Pitaju me ovih dana moji sagovornici kako ce se sve ovo zavrsiti... Ukrajina, energetska kriza, Corona, Brexit, Trump, Putin, Iran, Severna Koreja, Kina, Global Warming, Vučić (dobro, ne pitaju za Vučića, osim jedne naše žene iz Actona)... Brinemo se, ne znamo sta da radimo, kažu, neizvesnost je najveca od kada pamtimo, sta to ostavljamo u nasledstvo nasoj deci. Zivimo i radimo u nekom prividu normaliteta, a ne znamo hoce li sutra da pukne i ode sve dodjavola ili ne...

A ja ćutim, mudro razmisljam, i na koncu im ne kazem ono sto bi svi morali vec da znaju...

Od kad se

1999. godine NATO je bombardovao rezim Slobodana Milosevica. Igrom slucaja (ili mozda ne?) taj rezim je obitavao kao integralni (iako sustinski kancerogeni) deo drzave Srbije i generalno srpskog drustva i javnosti. Nakon tuceta (nije Semir) godina u kojima su bombe iz beogradskih salona odleprsavale u sve delove bivse nam domovine, doslo se do zida za koji je Milosevicev rezim procenio da je najbolji da o njega konacno rascopa narodnu glavu...

To, da se razumemo, nije bila uopste naivna situacija. Ne samo zbog toga sto su ljudi sad ginuli i po Srbiji, nego sto je trebalo postaviti pitanje

Šta je sve eksplodiralo sa gasovodima u Baltičkom moru?

Od eksplozija koje su 26. septembra 2022. raznele delove nemačko-ruskih gasovoda Nord strim 1 i 2 neuporedivo je glasnija ćutnja kojom je obavijen čitav događaj. Mehurovi gasa na površini mora iznad razvaljenih gigantskih cevi bili su najglasnije što se čulo diljem Slobodnog sveta, glasnije čak i od ono nekoliko stidljivih optužbi na račun Putina i Rusije osumnjičenih za diverziju u prvih nekoliko časova i dana, lansiranih od strane najhrabrijih u beščašću poslenika besramne propagande..

Državne vlasti i nadležni organi Nemačke, Danske i Švedske glasno ali istovremeno stidljivo najavile su brzu i efikasnu istragu za utvrđivanje uzroka i počinilaca pretpostavljene diverzije. Svi mdeiji su jednako glasno ali takođe stidljivo ispratili događaj, dok je mejnstrim središte pažnje sa aktera i političkih posledica nežno ali odlučno usmeravao ka ekološkim aspektima događaja. 
Pojedini političari poput Viktorije Nuland, američke podsekretarke u Stejt Dipartmentu  u događaju su tražili pozitivne aspekte a bivši poljski ministar inostranih poslova u kasnije izrbisanom tvitu čestitao je Amerikancima. 
Obe reakcije krajnje su razumljive: uzloga Nulandove u događajima u Ukrajini i pozicija u onome što 

se kolokvijalno naziva američkom dubokom državom sa jedne, i tradicionalnim odnosom Poljske prema Rusiji, sa  druge strane, ovo drugo debelom crvenom linijom podvučeno izjavom poljskog premijera da je razlog postojanja Poljske i Evrope - uništenje Rusije. 

Šta se događalo u međuvremenu? Vrišteće ništa, najglasnije u tragikomičnim momentima sa odbijanjem Švedske, Danske i Nemačke da međusobno dele podatke, i proglašavanjem detalja iz istrage državnom tajnom. 

Onda se pojavio tekst Sejmura Herša, čoveka koga mnogi smatraju najboljim istrađživačkim novinarom današnjice:

How America Took Out The Nord Stream Pipeline 

Najveći deo mejnstrima ga je prećutao. Neke od pomenutih isntitucija su ga blago i ofrlje demantovale. A najveći deo onoga što sebe voli da zove demokratskom javnošću ga je jednostavno ignorisalo. Isti "intelektualci" i branitelji "vrednosti" koji su Džuliena Asanža odavno odradili i zaboravili. nahranjeni novim temama i drogirani dnevnim dozama "sopstvenog mišljenja".  Šta se, u svetlu razaranja Nordstrim gasovoda desilo sa međunarodnim pravom? šta sa vladavinom prava generalno, šta sa slobodom javne reči, šta sa nepovredivošđću  imovine ,šta sa demokratskom javnošću  nisu teme od značaja za današnji slobodni svet i hrabre humanističke intelektualce koji sebe vole da zovu "levičarima". 

I dajdžest, za one koji ne vole duge tekstove: 

. 

gošća autorka: Aleksandra Aksentijević 

Pisanje kratke priče u američkom kontekstu neretko podrazumeva posustajanje pod teretom žanra. Nasuprot realističnosti i jasnom i ekonomičnom izrazu s jedne, stoje fantastične i horor priče, koje obično podrazumevaju sopstvene pripovedne univerzume, ali i izazov ugađanja specifičnoj i zahtevnoj publici koja prati ove žanrove, s druge strane. Karmen Marija Mačado, mlada američka autorka čija je prva zbirka iz 2017. godine Njeno telo i druge žurke nedavno objavljena u izdanju Štrika, ne libi se da se pišući kratku priču osloni na bogatu tradiciju horora, fantastike i gotskog romana, istovremeno kreirajući drugačiji, eklektični stil pisanja, atipičan za žanrovsku prozu.

Da li vam se ikada dogodilo da se nije dogodilo?

ILON MASK LANSIRAO MREŽU SATELITA ZA INTERNET — DA LI VLASNIK TESLE IZBIJA NA ČELO TEHNOLOŠKE TRKE U SVEMIRU?

Zamišljeno je da grupa satelita šalje signal na bilo koju tačku na planeti i tako omogući internet vezu na mestima gde on trenutno nije dostupan.

Plan Ilona Maska da obezbedi brzi bežični internet u udaljenim delovima cele planete Zemlje pomoću svojih satelita uskoro bi mogao da se ostvari.   09.10.2020. / 12:41

                                   TIHI NAČIN

                                             I

 Iako mi nikada nisi bila neophodna, iako si mi često donosila samo bol, bio sam na kolenima, jeo te i hranio te, gubio nekad čitav jedan dan, da te nasmejem. Svet koji si vukla za sobom bio je tako jasan, kristalan, da nisam mogao da te ne uzimam za ozbiljno, daleko bilo da te prezirem. Dobio bih, katkad, bitku ali bih uvek gubio rat.

            Ptice beže preko ekrana neba, ostavljaju prazninu za mrak. Kiša prati. Kao kletva si, koja ima ime. Ana budi mi rana. Bila si u stanju da izmišljaš tokom čitave noći, pored uključenog i mutiranog TV-a. Tako bismo ostali budni do jutra. Opijena sobom, ali ne u pežorativnom smislu, bila si raspoložena da se posle posla viđaš uvek sa nekom drugom prijateljicom. Uveče bi se vratila, ne bi me ni poljubila.

Nekoliko dana pre sabotaže severnih tokova EU je krenula sa smirivanjem antiruske retorike.

A rat u Ukrajini je isprovociran da bi se podrila evroazijska integracija, pa podrilo rusko ohrabrivanje potpisivanja dugoročnih energetskih ugovora koji, onda, podrivaju korišćenje proizvoljno štampanih derivata zbog manipulisanje cena. I na kraju, rat je isprovociran i da bi se sačuvala ne toliko hegemonija (na ovu temu nas sve ovih dana ispravlja jedan analitičar) pošto je multipolarnost već na delu i prihvaćena kao takva, nego da bi se zadržala kontrola nad jednim velikim polom, kolektivnim zapadom, uglavnom Evropom od strane „anglosaksonaca". Ovo je pod navodnicima zato što niti postoje jasni obrisi pojedinačnih timova, niti su mnogi bitni pojedinačni igrači samo u jednom timu. 

 Priča za decu

Niko ne zna kako je seme, iz koga je niklo Najlepše Drvo Na Svetu, dospelo na Sunčani Proplanak. Da li ga je doneo vetar ili ispustila neka ptica u letu? Svi pamte  da je padalo sa velike visine i iz sveg glasa zapomagalo "RAZBIĆU SEEE..."

 Čula ga je cela Šuma koja je rasla oko Proplanka  i svako drvo  u Šumi se naježilo od užasa.

Čule su ga i ptice, veverice i zečevi, i požurile na Propalnak da ga pronađu i pojedu. 

Čule su ga i Trave na Proplanku  pa su  hitro isplele svoje vlati da ga prihvate u naručje i brzo

Ako se ovih dana zadesite na denverskom internacionalnom aerodromu (DIA), primetićete na mnogo mesta kučiće koji slobodno tumaraju gejtovima i terminalom, sa prslučetom na kome piše "Pet me!" ("Pomazi me!"). Psi su krajnje opušteni i prijateljski nastrojeni, slobodno prilaze ljudima, maze se, verovatno žickaju i neku klopu, ako ima.

C.A.T.S. je skraćenica od Canine Airport Therapy Squad. Čini ga nešto više od osamdesetak pasa iz oko četrdeset različitih rasa, i jedna mačka. Svrha im je da omoguće putnicima da se interakcijom sa njima malo opuste, oslobode stresa koji putovanje avionom i bivstvovanje po aerodromima neminovno donosi.

Ovo nije novina, ali je DIA ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa brojem pasa (plus jedna mačka) koji obavljaju ovaj važan posao.

  link