Ja sam Aleksandra Ranković novinarka, autor i producent dokumentarnih filmova i serija.

Ne spadam u one koji sa nekom osobitom pažnjom čitaju intervjue, niti prate nastupe Čedomira Jovanovića, međutim ovih mi je dana zaparala uši jedna njegova u par navrata ponovljena izjava koja se odnosi na odbijanje Borisa Tadića da potpiše proglas ”Preokreta”.

Ovako glasi vest na koju ciljam: "Tadić ozbiljno greši ako razuman predlog Preokreta proglašava ekstremizmom i sumnja u naš patriotizam", smatra lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.

"Neka Tadić ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji traje protiv evropske Srbije”, dodaje Jovanović u pomenutoj izjavi.

Na petogodišnjicu sramote Srbije, objavljujem integralno tekst Vladimira Popovića, specijalno napisan za ovaj dan i ovaj blog.

Biljana Srbljanović

ATENTAT NA DRŽAVU

12. Mart 2003.

Dobro pamtim ono stanje pomešanih osećanja besa, straha, tuge, neizvesnosti i mržnje, a pre svega nemoći, koja su me ispunjavala prvih nekoliko sati

 

Posle  ogromnog interesovanja za izvestaja Dick Marty-ija, document je postao i  sluzbeno dostupan javnosti na web sajtu Saveta Evrope.


Sutra ce izvestaj biti zvanicno predstavljen na sastanku Komiteta , a sam Dick Marty ce imati konferenciju za stampu.
Sinoc, posto je britanski Guardian stavio izvestaj na web stranu, nije bilo znacajnijeg stranog medija, koji nije imao pricu.

Izvestaj mozete na nadjete na ovoj web adresi:

Koje su to i kakve vrednosti do kojih se stiže na ovaj način:

Gledam i muka mi je. Osvajanje slobode? My ass.  Besmislene plaćene sadističke ubice. Da li je došlo dotle da policija i vojska zaslužuju i izazivaju više sažaljenja nego "narod"?

Služe li nemački policajci ikome kao glineni golubovi?

majstor

Od kada je ostvarila samostalnost, Crna Gora ekspresno ide ka EU. Nije mi poznato da je neka tranzicijska zemlja išla brže. Samo četiri godine je trebalo da se od studije izvodljivosti

   Proljece je cak i u decembru...
   trinaestog
   ili bilo kog drugog
  proljece stoji iza barikade
  s podignutom rukom...
  zar sumnjas u svoju djecu,
  mislis da ne pamte ?
  kazi
  da li te pitaju za put prema nebu ?
  cijena je sigurno visoka.
  kazi
  da li te pitaju s bijesom u sebi
  ne tajeci nista
  ne

Tadić nije zaslužio orden, a ja jesam, misli Nikolić, dakle Tomislav, za koga ste čuli ako ste čitali neke od mojih prethodnih tekstova.

Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privodjeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili, delom zbog toga što su od početka Miloševića smatrali opasnim čovekom željnim vlasti, ipak više zato što su smatrali da na političkom mitingu deci nije mesto. To me je koštalo velike i sistematične mržnje pojedinih profesora čuvene beogradske gimnazije sve do kraja mog obaveznog školovanja, ali me je i naučilo da nije tako strahovito teško ostati mirne savesti u manjini.

Kada sam 9. marta '91., krišom od roditelja, svojom voljom i sa sasvim jasnim političkim ciljem izašla na Trg Republike, ničega me nije bilo strah. Moj drug Brana je tog dana poginuo od policijskog metka ispaljenog u decu na ulici, kod Londona, na dvadeset metara od mene.

Obavestenje Supermoda:

Po sugestijama autorke Supermod je zakljucao blog. Diskusiju mozete nastaviti na Biljaninom novom blogu.

Link