Na mojem prvom blogu posvećenom dolasku delegacije MMF-a  napisao sam jednu molbu, koja je veoma aktuelna i danas :

Molim uvaženu delegaciju MMF-a da ima milosti prema narodu Srbije i ostalim gradjanima, jerbo oni nijesu krivi što imaju lošu vlast.

Ovo je jedini narod u cijeloj Evropi koji nije kriv zbog ovakve vlasti, jer on nikada do sada nije imao šansu da izmedju "dva dobra" bira ono "bolje", nego je stalno izmedju više rdjavih birao  "manje zlo".

MMF je tražio:                                                              

 - ograničavanje deficita tekuće Vlade na  3%  BDP,

 - zamrzavanje zarada u javnom sektoru, uključujući i javna preduzeća, u nominalnom iznosu u ovoj i narednoj godini,  

- nominalno zamrzavanje penzionih benefita do kraja ove godine,                                                                                                                                                                                                 - stopiranje zapošljavanja na svim nivoima Vlade, uključujući i ugovore na određeno,

... na prethodni blog ....

u stvari ... ovaj blog je nastao samo kao dobar razlog da slušamo muziku, naravno ko je raspoložen

Nagrada za hrabrost, talenat i pristojnost 

Pitanje koje se već 20 godina ponavlja na različitim nivoima, međunarodnim, regionalnim,lokalnim, počev od visokih naučnih krugova, istortičara, političara, ekonomista ali i, sve više i češće, običnih građana- onih istih radnih ljudi i građana koji su odavno bez posla i nisu radni ljudi.

Evidentno je da proces raspada još nije završen ni u glavama ljudi ni u stvarnosti. Nisu rasčićene mnoge stvari koje bi se u demokratskim državama koje su se dobrovoljno razišle podrazumevale. Deobni bilans nije okončan, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, prava po osnovu socijalnog i penzijskog osiguranja, pitanje imovine i povratka izbeglih, proteranih i raseljenih lica, nisu pronađeni svi nestali, mnogima se ne znaju grobovi, međusobni odnosi između novonastalih država su formalno normalizovani a stvarno opterećeni sa povremenim varničenjima.

Svi hoće u EU, svi se zalažu za dobrosusedske odnose, suživot, prijateljstvo, čak i tešnju regionalnu ekonomsku saradnju,neko zajedničko tržište i zajednički nastup u trećim zemljama, a sve smo to imali pa rasturili.

Istovremeno, ima i onih što se uporno trude da dokažu kako je upravo SFRJ bila pogubna za Hrvate, za Srbe, za ove ili one i što više se trude to im je rezultat nepovoljniji po njihove teze.

U svakom  slučaju, kako vreme odmiče sve više se potvrđuje da bi bila bolja reformisana SFRJ nego manje-više deformisane njene naslednice.

To potvrđuje i činjenica da se sve bivše republike kad im to treba pozivaju na SFRJ i hvale eto kao mi smo onda to i to. Tako Hrvatska kad je u pitanju ulazak u EU ističe prava građana, svoj antifašizam, odriče se NDH, a u praksi toleriše takve pojave.

U Srbiji takođe, kad nam treba onda potežemo nesvrstanost i ističemo Tita kao osnivača, istovremeno izjednačavamo četnike i partizane, Tita koristimo za spoljne a Dražu za unutrašnje potrebe, marginalizujemo događaje iz NOB, ukinuli smo Dan oslobođenja Beograda, a onda kada nas ruski ambasador na to podseti i kada Medvedev dolazi baš će da bude jubilarno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda.

Kao što neko s pravom primeti, Jugoslavija možda i nije bila najbolje, ali je svakako bila najmanje rđavo rešenje. Bar to je, ako ništa drugo dokazao i besmisleni rat u kojem su skoro svi prošli gore zbog toga što su je rušili, umesto da su je civilizovano preuredili.

 Dakle, hteli mi to ili ne tema i dileme o raspadu Jugoslavije još dugo će biti aktuelne.

Dobru osnovu za raspravu o tome da li je raspad bilo neminovnost, zavera, veštačka tvorevina, samodestrukcija, nečija instrukcija konstrukcija, ili štagod drugo, nudi tekst Vuka Perišića.

Najbolji je dok je u Rusiji

Tek je Jeljcinova supruga iskusnim okom

iliti "Sram te bilo" part 2

Ne znam da li me utisak vara, ali mi se čini da ovih dana samo ministar Milosavljević daje intervjue. I svaki je antologijski. Strah me je da više otvorim novine da opet ne iskoči neki biser dragog nam ministra. Ovog puta domaćin su mu bile Večernje novosti.

Molim premijera Cvetkovića da uradi nešto po ovom pitanju. Neka ministar sjaše već jednom.

"Analiza "Eurostata" je pokazala da su u Srbiji, zbirno, cene hrane, pića, duvana, odeće, elektronike i prevoznih sredstava za 42 odsto niže od proseka Evropske unije, dodao je ministar." 

Baš mi je milo i drago što u našoj jeftinoj Srbiji može da se kupi alkohol i duvan za male pare. Samo je to falilo našoj omladini pa da svi budemo srećni i zadovoljni. Pa naravno da će statistika da pokaže da svi jedemo sarme dok su alkohol i duvan skoro pa besplatni. E sad neki doduše jedu meso dok oni u većini kupus.

U normalnim zemljama gde su na alkohol i duvan visoki porezi, kod nas samo šte se ne poklanjaju uz dvevne novine. Kakva je to zemlje gde premijer (sada hvala bogu bivši) otvara fabriku duvana.

 I pre flešbeka jedan mali predah. Ima veze: OrkeStar za svadbe i sa'rane

„Puška okačena na zid u prvom činu, u trećem činu mora da opali"

 Mada u „najboljim godinama“ još uvek ponekad umem sebi priuštiti i malo nepatvorenog mazohizma, kao obavezni trening krvotoka, želuca, logike, strpljenja i sveopće izdržljivosti.
Odmah da se razumemo – tu ne spadaju povremeni „Ko izdrži duže“ ekscesi slušanja narodnjaka s prijateljima u kojima, a što to ne reći -  često pobeđujem.

Pre par godina dobio sam pozivnicu za predavanje na temu “Lideršip i Humanitarni Rad“ od jednog udruženja čiji sam višegodišnji drug član. I ova pozivnica, kao i mnoge slične, bi završila u košu i ne bi ozbiljno bila uzeta u razmatranje i moguće pohodovanje, samo da nije bilo imena predavača – Bil Klinton. 

Pored predavanja bila su predviđena i dva susreta sa Mr. President-om, kako je stajalo u kraćem upustvu i satnici predavanja, a planirana za pre i posle predavanja. Lepo... baš lepo, mislim se nešto u sebi, biće to idealna prilika da postavim par pitanja oko vojno humanitarne akcije koja se odigravala na tlu Srbije u vreme predsednikovanja Bilija, a sve u laganoj koktel atmosferi.

Evo, ja sam jedan od onih koji ima "genetsku grešku" i sumnjam u sve što vlast radi. Pored ostaloga i zato što je plaćam, finansiram,što ona potezom pera može da mi u džep zavlači ruku dublje ili pliće i što je smatram bitnom za kvalitet moga života i života moje zajednice.  Samo pobornici autoritarne političke pameti i autoritarnih nazora mogu sumnju u ispravno postupanje vlasti i njenu nepogrešivost nazvati "genetskom greškom". I jedan ovakav iskaz iz usta ministra govori da je vlast u velikim problemima. Prosto, to više liči na "primalni krik" nego na suvisao politički

Primarni i osnovni cilj vojno redarstvene operacije "Oluja" sprovedene u ljeto 1995 bio je:
A) Vraćanje okupiranog područja pod ustavno pravni poredak medjunarodno priznate RH
B) Pomoć srpskom stanovništvu da se riješi ekstremističkih vlasti, te provedba plana Z4
C) Protjerivanje što većeg djela srpskog stanovništva kako bi se obezbedila nacionalna homogenost te samim tim i stabilnost RH
D) Obezbedjivanje važnih ekonomskih komunikacija, posebice autoput Zagreb- Beograd te linija Zagreb- Split

Kad se rade ovakva pitanja, sistem eliminacije je prvo što vas