Nešto mi ovaj "patriotizam" poznat. U Srbiji je ovih dana, nakon još jednog od haških tumačenja "pravde", i među tzv. običnim ljudima i među intelektualcima na delu slična histerija kakva je bila ona s kraja 80-tih godina

By Agence France-Presse
Thursday, June 26, 2014

Odlazeći izraelski predsednik , Šimon Peres, dobio je u četvrtak Kongresnu Zlatnu Medalju, tokom njegove oproštajne posete Vašingtonu i posle decenija rada s američkim liderima.

Devedesetogodišnji Peres, koji napušta kancelariju sledećeg meseca, odao je počast "Američkom snu" i salutirao je Vašingtonovoj postojanoj podršci za jevrejsku državu.

"Mnogi ljudi me zovu sanjarom. Pretpostavljam da je to razlog što sam se uvek osećao kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama - Amerika kojoj je data privilegija da nosi snove čovečanstva". 

Objasnio je kako ga je njegov mentor David Ben Gurion, Izraelov prvi premijer, poslao u Sjedinjene Države da uči engleski.

"Proučavaj američki san", rekao mi je. "To je ono što treba da radiš. I ja sam to i radio", rekao je Peres.

OTKAČENE VESTI

U toku su intenzivni pregovori i razgovori o najefikasnijim metodama izlaska iz aktuelne ekonomske krize. Na prvom, konstitutivnom sastanku jednoglasno je zaključeno da dan ima 24 časa. Na sledećem sastanku išlo se više u detalje, tako da je vrlo lako postignut dogovor izmedju stranačkih prvaka

Pade mi na pamet jedna afrička poslovica koja prevedena na naš jezik glasi otprilike ovako -"Što se majmun penje više uz drvo, bolje mu se vidi rep"..

Od naših mudrosti, ovoj bi bila najbliža ona o tome zašto pada sneg...ne da bi pokrio breg nego da bi svaka zverka pokazala svoj trag..Možda ima još koja slična, ali nisam hteo o tome. I naravno,  neću i ne želim nikoga uporediti sa penjačem uz drvo, daleko bilo.

No, ne mogu a da ne primetim da se iz dana u dan našoj vlasti ispostavljaju računi koje ona gomila i ne plaća,nadajući se nekoj nenadnoj

proces pridruzivanja evropskoj uniji nije uslovljen privatizacijom.

Jutros sam se nesto gadno iznervirao zbog nekih vesti koje sam cuo i konacno sam shvatio nesto sto se vec duze vreme kuvalo u meni - a to je cinjenica da vise nema nikakvog smisla da se - kao gradjanin koji prati sajtove, cita novine, slusa radio i gleda TV - bavim politikom, razmisljam o politici, pokusavam da shvatim politicke tokove, ulazem trud da razumem i logicki povezem politicke pojave i procese. Priznajem da sam za politiku previse glup i nedovoljno informisan. Shvatam da moji intelektualni kapaciteti jednostavno nisu dovoljno veliki da se sa ovom tematikom bave na optimalan nacin. 

Primarni i osnovni cilj vojno redarstvene operacije "Oluja" sprovedene u ljeto 1995 bio je:
A) Vraćanje okupiranog područja pod ustavno pravni poredak medjunarodno priznate RH
B) Pomoć srpskom stanovništvu da se riješi ekstremističkih vlasti, te provedba plana Z4
C) Protjerivanje što većeg djela srpskog stanovništva kako bi se obezbedila nacionalna homogenost te samim tim i stabilnost RH
D) Obezbedjivanje važnih ekonomskih komunikacija, posebice autoput Zagreb- Beograd te linija Zagreb- Split

Kad se rade ovakva pitanja, sistem eliminacije je prvo što vas

Tekst koji ću ovde postovati deo je jednog poglavlja moje, završene, ali još neobjavljene knjige eseja o političkom nasilju.

Ovo posvećeno 5. oktobru i izneverenim nadama, moj je pokušaj je da  proniknem u to zašto 5. oktobar nije doneo brzu, željenu modernizaciju Srbije..

OTPOR MODERNIZACIJI

Nakon petooktobraskih događanja 2000. godine, činilo se da je Srbija pronašla put, i da raspolaže dovoljnim demokratskim kapacitetima koji mogu garantovati suštinske reforme i modernizaciju

Šta više, činilo se da to može