Pitam se koliko još javnih prostora u Beogradu može da se upropasti renoviranjem uz blagoslov gradske vlasti, i da li je uopšte išta ostalo što se može spasiti? U septembru 2017. investitor "Gradsko zelenilo" je otpočeo rekonstrukciju Pionirskog parka, znanog kao Pionirac. Svečano otvaranje parka je bilo u roku, 29. decembra, što su idilično predstavili gradonačelnik Mali i gradski menadžer Vesić na TV Pinku i Studiu B, izuzetno ponosni na realizaciju ovog projekta. To što su izvodili radove usred zime nije čudno, s obzirom da su najavljeni lokalni izbori pa su morali sve da otaljaju na vreme. Ne shvatam zašto i dokle će građani ćutnjom tolerisati počinioce ovog (još jednog) urbanog zločina i finansijskog debakla, uz toliko kardinalnih grešaka i propusta koji mi bodu oči već dva meseca.

Zakopan, pa otkriven 'opasan' otpad u Obrenovcu, ist to pronađeno i na drugom mestu, crvena tečnost ispuštena u Dunav u Novom Sadu. Bački kanal izvor zaraze, najveća beogradska deponija kod Vinče gori celo prošlo leto i bukvalno guši deo Beograda... Poznanik koji redovno vozi kroz Srem svedoči da se pored puta stalno vidi dim sa mnogih od divljih i 'pitomih' đubrišta, uništavanje otpada nije regulisano, preduzetnici koji su nameravali da pokrenu pogone za uništavanje organskog otpada propali su čekajući neke dozvole, u zaštićenoj zoni se sprema gradnja luke, đubreta svuda, nasipi se ruše da bi se sagradile vikendice, preduzimački vladajući metod je 'gde god nađeš zgodno mesto ti šut baci' ...

Dve lokalne političke bande, obe ogrezle u korupciji, samovolji i demagogiji, trenutno vode

Nekako imam utisak da je neuobičajeno mirno na blogu u pogledu beogradskih izbora koji nas očekuju za dve nedelje. Moj stav kako o beogradskim izborima, tako i uopšte o politici u Srbiji je podeljen. S jedne strane, smatram da je suština u promeni mentaliteta naroda, jer bez drugačijeg rezonovanja nema mnogo šanse da se pojavi neko ko je u svim bitnim elementima različit od onih koji su sada na vlasti, ali i od onih koji su sada u opoziciji. Paradoksalno, najveći problem za srpskog političara je da dođe na vlast. Čim to uspe, svi počnu da glasaju za njega i može da računa na minimum 10 godina u vlasti. Ideja redovne promene (u smislu na svakim izborima) onih koji su na vlasti onima koji su u opoziciji (i obrnuto) u srpskom društvu još uvek ne postoji. U tom smislu se pisanje ovakvih redova čini prilično uzaludnim poslom.

 

"Uhapsilo" kapetana Vojske Srbije. Došli mu tamo neki stranački "aktivisti" na kućni prag sa sve spiskovima na kojima su mu članovi porodice a on tražio da to malo pogleda pa je tako došlo do verbalnog sukoba. Ali ne lezi vraže, niko nije jači od SNS-a (pardon ... države) pa su "ugroženi" aktivisti prijavili kapetana policiji i ova ga u'apsila (da ne kažem privela).

Ovo je bila malo slobodnija interpretacija sledeće vesti ...

Danas | 13.02.2018 | Vojni kapetan uhapšen zbog sukoba sa aktivistima SNS

Član Vojnog sindikata Srbije, kapetan V.M, danas je uhapšen jer je imao sukob sa aktivistima vladajućih stranaka.

Napoleon je još za vreme Direktorijuma, već od svojih prvih značajnijih vojnih uspeha u Italiji bio viđen - usled stalnog smenjivanja izbornih uspeha jakobinaca i rojalista što je proizvodilo unutrašnju nestabilnost - kao stabilizator prilika, prvenstveno od strane krupnog građanstva. Stoga je „njegov" državni udar tzv. 18. brimera najentuzijastičnije podržalo upravo krupno građanstvo - ona sintetička sila koja je, obzirom na mesto u društvu, pokušavala da posreduje između sila akcije i reakcije (Revolucije i Restauracije), zalažući se zdušno da revolucija pređe u stabilan poredak, prvenstveno težeći da zaštiti sopstvena imovinska prava. Imućni slojevi, umorni od tolikih prevrata i strahova, tražili su jakog i sposobnog čoveka koji bi ih mogao zaštititi od ponovnog početka revolucionarnog procesa, ali i od povratka monarhije i njene ultrakonzervativne aristokratije koja bi mogla imati sopstvene posedničke zahteve, te su ovog čoveka pronašli u Napoleonu Bonaparti.

Dobro, ne i samo kancelarijske, mogle bi biti i pogonske, terenske ili šalterske. Na kraju, zar svi na različitim radnim mestima u stvari i ne prihvatamo uloge u nekakvom vidu igara znanja, uticaja, poverenja, dobitaka i gubitaka. A opet, možda na kraju sve one, na određeni način, delom i ne liče jedna na drugu, sa zajedničkim dramskim situacijama, obrtima i glumačkim podelama.

Za vreme Bonapartinog boravka u Egiptu stvari se u metropoli komplikuju na unutrašnjem planu jer jakobinci ponovo pobeđuju na izborima u aprilu 1799. godine, a u međuvremenu je Francuska širom Evrope pretrpela niz poraza u ratu protiv druge protufrancuske koalicije evropskih monarhija. Popularnost Direktorijuma je usled svega toga bila veoma niska, te Bonaparta odlučuje da je vreme za akciju kojom bi sebe predstavio kao stabilizatora prilika i faktički preuzeo vlast u zemlji. U pozno leto 1799. godine se vraća iz Egipta u metropolu na svoju ruku, bez eksplicitnih pisanih naređenja za takav čin (Direktorijum ga je preplašen pred mogućnošću spoljašnje invazije i sâm mislio pozvati, ali ova naređenja nisu došla do njega).