Krajem osamdesetih godina XX veka, uoči raspada Jugoslavije, učiteljica života je kao na tacni ponudila jednog čoveka, stručnjaka najhrvatskijeg imena i najsrpskijeg prezimena, rodjenog Bosanca. Ante Marković je rodjen u Konjicu, gradu odakle je potekla još jedna izuzetna ličnost jugoslovenskog duhovnog prostora, slikar i književnik Zulfikar Zuko Džumhur. Kao poslednji premijer SFRJ, Ante Marković je učinio i ponudio sve da ne dodje do gradjanskog rata. Čak naprotiv, da tadašnja Jugoslavija udje u Evropsku zajednicu, preteču sadašnje Evropske unije. Krajem 1989. godine pokrenuo je program ekonomskih reformi, koje se uključivale stabilizaciju dinara i vezivanje za austrijski šiling, kao i privatizaciju raspodelom akcija radnicima. Epilog: zauzdavanje visoke inflacije i povećanje životnog standarda.

 

Zahvaljujući internet okeanima i morima, do mene je došla boca sa porukom, koja u 10 koraka objašnjava zašto treba bojkotovati izbore, a pogotovo predizbornu kampanju.

10 načina manipulacije gradjankama i gradjanima:

1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

 Zašto je RTS pred bankrotom?

U petak, 18. novembra 2011. na oglasnim tablama svih radnih jedinica i redakcija RTS-a osvanuo je „Izveštaj Generalnog direktora zaposlenima u javnom servisu Srbije", pod naslovom „Naša Kuća najbolja, uprkos problemima koji ne potiču iz RTS". U uvodnom delu se slavodobitno maše podacima o rejtinzima gledanosti, da bi se odmah zatim „prešlo na stvar": „...Pretplata, zbog modela naplate i krize, opada iz godine u godinu. Praktično, „rupa" u našim finansijama je izmedju 22 i 25 miliona evra godišnje..."

I naslov „Izveštaja" i uvod, kao i osnovni ton Tijanićevog obraćanja zaposlenima u Javnom medijskom servisu Srbije neodoljivo podsećaju na onaj čuveni orkestar sa „Titanika": svirka teče, dok brod neumoljivo tone.

"I Kosovo i Evropa" poslednja je u nizu nebuloza, koje nas poput izručenog kontejnera sa smećem zasipaju i zaslepljuju već decenijama.

I dok se većina nas guši u tom nametnutom smradu, manjina oličena u tajkunima i njihovim agentima u civilu - stranačkim vrhuškama režima i tzv. opozicije, uživa u svakojakim miomirisima, počev od rezidencija i jahti, do švedskih stolova i bankarskih računa u poreskim rajevima.

Pre nepuna dva meseca (26. 9. 2011.) uputio sam OTVORENO pismo Upravnom odboru RDU RTS sa zahtevom da jednu od narednih sednica održi u zgradi Radio Beograda i posebnu tačku dnevnog reda posveti stanju u našoj medijskoj kući, koja 2014. slavi veliki jubilej - 90 godina od osnivanja.

I evo, u četvrtak, 10. novembra 2011. Upravni odbor Javnog medijskog servisa Srbije baviće se stanjem u Radio Beogradu i njegovim (ne)tretmanom u okviru RTS-a. Biće to zaista izuzetna prilika da se objektivno i profesionalno razmotre svi problemi Radio Beograda, počev od lošeg stanja fono-arhive, našeg nacionalnog blaga, pa preko zastarele opreme i studija do potcenjenih kadrova, naročito honoraraca.

Uja Boža je poslednje drago biće generacije porodičnih uzora. Jedini preostali živi hvalospev bezbrižnog, nezaboravnog detinjsta, u bajnom kutku Evrope zvanom Šumadija.

U danu kada je predsednik Republike svima poručio da je Srbiju sada potrebno "premrežiti znanjem" kako bi mogla da se razvija, na Platou ispred Filozofskog održan je protestni skup studenata pod naslovom „ZNANJE NIJE ROBA!“ i sa podnaslovom „BLOKADA se nastavlja!“

U 21h po njujorškom (3h po našem) gradjanski pokret „Occupy Wall street" organizovao je marš solidarnosti sa protestantima u kalifornijskom gradu Ouklend, koji su dan ranije suzavcem, gumenim mecima i š

ok bombama dobili jasnu, brutalnu poruku od blindiranih agenata  1% najbogatijih i najmoćnijih u SAD.

Scene policijskog terora neodoljivo podsećaju na kordone u Beogradu tokom antirežimskih protesta 1996/97. godine. Jedna od najbrutalnijih scena iz Ouklenda je kada Skota Olsena, veterana iz rata u Iraku, pogadja gumeni metak u glavu, zbog čega je prebačen u bolnicu sa dijagnozom - fraktura lobanje.

Vlast još uvek nema razuman odgovor na ovaj neposustajući pokret.Osim brutalne sile, koristi se i demagoškim objašnjenjima tipa - buka i nehigijensku uslovi u parkovima gde se demonstranti okupljaju i  ostaju ulogoreni u šatorima.

Žiri novinarske nagrade "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost odlučio je da za 2011. godinu dobitnici budu novinari Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov.

Novinar Dinko Gruhonjić kao šef dopisništva agencije Beta u Novom Sadu, kao predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i kao stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu već godinama svojim predanim žurnalističkim angažmanom doslovno živi novinarstvo. I to novinarstvo koje uvažava visoke standarde slobode medija i novinarskog kodeksa. Takođe, u javnoj komunikaciji Dinko Gruhonjić hrabro promoviše demokratske i antifašističke stavove.

Novinar Ljubomir Živkov svojim kolumnama u magazinu "Vreme", „Blicu", kao i britkim  komentarima u "Peščaniku" lucidno i satirično ispisuje hroniku (ne)vremena, ili kako bi on rekao "saborne propasti", ne posustajući pred sve nasrtljivijom tabloidizacijom i kretenizacijom medija.

U ponedeljak, 24. oktobra 2011. u Specijalnom sudu biće izrečene presude pripadnicima zemunskog klana Sretku Kaliniću i Milošu Simoviću za učestvovanje u atentatu na premijera Zorana Đinđića.

Tokom proteklih 5 meseci u Specijalnom sudu za organizovani kriminal činilo se da je na pomolu konačno otkrivanje imena naručilaca atentata i načinjanje istine o političkoj pozadini ovog pokušaja državnog udara.