Bez obzira da li ste odlulučili da glasate ili ne, za koga ćete glasati, da li ste na listama ili ste glasaći, da li ste obični građani ili lideri stranaka, stranački aktivisti, budući narodni poslanici, ministri i državni funkcioneri, nadam se da vam neće štetiti nekoliko poučnih priča koje možete na miru pročitati, a ne bi bilo loše da svako u svome domenu barem nešto i primeni od puka koje priče nude. Pouke mogu biti korisne u sprovođenju reformi državne uprave i privrede, reforme obrazovanja, reforme sistema socijalnog staranja i jačanja svesti o solidarnosti.

1.- Reforma državne uprave i privrede (Priča o mravu pouke iz savremenog menadžmenta)

 „Jednom ne tako davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana  dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio.

Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični. Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja, a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.

Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i  odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla).

don't vote for government - али ни за радикале маме ти (и не обазири се на беџеве - радикали су радикали а спс је спс)

 

 

 Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Nepravedni sistem u kojem bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavlja malog čoveka u robovski položaj. On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na njegovu štetu, lični i porodični život mu je potpuno razoren jer nema sredstava koja će mu omogućiti nešto više od golog opstanka. Vladajuće strukture su potpuno odvojene od građana koji je biraju na izborima. One ne štite interes svojih birača već krupni kapital i organizovani kriminal koji upravljaju Srbijom. Državni budžet se puni

Nagrada "Osvajanje slobode", koju Fond "Maja Maršićević-Tasić" dodeljuje za afirmaciju demokratije, ljudskih prava i tolerancije u političkoj komunikaciji, uručena je sinoć po 14. put profesorki Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Danici Popović. Nagrada se tradicionalno dodeljuje 24. septembra, na godišnjicu izbora održanih 2000. godine, koje

Pre dve nedelje, tacnije, 27. decembra prosle godine, u opstini Kula odrzani su izbori za predsednika i članove Opštinskog odbora Demokratske stranke, uzgred stožerne stranke vladajuće koalicije u ovoj opštini.  

Kampanja za izbor novog predsednika i članove Odbora bila je duga , intenzivna i prilično prljava, ne samo zato što je bilo dva kandidata za prvog čoveka Opštinskog odbora, što ranije nije bio slučaj, nego i zato što u Demokratskoj stranci u ovoj opštini već neko vreme, a prema informacijama iz stranke, postoje duboke podele na dva tabora. Veoma je indikativno

Zemlja koja zaštitnčki staje u odbranu kriminalaca i finansira njihova najteža krivična dela, ruku na srce, i nije zemlja kojoj su civilizacijske vrednosti na prvom mestu, a kada je već tako nije ni zaslužila bolje od ovog ološa koji danas maršira njenim ulicama. Oni su ti koji nastavljaju Miloševićev inženjering i koji su postali fanatici Srbije u kakvoj su rođeni

Onog trenutka kada je otela iz džepova svojih građana milion dolara kako bi naplatila porodični propust u odgoju Miladina Kovačevića, koji je - podsetimo se toga - 4. maja 2008. divljački premlatio Brajana Štajnhauera, država Srbija je iznova dala zeleno svetlo svim onim ludacima koji vitlaju potpuno slobodno po gradu da ubiju nesrećnog Brisa Tatona, isprebijaju Vukotu Brajovića, da prete svima koji se ne uklapaju u njihov model "dobrog" Srbina ili ispravnog pravoslaca. Za smrt Brisa Tatona najodgovornija je, dakle, Vlada Republike Srbije jer je opravdala nasilje svog državljanina i još ga počastila.

Rupica u zidu nikad manja ali Onaj iz budućnosti Srbije kaže da uprkos tome nikad veći privredni rast i bdp i plate i penzije i svetla budućnost nije otuda izašla i preti da nas usreći ...

 

Author: Dr. Davor Džalto

(Selected  excerpts)

In this essay I analyze one of the recent critiques of Noam Chomsky’s political thought. I focus particularly on this critique since it repeats the most common arguments and views that can be heard from the anti-Chomskian front of intellectuals. Discussing particular topics and arguments I also address broader questions such as what does it mean to be an intellectual today and what kind of responsibility do we need today in the public as well as academic discourse?

29.07. je u Beogradu, pred 10-15 hiljada najvećih fanova, u okviru turneje "Fajront", održao oproštajni koncert,  nekada popularni vokalno-instrumentalizovani sastav "E seres".
Izveli su svoje najveće hitove, na opšte oduševljnje mase, koja je i sama zapevala, set omiljenih izdajničkih pesama. Pored njih na bini su se pojavile i mnoge gostujuće zvezde ( od kojih neke kapitalne ).Interesantno je su strani analitičari najavili i gostovanje grupe "Garbage", ali njihov menadžer je kategorički to negirao, izjavivši:"Nismo mi toliko garbage!". Koncert je pratio i

 

" Vox populi, vox dei". Glas naroda je glas boga. Ova prilicno populisticka krilatica  za neke jeste lakmus papir demokratskog drustva. Politicari bi se trebali baviti citanjem javnog menja te svoje odluke donositi u skladu sa "glasom naroda". Neki politicki   naucnici tvrde da je to upravo ono sto  se desava  na americkoj politickoj sceni.     Doduse postoje i oni sto gledaju odnos javnog mjenja I politickih odluka kao prilicno   dinamicniji od odnosa da politicari samo prate glas naroda. Nema sumnje da  je politicarima i te kako bitno javno mjenje , ali ne da bi ga