Ne prođe dan, a da se cinično ne nasmejem uređivačkoj politici ovdašnjih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Po nepisanom pravilu, periferne vesti postaju glavne, udarne, na samom početku informativnih emisija, a suštinske, životne vesti se lukavo provlače u 15. ili 20. minutu, kada je gledalište već grogi od marginalnih informacija.

Šta, na primer, ima udarnog i bitnog u "sukobu" dva barona naše grabežno-beskrupulozne sportsko-političke menažerije? Zašto se ovdašnjem poniženom i opljačkanom građanstvu uporno nameću teme sa opskurnim likovima, "dostojnih" petparačkih TV serija?

Treću godinu zaredom Radio Beograd svojim slušaocima omogućava posebno zadovoljstvo - direktne prenose iz Metropoliten opere u Njujorku.

Svake subote, od 8. decembra 2012. do 11. maja 2013, na radijskoj pozornici smenjivaće se dvadeset i jedna operska predstava u izvođenju najvećih zvezda operske umetnosti današnjice. Među njima su: Željko Lučić, Džojs DiDonato, Natali Dese, Ana Netrebko, Jonas Kaufman, Olga Borodina, Roberto Alanja, Huan Diego Flores, Sondra Radvanovski, Dmitri Hvorostovski, Sajmon Kinlisajd i mnogi drugi.

Danas, 17. januara 2013. navršava se 25 godina od mamine smrti. Milenija Milisavljević Mladenović je umrla u 67. godini. Čitava 1988. bila je u znaku odlazaka dragih bića. Tata je umro 10 meseci kasnije. Njihova ljubav, kao i smrt iste godine, pripadaju uzvišenim tajnama zbog kojih je život i tužan i lep.

Svetiljke...

Skrenuli smo s glavnog puta

i pošli niz Studentsku ulicu.

Studentima je mesto na ulici, zar ne?

Aktuelna, vikend raprava u srpskom parlamentu o, verovali ili ne, 11. kosovskoj rezoluciji, cinična je potvrda genijalne opaske Bernarda Šoa da je "demokratija proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što to zaslužujemo."

Šta nam pokazuje kolektivna parlamentarna "pamet", povrđena danas u Narodnoj skupštini povodom "kosovskog čvora"? Najpre, da je i dalje to zapravo čvor na omči budućnosti Srbije. Zatim, da je ta famozna platforma postala odskočna daska za novu predizbornu kampanju, a ne akt državničke, racionalne politike. I najzad, da ovdašnja politička "elita" i dalje kaska od danas do sutra, nesigurna i u sebe, i u izborno telo, i u međunarodnu zajednicu.

Ironijom sudbine (čitaj: sprdnjom istorije) 25 godina nakon tzv. VIII sednice i 10 godina posle bekstva iz Srbije, ovdašnja javnost je zahvaljujući "Njujork tajmsu" najzad saznala gde se kriju Mirjana Marković i njen sin Marko Milošević. Nadomak Moskve, u  borovoj šumi, nalazi se elitno naselje Barviha, rusko Dedinje. I u njemu, između ostalih, ušuškane dve vile. U jednoj živi Mirjana Marković, a u drugoj Marko Milošević.

Domaći mediji manje-više korektno su preneli glavne revizione nalaze Državne revizorske institucije, saopštene na konferenciji za štampu juče u beogradskom Medija centru.

Međutim, ono što je ostalo između redova objašnjava kako su moguće i zašto su baš tolike zloupotrebe u raspolaganju sa javnim finansijama, dakle sa parama građanki i građana Srbije. Uzroci su, pre svega, nepostojanje odgovarajućih zakona i podzakonskih akata, zatim manjkavosti i nedorečenosti već donetih zakona i podzakonskih akata, pa nedovoljan broj revizora u DRI, nedelotvoran sistem interne kontrole i nepoštovanje zakonske obaveze organizovanja interne revizije.

Pod uslovom da hapšenje glavnog Miloševićevog ratnog profitera i postpetooktobarskog tajkuna, kao i njegovog jahting sina, nije samo dimna zavesa zbog što bezbolnijeg gutanja gorkog kosovskog zalogaja ili propagandni manevar "a la Dulić" zbog zahteva EU da se ispitaju 24 sporne privatizacije, onda se čini da srpska država počinje "da liči", poput one čuvene TV reklame za bakin kolač.

Ironijom sudbine ili višom, kosmičkom pravdom, Miroslava Miškovića su uhapsili upravo najbliži saradnici onih koji su ga i stvorili početkom ratnih devedesetih.

Masovnost i žestina građanskih protesta u Sloveniji, začetih krajem novembra u Mariboru, iznenadili su srpsku javnost. Uprkos šturim i kontrolisanim informacijama iz uzavrele Slovenije, između redova se može naslutiti da je reč o pobuni sa elementima prave revolucije.

Zašto baš u Mariboru i zašto baš sada? Poznavaoci lokalnih prilika tvrde da je Maribor od osamostaljivanja Slovenije 1991. godine bio mesto eksperimenata novog kapitalističkog sistema. Kap koja je prelila čašu je tzv. javno-privatno partnerstvo, gde preduzetnici, uz pomoć gradskih moćnika, u ovom slučaju gradonačelnika Franca Kanglera, skidaju kajmak.

 Dok se vlasnici ovdašnje medijske maskarade međusobno perverzno prepucavaju i nadgornjavaju, novinarski robovi iz dana u dan ostaju bez posla, doprinosa za staž i zdravstveno osiguranje, bez egzistencijalne sigurnosti za članove porodica.

Satirični radio šou "MUĆNI GLAVOM" emituje se od 23. novembra 2002, svake subote od 14h do 15h na talasima Beograda 202  (FM 98,5 101,8 104,0 MHz).

Tokom proteklih 10 godina u emisiji "MUĆNI GLAVOM" gostovalo je mnogo zanimljivih ljudi, od satiričara i građanskih aktivista do uličnih svirača i političara.