i to! Dođoše mi na vrata! Taman da odem iz kuće, obučen, spreman ali, 'ajde da zapalim još jednu pre puta, kad zvrrrrrrrrrr na vratima. Odaaaaaavno se ne bojim ni boga ni đavola te nikad ne zvirnem kroz ono okance u populusu poznato kao špijunka, otvorim, ženska osoba bujne, prebujne kose od koje joj se ne vidi lice, čeka da nešto našvrlja hemićarskom olovkom po obrascu na kojem su odštampani moje ime, prezime, broj stana, opština, ulica i broj, čovek, četrdesetak godina, možda i neku manje, smeši se ljubazno i: Dobro veče, mi smo iz Srpske napredne stranke...

Не знам да ли сте чули за блогера са надимком ,,alselone''?

EDIT

365 dana prošlo je od trijumfalnog trenutka kada je predsednik Barak Obama položio zakletvu i sa harizmatičnom prvom damom Mišel prošetao avenijom Pensilvanija, zasut konfetama, dok je čitav grad pulsirao energijom, optimizmom, nadom u novi početak za celu planetu. Današnji dan, godinu dana kasnije, ima ukus antiklimaksa, bar za američke demokrate. Republikanski kandidat Skot Braun odneo je pobedu u državi Masačusets, koja je, kao dom porodice Kenedi protekle četiri decenije sinonim za demokratsko uporište, i u Kongresu će zauzeti mesto preminulog senatora Teda Kenedija. Da ironija

U Srbiji, zemlji gde se socijalne tenzije opasno približavaju kritičnoj tački ključanja, gde je ogroman i svakog dana sve veći broj nezaposlenih, siromašnih, na ivici i ispod ivice egzistencije,  svaka kritika razbacivanja budžetskih sredstava i zalaganje za više socijalne pravde, za zaštitu siromašnih i nezaposlenih, zalaganje za beskompromisno iskorenjivanje kriminala i korupcije su prijatne za uho, narod voli da čuje i u tome traži trunku nade i optimizma. Znaju to političari dobro i njihovi štabovi  pa s vremena na vreme daju upravo izjave koje narod želi da čuje. Što se češće to ponavlja, a rezultati se ne  vide, sve manje je ubedljivo i ima sve manju težinu.

Deluje apsurdno ali ispada da što je situacija teža i beznadežnija demagogija postaje sve efikasnije sredstvo vladanja . Druga stvar je što je to zabluda i onih koji je koriste i onih na koje se primenjuje, a neminovno rezultira produbljivanjem jaza i gubljenjem poverenja.

U ovom kontekstu može  se posmatrati i ono što u intervjuu govori gradonačelnik Đilas.

"Potpuno je neverovatna odluka prema kojoj svi u državnoj upravi koji imaju platu do 80.000 dinara treba da dobiju bonuse od Vlade Srbije", rekao je Đilas.
On je objasnio da "ako država treba da pomogne, neka pomogne onima sa platama od 20.000, ili onima koji nemaju posao, a ne da činovnici dobiju po 5.000, a siromašni penzioneri po 2.000 dinara".

Evo me gde opet "nedovoljno dobro razumem političke procese", kako to reče bivši predsednik. U stvari, nisam baš sigurna da su politički procesi ono što ne razumem. Pre bih rekla da ne razumem ponašanje političara, koji (meni bar) na sve liče samo ne na - normalne političke procese.

Jedan funkcioner DS-a iznese u javnost priču o zahtevu od 7,5 miliona dolara za pokrivanje troškova aktivnosti drugog funkcionera DS-a, uz ocenu da je iznos skandalozan. Znači, priča i ocena o skandaloznosti ne potiče iz redova drugih partija, već iz redova iste partije. To priči i oceni daje težinu.

Sve je počelo još dalekih šezdesetih godina u Čikagu kada je Anthony Pellicano napustio posao uterivača dugova da bi postao privatni detektiv. I taj posao mu je baš išao od ruke. Vrlo brzo je postao poznat među imućnim ljudima. Krajem sedamdesetih učestvovao je u potrazi za nestalim posmrtnim ostacima producenta Mikea Todda, supruga Elizabeth Taylor. Kako mu je posao sve bolje išao, seli se u Los Angeles gde je svoje usluge počeo da nudi i ljudima iz sveta televizije, muzike i sporta. Njegova tarifa je bila 25.000 dolara, pa ko voli...

Pre par godina dobio sam pozivnicu za predavanje na temu “Lideršip i Humanitarni Rad“ od jednog udruženja čiji sam višegodišnji drug član. I ova pozivnica, kao i mnoge slične, bi završila u košu i ne bi ozbiljno bila uzeta u razmatranje i moguće pohodovanje, samo da nije bilo imena predavača – Bil Klinton. 

Pored predavanja bila su predviđena i dva susreta sa Mr. President-om, kako je stajalo u kraćem upustvu i satnici predavanja, a planirana za pre i posle predavanja. Lepo... baš lepo, mislim se nešto u sebi, biće to idealna prilika da postavim par pitanja oko vojno humanitarne akcije koja se odigravala na tlu Srbije u vreme predsednikovanja Bilija, a sve u laganoj koktel atmosferi.

U susret internacionalnoj 2010. godini napisao sam i na personalnom internet prostoru objavio tekst  pod naslovom „Staro leto dvadeseto". U duhu konfesionalne tolerancije i poštovanja oba kalendara, odnosno obe Nove godine, isti tekst, skraćen samo za poslednju rečenicu, ponavljam na ovom mestu. Ako nekoga zanima i ta rečenica, može je pročitati ovde.

Sledi pomenuti tekst:   

Uobičajena politička dihotomija na poziciju i opoziciju u Srbiji odavno ne postoji. Možda se uzrok, ali ne i opravdanje, može

6.
Stejt department, u šestoj tački, opovrgava tvrdnje da je Rusija naložila "delimično smanjenje" broja snaga sa ukrajinske granice, ističući da nema dokaza koji bi potkrepili "značajnije pomeranje ruskih snaga od ukrajinske granice".

"Jedan bataljon nije dovoljan. Procenjuje se da je između 35.000 i 40.000 ruskih vojnika i dalje na granici, zajedno sa otprilike 25.000, koliko ih je trenutno na Krimu.

----------------------------

Potpuno tacno i opravdano... jos da nema planova da se NATO instalira u Ukrajini preko polu-munte polu-hunte i da i sam ne manevrise, doduse vise simbolicno na granicama Rusije i oko njih - bio bi jak argument, ovako je zauvek relativizovan...