu ometenu u razvoju i da prodaju olovke na ulici pokušavajući da pribave neka novčana sredstva za svoju školu.

Vreo junski dan, vozim bicikl,  vidim iste face na istom mestu, prilazim, devojčica i

            Radoznala vlažna crna njuškica pokušavala je da proviri iz kartonske kutije, u kojoj je putovala te ratne 99 iz Beograda na selo,  ali su je u tome  sprečavale malene dečije ruke, nedozvoljavajući da mrgud od konduktera , u putničkom vozu ka jugu,  ugleda njihovo tajno pufnasto blago.

            Stalne zvuke sirena,  ponoćne eksplozije, podrume i šapat ljudi,  zamenile su beskrajne livade,  vlažan šumski vetar, poneki ponoćni krik ćuka, i ono što je najviše voleo,  veseli bezbrižan

   deset  ljutih gusara

   otišlo u krevet

   jedan se izbušio

   sad   ih osta   devet.....

   devet ljutih gusara

   krenulo u  flert

   jedan bio streit

   ostade ih  eight.......

   8 ljutih gusara

   živelo in  lieben

   jedan pobenavio

   ostade ih   sieben...

   7  ljutih gusara

   puši     the      "best"

   jedan se uduvaoo

   ostade ih  šest.....

 monotonija neka udarila ovih dana,   ma nevidjeno....

 a to nikada nisam voleo...

                  jednolikost, jednobraznost, sivilo,

                 prepisivanje.

      vidi se da je stigla jesen,

                             i počela nova školska godina,

  profa čita , a dobri djaci prepisuju.

  a onih loših nema nigde, nisu došli u školu??

   ili su došli....

                      al ne smeju da se jave..???

  Znam da do onog kome je ovo pismo namenjeno, ono nikada nece stici, ali revoltiran pojedinim

neprrimerenim tekstovima, koje nalazim na ovim stranicama morao sam da presavijem tabak.

 Nije mi stvarno jasno, ko  je merodavan da odredjuje, ciji ce tekstovi biti objavljeni na naslovnoj strani,

i koliko je ta osoba objektivana da odredi kvalitet kao i neophodnost postavljanja takvih tekstova.

 Takodje ne mogu da shvatim da objavite tekst na naslovnoj stranici, a da ta osoba nije dozvolila postavljanje komentara na svoj tekst, sta je tu cilj,

ja napisem

    Priča 1.     av av,  spavam danju, radim noću,  gazda čuva mene, ja čuvam njega, poso nije težak,  trčkam po dvorištu oko kuće i lajem,  ptice, mačke a možda i lopovi beže i gazda mirno spava,  komšije se bune što ih budim, ali nije me briga,  ko ne može da spava, neka sluša Bajagu i neka popije šarene pilule za lilule..av av

   Priča 2.   av av,  ja sam mali, i ostaću mali,  ne radim ništa, igram se  ceo dan u malenom stanu, i svi me vole....osim komšije ispod,  on je baksuz i sve mu smeta, a najviše moje piškanje sa terase.

dan kada moja žena tortu pravi ostaje ostaje upamćen kao dan radosti i smeha u mom  ne baš nešto previše veselom životu, a ako mislite da je radost zbog ukusa iste...onda grešite..u pitanju je izgled kao i put kojim se do tortice stiže..

sve počinje listanjem mnogobrojnih časopisa, tipa kuhinjica, hrana i vino, debeli ali srećni... i pokušajem odabira one prave, one koja pleni izgledom a verovatno i ukusom..a da su slike lepe..prelepe.

posle značajnog i dugotrajnog rada na teoriji..naravno sledi praksa..a tada i počinje

ili u prevodu  dan nezavisnosti

pogledah RTS, večeras, i imam šta da vidim...prvi program SRBIJE danas dana 11.06.2009. prikazuje pomenutu glupost od filma, film koji veliča jednu  coca-cola naciju, film koji prikazuje njih kao smele hrabre neustršive nesalomive, požrtvovane...bore se protiv svemiraca....i spasavaju nas ostale ...bedne glupe jadne nesposobne..  e baš im hvala.

I indijanci im se zahvaljuju...pošto su i njih spasili...baš pročitah nedavno, kako su ih vekovima spasavali otimajući  zemlju i gazili svoju datu reč.   Naravno o tome

Tog ,  prohladnog januarskog jutra davne 2007,  nacinio sam  samo dve greske,  ustao sam ujutru u 6:00, i drugu:  krenuo na poso,  biciklom...

Nije mi se dalo da cekam gradski prevoz,  a jugo koji je te godine u martu, trebao da  slavi svoj 25 rodjendan, nije nesto bio raspolozen tih januarskih dana da mi pruzi svoje usluge, mozda zbog godina a mozda i zbog vanredih tehnickih pregleda, kojim su ga plasili neki ljudi u plavim uniformama...

U svakom slucaju,  obukoh se toplo......i krenuh.

Kazu , svako ima svog andjela cuvara,

Najlepši deo svoje mladosti, obično vezujem za dešavnja na i oko elektrijade,  koja su u to vreme, kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, bila i nešto više od druženja studenata, verovatno su političarima služila za opipavanje pulsa naroda, ka raspadu zajednice.

Jedna od poslednjih Velikih elektrijada na prostoru eks YU, održala se u Puli,  upamćenja po izdvajanju Slovenaca i Hrvata,  a meni je ostalo u sećanju pesma B.Dugmeta..pljuni i zapevaj...moja jugoslavijo...koju su tada zdušno pevali  preostali jugoslovenčići, bosanci,makedonci