Ja sam osoba sa hendikepom. Iz Beograda sam. Zadnjih nekoliko godina redovno idem na crnogorsko primorje zato što volim more. I baš me briga za politiku, važno mi je samo da se nadišem morskog vazduha, osetim ukus morske vode i onaj sladak umor od vode, da se šetam pored mora uveče, da slušam muziku iz kafića. To je za mene raj! E, sad ove godine Savez za cerebralnu i dečiju paralizu nije uspeo da organizuje letovanje za nas. Neki od nas žive u stanovima koji nemaju ni terasu, celu godinu borave između 4 zida i ovo im je jedina šanca da izađu napolje, da vide svet oko sebe, ljude.

Međunarodni dan šale i rođendan Miodraga Petrovića Čkalje. Nekad je to bilo mnogo važan dan. Sad u ova smutna vremena malo ko ima smisla za šalu. Zato vam poklanjam ovo:

Ko ima pravo da zabrani bilo kojoj manjini da se okupi gde hoće? Tu mislim na homoseksualce, lezbejke, rome i druge manjine... Homoseksualci nisu krivi sto su takvi, oni su samo rodjeni takvi, kao svi mi koji "dičimo" sto smo strejt(pravi na engleskom, ako to neko ne zna). I oni imaju svoja prava na život bez stida. Setite Džordža Majkla, Eltona Džona i drugih.(kojima trenutno ne mogu da se setim imena) koji su se javno deklarisali kao homoseksualci. Direktor "Sava Centra" i gospodin Dragan Đilas su bili fer, pa se izvinili. Ipak mislim da to nije trebalo da se desi.  Samo da se zna,

ШУМА

Лишће шуми, сунце

милује латице нежне

цвећа боја разних.

Једнорог бели, прелепи,

на дохват руку ми је док

шапућем тихе, умирујуће

речи и гле, његове ноздрве

ми прсте миришу... Занемех

од чуда тог, осмех ми усне

шири у радости чистој као

река кристална. Продире

Kad sam bila dete, do mene je došla mala knjiga. Zvala se "Solaris" od Stanislava Lema i od onda je naučna fantastika za mene zakon. U tu kategoriju ide horor i epska fantastika. Još kad sam počela da čitam Artura Klarka, Isaka Asimova(tvorca 3 zakona robotike. Svako ko ga je čitao, znace o čemu divanim), Frenka Herberta(tvorca neprevaziđene "Dine), Ursule Le Gvin, Zamjatina, braće Strugacki, Terija Pračeta i domaće sf pisce(u početku objavljivani u već davno ugašenoj ediciji krimi romana u vreme SFRJ), načisto sam se zatelebala u sf. U to vreme je bila popularna "spejs opera",

                                    КАМЕН И ЗВЕЗДЕ

Док држим камен у руци стојећи на плажи пешчаној,

слушам његову душу како ми говори тајне Земље и свемира.

Душа ми је уплетена у искре залазећег сунца на површини

мора, путујући на сам крај обзорја. Брзо се мрак спушта,

звезде бљескају у очима мојим,

                     ПРОЛЕЋНО ЈУТРО

На ливади сам зеленој, пролећној, цвеће шарено поглед ми милује...

Јутарње златно сунце греје ме, небо плаво пружа изнад без краја, орао

сури кличе своју песму слободе... Лептири лете око мене, шарени, сјајни,

радости пуни... Осећам како сокови биљака младих и старих и дрвећа

НОЋ И ДАН

Звездано небо раширило је крила

своја изнад мене док ходим... Шапат

нежног ветрића јужног, пролећног,

кроз дрвећа грана и лишћа ми шапуће

песму своју умилну... Свиће зора у злато

окићена, птица првих пој чује се тихо, па

све гласније радости пун... Пробехарале воћке

милују

Prodje i 8 mart, ništa posebno. Sve pohvale za one žene što su organizovale akciju borbe protiv raka dojke, ali skromno je to bilo... Željko Samardžić je svojim pesmama obradovao mnoga ženska srca(pa i moje, nije me stid priznati, čovek lepo peva) Počinje danas "Veliki brat: Vip All Stars", pogledacu ko će ući. Ali ne očekujem ništa novo... Svi će brbljati koješta, lupetati, kreveljiti se, pokazivati intimne delove tela(kao Peđa d' Boj, užas!) Ukratko, biće tu svega, samo ne pameti... Penzije stižu, na radost penzionera... Reke rastu, videćemo dokle će... Žao mi je naših

Kad sam bila dete jako sam se radovala prvom snegu(bilo ga je više nego ovih godina), prvim visibabama, mirisu zumbula, prvom lišću na drveću, zelenilu trave, Dani su mi bili tako dugački i ispunjeni... Samo što u poslednje vreme primećujem nešto što mi počinje jako smetati: sveopštu žurbu. Ljudi kao da nemaju vremena zastati i da duboko udahnu, onako kao što bebe dišu(one dišu punim plućima), sesti i pustiti mozak da radi u prazno. Imaju samo 10-15 dana godišnjeg odmora(tu ne mislim na bogataše, oni kao da imaju more vremena, ima se, može se) i to iskoriste da odu