Obično ne pišem o politici, mada ... ovo ionako  prevazilazi okvire tog žanra, a i nisam ja pisao ;)

 Предсједник Општине Беране, Вука Голубовић: 

”Велика запошљеност знали која је неминовнос била и тај баласт заиста који се дешавао и нови дуг нова обавеза која се дешавала сваког мјесеца заиста морали смо, овај, а и ићи у сусрет нечему што још није предвиђено годинама односно години овај већој кризи водећи рачуна да не доведемо у ситуацију да будемо неодговорни према и локалној управи и запошљенима и општини Беране и свим људима који живе тамо и оним виталним интересима опшине којим заиста морамо водити рачуна и финансирати то повукли смо овај потез водећи заиста рачуна о ономе шта је интерес ако имамо са једне стране нешто што је општи интерес а са друге стране појединачни мора се водити рачуна шта је то и који потез треба и ред потеза направити.” 

Da li smo izašli iz socijalizma?
Da li smo prestali da mislimo kao samoupravljači?
Da li smo ekonomski pismeni?
Da li smo poslovno pismeni?
Da li smo funkcionalno pismeni?

Da li imamo pozitivnu selekciju?

... objavite na Tviteru ili Fejsu!

Metaforičan naslov: zgrada je Srbija, požar je tamošnja ekonomska situacija, a tvitovanje i fejsovanje je iznošenje mišljenja, analiza i sugestija nemetaforničnih virtuelno-realnih prijatelja na previsokim nivoima svesti i bitisanja.

Izvinjenje: ja bih sada morao da radim, baš frka na poslu, ali kako to često bila baš mi se sada i pričitalo blogova, i prikomentarisalo, a i zasvrbelo da nešto "više" iscedim iz malo znanja, uglavnom neproverenog, i puno pretpostavki, pa logike sumnjivih strukturalno-dinamičkih osobina.

 

Kada smo mi, nas tri ortaka, u prvo .com pucanje ušli pre više od deset godina sa oko 100 zaposlenih u firmi to je bila "divna" prilika da teorijsko znanje nižeg kvaliteta koje je bilo ispod časti nama "intelektualcima", pa značajnim "teoretičarima" i "ideolozima", ipak proverimo i u praksi - kako preživeti bez otpuštanja nama dragih i pametnih, pa vrednih kolega i prijatelja.

Država u kojoj sam nekada živeo bila je mediteranska. Imali smo čak i Mediteranske igre na kojima smo navijali za naše soportiste, sportaše i momčadi i muške i ženske...Sada živim u državi koja baš i nije mediteranska. Nisam se ja nešto daleko selio (10-15 kilmetara u nekoliko pravaca) samo se država malo smanjila, promenila nekoliko imena i izgubila izlazak na more i Mediteran. Osim ako se ne računa ona malo nategnuta teorija o Dunavu kao majci (ili makar ujaku) Mediterana.

U jednom od prethodnih blogova (08. 06. 2012.) pisao sam o odbijanju Republičke izborne komisije (RIK) da mi kao građaninu i kao novinaru omogući pregled glasačkih listića, posebno tzv. belih listića. Želeo sam da pročitam „bele listiće“ kako bih od najduhovitijih i najsatiričnijih komentara na njima napravio monografiju o monotoniji zvanoj – izbori.

Zbog ovog neshvatljivog postupka RIK-a, sa potpisom sekretara Veljka Odalovića, bio sam prinuđen da uputim žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, gospodinu Šabiću. I, evo, posle dva meseca borbe za slobodan uvid u „bele listiće“, RIK sa potpisom istog sekretara menja mišljenje.

Prokleta je ova politika, pojede me poslednjih meseci. Zaplela sam se u razmišljanje o istoj ko pile u kučinu. Ne mogu da dočekam da se ova nova vlast već jednom zapljune, pa da se vratim u normalno razmišljanje o društvenim problemima, naspram političkih preigravanja. Živce su mi moje pojeli. Zavezala sam moždane vijuge u čvor u pokušaju da "razumem političke procese". I ništa ih pod milim bogom ne razumem.

Uzmimo, na primer, mnogoizvikanu "departizaciju" na čijim je krilima velikim delom ova nova-stara ekipa političara dobila da pravi vladu. Nije važno, govoraše u predizbornoj kampanji, a ponavljaju i sada, iz koje je ko partije. Važno je, govoraše u predizbornoj kampanji, a ponavljaju i sada, da je reč o stručnoj i sposobnoj osobi.

Inspirisan poslednjim postom Jelene Milić setio sam se da sam negde duboko u svom kompjuteru sačuvao govor Slobodana Miloševića od 02.oktobra, 2000 gradjanima SRJ. Jedva sam ga našao, a tada sam taj file nazvao "Čuvati kao uspomenu".

Eto,znao sam da će jednog dana poslužiti.

Pročitao sam ga odmah posle govora Vojislava Koštunice,

U poslednjoj nedelji oktobra, pravo niotkuda, u centar medijske pažnje lansirana je priča o tobožnjim sukobima unutar LDP-a.

Okidač za pomenuto zbivanje bilo je pismo koje je na sajtu „Peščanika“ objavio Nenad  Prokić, profesor FDU, jedan od osnivača LDP-a, narodni poslanik u dva prethodna skupštinska mandata i ugledna javna ličnost.  Tekst je objavljen pod naslovom  „Umesto govora na  Glavnom odboru LDP“. Nema nikakvog  spora oko legitimnosti ovog čina. Nenad Prokić je slobodan da svoj tekst objavi gde želi i javno prezentuje svoje mišljenje i politički stav.

OTVORENO PISMO UPRAVNOM ODBORU i PROGRAMSKOM SAVETU JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RTS