Kada imamo svoj svet, sve je baš kao što i treba da bude. Imamo svoja shvatanja, svoje navike, svoje ljude, svoja mesta. I svet, naš svet, koliko god da se rotirao, kretao različitim brzinama, u različitim smerovima, navikli smo na njega samog. Navikli smo na sebe. A onda, drugi svet upadne na putanju našeg. Koliko god putovali stabilno i možda i ne želeli takav ishod, desi se... sudar svetova.

            Prvo lom, a onda, neizbežne promene. Ili se delići spoje i nastavimo svojim putem, ili primetimo sjaj onog drugog pre samog sudara, pa