Jedni kažu da je najteže biti rudar. Drugi pričaju da je najgore seljacima. A treći misle da je fabrički radnik najnezahvalniji životni izbor.

Međutim, sudeći po svemu, ovde je najgore, najteže i najnezahvalnije biti - roditelj.

Pred sam porođaj, zbog nemara ili zbog koruptivnosti lekara, možete da izgubite bebu.

Čim postanete roditelj, postoji opasnost da vam ukradu dete iz porodilišta, a vama kažu da je umrlo na porođaju.

Ako prođete te početne ispite, čeka vas niz sledećih u vidu pijanih vozača, loših profesora ili nezgodnih komšija.

Poštovani gospodine Selakoviću,

 

najpre da Vas pozdravim i poželim uspeh u radu.

Takođe, ovim otvorenim pismom želim da Vam uputim reči podrške za odluku da upravi opštine Novi Pazar naložite uklanjanje table posvećene kvislingu Aćifu Hadžiahmetoviću - Aćif efendiji, sa rokom od 30 (trideset) dana. 

Na taj način ste na samom početku svog mandata jasno demonstrirali svoje antifašističko opredeljenje i nepristajanje na rehabilitaciju kvislinga i kolaboracionista.

Kafane su oduvek bile zlatni rudnik demokratije u Srbiji. Moj otac, Miloje Mladenović, bio je kelner u nekoliko najpoznatijih beogradskih kafana, od nekadašnjeg „Mulen Ruža" u  Sremskoj („Dušanov grad"), pa preko „Dva ribara", „Banije" i „Skoplja", do ribljeg restorana „Bled", u Budimskoj ulici, gde je okončao svoju konobarsku karijeru 1977. godine. Gosti su ga zvali Mile Pardon, zbog njegovog karakterističnog, predratnog manira ophođenja sa mušterijama.

Finale II svetskog rata u Novom Pazaru nedvosmisleno ukazuje na činjenicu ko je bio antifašista, a ko kvisling. Ko se borio protiv nacista, a ko je sa njima sarađivao.

Sve je tu jasno, kao na kraju romana ili pozorišne predstave, kada svi u publici i na sceni znaju ko je pozitivan junak, a ko negativan akter.

Partizanske divizije prodiru krajem 1944. dublje u Sandžak i pobeđuju pripadnike muslimanske milicije u svim većim gradovima: Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Bijelom Polju i Priboju.

U jednom od prethodnih blogova (08. 06. 2012.) pisao sam o odbijanju Republičke izborne komisije (RIK) da mi kao građaninu i kao novinaru omogući pregled glasačkih listića, posebno tzv. belih listića. Želeo sam da pročitam „bele listiće“ kako bih od najduhovitijih i najsatiričnijih komentara na njima napravio monografiju o monotoniji zvanoj – izbori.

Zbog ovog neshvatljivog postupka RIK-a, sa potpisom sekretara Veljka Odalovića, bio sam prinuđen da uputim žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, gospodinu Šabiću. I, evo, posle dva meseca borbe za slobodan uvid u „bele listiće“, RIK sa potpisom istog sekretara menja mišljenje.

Tokom današnje rasprave u parlamentu, Aleksandru Vučiću se po drugi put tokom poslednjih mesec dana „omaklo" na temu srpskih tajkuna.

Prvi put je to bilo početkom jula, kada je eksplicitno priznao da domaći tajkuni vrše pritisak u procesu sastavljanja nove vlade, gurajući „svoje ljude" od poverenja.

U žaru parlamentarne rasprave danas je otišao korak dalje i rekao da je Miškovića, po bogatstvu, preteklo 5-6 tajkuna, svi iz redova DS.

Ivica Dačić s pravom kaže da je premijerska funkcija za njega lično životni ispit. Kako da ga položi makar sa ocenom 6 (šest)?

Sve će biti jasno već nakon onih famoznih "100 dana" nove Vlade Srbije. Ako jedna od prvih mera Ivice Dačića bude ukidanje svih službenih automobila za državne funkcionere, sa javnom preporukom da koriste gradski prevoz, tj. BUS PLUS sistem, ili svoje automobile za dolazak na posao, ponadaću se da se ipak radi o životnom ispitu.

A kada već govorimo o životu, on je pre dvadesetak godina, uoči tzv. događanja naroda u režiji Dačićevog idola i poslodavca Slobodana Miloševića, već položio neke ispite.

Sticajem letnjih, uzavrelih okolnosti, poklopila su se dva, na prvi pogled, nepovezana događaja: hrabar, "baraćevski" tekst guvernera NBS Dejana Šoškića o korupciji kao GLAVNOM uzroku velike nezaposlenosti, tj. ekonomske bede, i BUS-PLUS kampanja novog načina ulaska u vozila gradskog prevoza.

Autorski tekst profesora Šoškića u dnevnom listu "Politika" je stručan, relevantan presek ekonomske situacije u Srbiji nakon dve decenije besomučne pljačke i otimačine.

Ovaj blog sa podnaslovom "Vlada u pokušaju" pišem u grozničavom stanju. Ne zbog aktuelnih vrućina, već zbog groznih saznanja sa jučerašnje konferencije za štampu u Medija centru. Tamo smo od Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića čuli da od 4 telefonska operatera u Srbiji samo 1 (jedan) ima instaliran softver za registrovanje "upada" tajnih službi preko interneta u mrežu tog operatera. I taj jedan telefonski operater zabeležio je čak 270 hiljada takvih upada domaćih službi bezbednosti, zvane BIA i VBA, uz "nesebičnu" saradnju i podršku MUP-a. Možemo zamisliti do kojih podataka bi došla preostala tri telefonska operatera!?

Dakle, prisluškuju nas kako im se i koliko im se prohte, bez naloga suda, mimo zakona, uprkos Ustavu Srbije!!!

Ivica Dačić je ponovo otputovao u Moskvu, drugi put od završetka parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji.

O prošloj i o sadašnjoj poseti Rusiji domaća javnost ne zna ništa. Zašto Ivica Dačič putuje u Moskvu, sa kim se sastaje, kakav je program boravka, da li su te dve posete privatne ili službene...?

U SPS-u nevešto objašnjavaju da učestali letovi Ivice Dačića u Rusiju nemaju nikakve veze sa proteklim izborima i da je sve ranije dogovoreno.

U čaršiji, međutim, tvrdi se sasvim suprotno: da te dve posete itekako imaju veze sa izborima i da je u pitanju utvrđivanje cene za koju će  SPS, PUPS i JS formirati novu Vladu Srbije sa SNS, a ne sa DS.