Film „Arizona dream“ je snimljen 1992. godine. Reditelj, Emir Kusturica okupio je prestižnu grupu glumaca: Johnny Depp, Faye Dunaway, Jerry Lewis. Radnju nisam znala da prepričam ni kada sam izašla iz bioskopa. Za razliku od mene, kritičari su ukapirali. Film je osvojio Srebrnog medveda i u principu, kritika ga je bolje primila od publike.

– Kakvo je bilo to vaše američko iskustvo, pitala sam Kusturicu nakon trodnevnog Vivaldi foruma Mokrogorske škole menadžmenta u njegovom Drvengradu.

– Bilo je zanimljivo u tehničkom smislu, puno sam naučio, radio sa sjajnim,

Edit:

Proglašenjem jednostrane nezavisnosti Kosova nije prekršena Rezolucija 1244 SB UN, smatra sud, kao što smatra da nije prekršen ni ustavni okvir, niti neki od propisa međunarodnog prava.

(10 sudija za i 4 protiv ove presude)

Za koji minut će Medjunarodni sud u Hagu (ICJ) saopštiti svoju savetodavnu presudu o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim zakonima.

S obzirom da je moj prethodni blog na tu temu tako pun komentara, da se jedva snalazim, a da pretpostavljam da ćete želeti da komentarišete i diskutujete o uskoro, zvanično proglašenoj presudi, otvaram ovaj blog na tu temu. Verujem da će nam tako biti lakša komunikacija i da će sve biti preglednije.

Opozicija u Srbiji nikad nije bila slabija, barem ne od ponovnog uvođenja višepartizma 1990. Ovo se ne odnosi toliko na broj poslanika, jer je te godine tadašnji DS imao samo sedam poslanika, koliko na nešto drugo.

Naime, na izborima 1990. imali smo ubedljivu dominaciju SPS-a kome se suprotstavila nejaka opozicija; sedmorica poslanika tadašnjeg DS-a, uz još nekolicinu iz SPO-a, predstavljali su dašak slobode i nagoveštaj promena u do tada jednoumnoj Srbiji koja je pokazivala ozbiljnu želju da to ostane i nadalje.

Današnja situacija sasvim je drugačija: vladajuća,

Рат је ултимативна коцка, нема већих улога. Одлука да се иде у рат значи и прихватање последица те одлуке. Рече лепо нешто у том смислу још ономад један од незваничних богова те дисциплине, Гај Јулије Цезар, прелазећи Рубикон. Оно што није рекао је да кад следећи пут дођеш на ред (ако дођеш) можеш и да не бациш коцку. У људским односима не постоје непоправљиви односи иако су сујете и осећања уопште велика препрека, а у односима целих друштава још мање јер су и та осећања деривати, а они који друштва воде се тиме баве занатски и тренирани су да (донекле) потисну емоције. Свакако је тешко, али није ни немогуће ни незамисливо.
Мој је утисак, и са тим иде и још једно разочарање у Европу пре свега, али и цео колективни Запад као сферу у којој и ми интелектуално бивствујемо, да у новој рунди неће бити искоришћена прилика да се ситуација деескалира. Ту пре свега мислим на сукоб у Украјини који је значајнији за глобални поредак, али периферним погледом гледам и на Газу где је страдање цивила и последице по локалну популацију још трагичније. Путин је још једном оставио простор за решевање ситуације преговорима иако сад тражи више, мада изгледа ни он више не верује да је анти-руска хистерија у Европи и Америци излечива у овој генерацији. Узрок рата и јесте та скоро патолошка анти-руска хистерија, без ње не би било НАТО-а, без ње не би било потребе за ракетним штитом.
Не улазећи сад детаљно у генезу те фобије од Русије питање је како је могуће да се тако нешто деси у напредном свету где се (номинално) разум цени високо изнад емоција, у свету чија напредност потиче управо од усвајања хуманистичких принципа одбацивши успут многе религијске догме.
Тај свет сад полако у својој рационалној анализи долази да спознаје да ипак нису довољно ресурса посветили уништењу Украјине и Русије. Ако се нешто брзо не промени, ако се брзо не пређе скроз на ратну привреду оде маст у пропаст и Путин ће обновити Руско царство и окупирати једну по једну европску земљу како то веч иде заплет у бајкама. Није никакво олакшање, али јесте отрежњујуће да исти људи који су Србији и Србима говорили да се окану емоција и принципа, него да прихвате "реалност нна терену", сада исто тако упорно одбијају да и сами примене свој савет. Кад кажем то не мислим да само прихвате мењање граница као да се ништа није десило већ да приступе озбиљним реформама светског поретка, безбедносних уговора и међународног права.

Tone i tone mastila, TV emisija, rasprava sledi u narednim mesecima. Tema Srbija i NATO.

DA ili NE.

Obe strane su saglasne samo u jednom-referendum. A mozda i nisu.
200 intelektualaca (ma sta to znacilo danas u Srbiji biti intelektualac) potpisalo je peticiju trazeci referendum.