Vrlo često sanjam isti san. Zatičem sebe u školskoj klupi, onoj gimnazijskoj i vrlo konkretnoj, uoči časa neprijatne nauke koju nikada do kraja nisam savladala. Zatičem se u trenutku kada mali odmor još uvek traje, ono neko mini rasulo, bez izlaska iz učionice i tremor pred ono što sledi – ispitivanje profesora, a na temu celokupnog gradiva. Evo me tako, na času fizike, djaci uz poslednje komešanje, usputne udarce, hormonalne eksplozije, zauzimaju svoja mesta, a ja već u klupi, očekujem profesora, očekujem da budem pitana. I neka strašna neprijatnost me obuzima, gledam oko

Sombor, Pazova, Novi Sad. Paljevine, rafali, ručne bombe. 

Ovo nije bruka. Ovo je društveni kancer. Ovo nije jurnjava za zastavom, niti ljutnja zbog političkog incidenta; ovo je "Ubij, zakolji" koje su u svojim reagovanjima i saopštenjima preskočili i predsednik Vlade, i ministri unutrašnjih i spoljnih poslova.

Ovo je demarš fašistima i dijabolama koji nije napisan i uručen. Onako iskreno - jebe mi se i za drona, i za zastavu, i za fudbal. Da li će utakmica biti ponovo igrana, da li će biti 3:0 ili 100:0, da li će se loptati samo deca na poljani.

Ali ovo - da, ovo jeste fašizam, gospodo, u svom najčistijem obliku. U ovom prvom talasu, na sreću, bez žrtava. Od vas, gospodo ministri i nas komšija, prijatelja, sugrađana, rusofila i anglofila, evroskeptika i evrofanatika - zavisi hoće li to tako i noćas ostati.  

 Ako se ovo ne zaustavi sad i odmah  - Srbija će biti žrtva.  

Vladimir

UPDATE:  danas (4. mart) u dva popodne planirana seca platana 198.  ko moze neka dodje u 1.00 - 1.30

Pošto je Vladimir dežurao svakog dana kod platana na uglu Bulevara i Jagićeve, iz Testeri bliskih izvora, saznaje se da je seča poslednjeg traga zločina planirana za ovu

Političar koji je pružio najveći otpor na putu Srbije od Miloševićevog do Koštuničinog ustava bio je nesumnjivo Zoran Đinđić. Rekonstruisati vrlo dinamičnu, višestranu i slojevitu ulogu koju je Đinđić odigrao u postkomunističkom političkom životu Srbije predstavlja vrlo ambiciozan posao i prevazilazi zadatak koji se ovde postavlja i koji je fokusiran na put recepcije, modifikacije i političke primene odgovarajućih ideja. U svakom slučaju, ako je Đinđićeva borba protiv Miloševića bila školski primer vrednog učenja na sopstvenim greškama, upornog i samopožrtvovanog napredovanja do jasno formulisanog konačnog cilja, organizacione posvećenosti zadatku od prvorazrednog značaja za opšte dobro Srbije, njegova borba protiv Koštunice bila je daleko od te jednoznačnosti. Nije u pitanju čak ni sam rezultat borbe - u svetlu Đinđićevog trijumfa nad Miloševićem (pogotovo kada se uzme u obzir aperçu izručenja potonjeg Haškom tribunalu), Koštuničina pobeda pokazuje odsustvo pravih zasluga i bilo kakvog istinskog raspleta - koliko njen progresivni gubitak svakog drugog smisla osim onog koji proizlazi iz fiksacije na pridruživanje Srbije Evropskoj uniji u bliskoj budućnosti. Jer, boreći se protiv "retrogradne" i modernizacijskim tekovinama navodno "prevaziđene" tradicionalističke politike, Đinđić je doživeo poraz od jednog njenog vida (ovaploćenog u "nacionalnom liberalizmu" iz čijeg je krila kasnije nastao Mitrovdanski ustav), dok je sam postepeno afirmisao njen drugi vid - diktaturu.

Milan Nikolić

Srbiji je danas bačena masna koska. Dovoljno mesnata da Angelinu Jolie, paradoksalno pre premijere njenog filma u Beogradu, gurne među ofucane priče, da zaseni Severinin porođaj iako je dete napravio Srbin i ostavi tek malo prostora za polemiku o poreklu imena Aleksandar.

Koska, dovoljno prljava, da razgali i desnicu i levicu, s tom razlikom što će prva udarati na sva zvona

Na proslavi jubileja Demokratske stranke, 25-godišnjici rada, trenutni predsednik Bojan Pajtić između ostalog je rekao: "Pravili smo greške dok smo bili na vlasti, koje smo skupo platili 2012. i 2014, možda i više nego što smo zaslužili."

Imam amandman na ovo. Ne zato što sam cepidlaka, već zato što sam ubeđen da je nemoguće ispraviti greške ako ne znaš koje su ili znaš, ali okrećeš glavu od njih. Naime, radi se o rezultatu koji je postigao DS na izborima 2012, a za koji Pajtić, ne jednom, tvrdi da je "loš" ili "katastrofalan". 

Dakle, da li je DS greške svoje vlasti skupo platio 2012. godine?

Pokret Evropa nema alternativu poziva Beograđane da se u četvrtak 22. maja u 11.30 časova okupe na platou ispred Skupštine Grada i da zajedno sa javnim ličnostima iz kulture, sporta i nauke pošalju jasnu poruku kakav Beograd žele.

Uveliko je najavljeno da će u petak biti uspostavljen pakt koji će, sa Aleksandrom Vučićem na čelu, povesti Beograd nazad u mračnu prošlost. Beograđani pamte kada su branili grad od izborne krađe, od kolapsa infrastrukture, propadanja javnih službi i rasipanja resursa. Beograđani pamte godine u kojima je Beograd bio crn, a te godine nam ponovo dolaze. Danas stajemo u odbranu grada i štitimo ga od zakulisnih dogovora kojim se volja građana izvrće i stavlja u ruke Aleksandru Vučiću, osvedočenom borcu za restrikcije, zabrane i prevaspitavanja. Došlo je vreme da Beograđani, koji su protekle decenije branili evropske tekovine svog grada, još jednom podignu svoj glas i odbrane vrednosti za koje su se borili.

U "KNJIZI SMEHA I ZABORAVA" Milana Kundere, na samom početku je antologijska rečenica: "BORBA ČOVEKA PROTIV SILE JE BORBA SEĆANJA PROTIV ZABORAVA!"
 
U nekoliko intervjua Kundera je potencirao stav da su humor i satira najefikasniji u borbi protiv bilo kog oblika totalitarizma! Dodao bih: i protiv svakodnevne gluposti, koja kulja iz dirigovanih medija!

Smeh je, u stvari, najveštiji maser tela, kako iznutra, tako i spolja. Trideset minuta telesnih vežbi tri puta nedeljno i 15 minuta smeha svakog dana je čarobna formula za dobro zdravlje i skladnu figuru. Zato smejmo

Na nivou Srbije 2,08%, odnosno skoro 75.000 glasača. Vojvodina 2,41%. U ruralnim sredinama i manjim mestima u proseku oko 1%. U gradskim oko 3,5%.
U Novom Sadu smo osvojili 5,3% glasova. U Starom Gradu 7,5%. Na Vračaru 7,2%, Na Savskom vencu 6,5%. Na Novom Beogradu 5,5%. U Voždovcu 4,2%. U Nišu 3,2%.

Biljana Kovačević Vučo

U Beogradu je danas preminula Biljana Kovačević – Vučo, advokat i aktivista za zaštitu ljudskih prava u Srbiji. U svojoj dugoj karijeri aktivistkinje mirovnih pokreta i aktivistkinje za zaštitu ljudskih prava bila je, između ostalog, osnivač Saveta za ljudska