Vlada Republike Srbije
Premijeru Mirku Cvetkoviću



Predmet:         

Uvaženi


Iskren prema sebi i prema drugima moram da Vam se obratim na ovaj način. U ovih sedam godina i pet mandata koliko sam u vladi kao ministar zdravlja naneo sam mnogo više štete nego koristi našem zdravstvenom sistemu i zdravlju građana. Brojne afere koje su izašle u javnost samo su vrh ledenog brega. Od silnih prljavština koje me pritiskaju budim se oznojen sa jakim lupanjem srca. Ovako više ne mogu.

Posle svih gnusnih afera u srpskom zdravstvu, a potonja sa citostaticima je monstruozna, ostavku Tomice Milosavljevića ne bih smatrao moralnim činom. Ona je pokušaj ''bekstva od odgovornosti''.

Samo dan ranije, premijer Mirko Cvetković je izjavio da nijedan ministar nije radio loše i da on na njihov rad

 Gledao sam utisak nedelje gdje je gostovao Ivica Dacic  prvi covjek srpskog MUP- ,podpredsednik vlade i naravno sef SPS. Imala je Olja  podosta motiva da pozove srpskog ministra posebno ako se uzme u obzir Borski skandal u svezi sa laznim uplatnicama SNS-a. No ono sto je, bar po meni,    ostavilo prilicno jak utisak bila su pitanja u vezi intervjua sa Ivicom Dacicem gdje je doticni izjavio kako mu je nekad vise svega preko glave. Osjecam se, rekao je Dacic, kao da sam  predsednik nekog kadrovskog odbora ,opisujuci sastanke vlastite partije. Uporno je Olja pokusala izvuci

Kako kapitalizam sprečava sve, od nauke do humanog odnosa među ljudima?

Međuljudski odnosi, poremećeni već kako jesu u kapitalističkom naćinu privređivanja su nastavili da deluju tokom celog perioda tzv. real-socijalizma, u svim državama sa jednom iznimkom: Jugoslavija. Jugoslovenski Komunisti (naravno pod rukovodstvom...) su formalno pravnim potezima menjanjem zakonodavstva,  (svojinnski pravni odnosi) promenili pravo, čime je ponovo kreirana zajednička (društvena svojina) koja je postojala i u Feudalizmu kao i u ranom kapitalizmu, (zajednička, javna,

Pre neko vece sam, posle pedest godina,  ponovo bio na "daskama koje zivot znace".

Kao dekor, naravno...poluVIP mesto za totalno neVIPersonu...ali, taster za flesbek...

Moja razredna, nastavnica Srpskog, bila je, za ono vreme  (druga polovina pedesetih proslog veka) prilicno egzoticna pojava; nosila je sareno, preovladjujuce crveno, sminkala se diskretno, karminisala usne preferiranom bojom, manje diskretno. Sad, kad ovo pisem, podseca me na Dzuliju Roberts iz boljih dana...i, secam se, i kosa joj je imala neki crvenkasti odsjaj...sjajna kombinacija sa zelenim

Taman sam se bio pripremio da odem do vlade Srbije i da "podržim" Aleksandra Vučića u štrajku glađu i žeđu, kao i da mu kažem - "majstore izdrži do kraja", kad dođe vest da je isti odustao jer ga je vlast poslušala i uhapsila neke krivce koji su pred izbore u Boru, preko pošte distribuirali materijal koji je navodno ugrozio izborni rezultat radikala bez bedža.

Vučić se uslikao pred vladom, proglasio pobedu dekokratije, i vratio kući. Šteta, propade cirkus u moru cirkusa.

Vidim da i Jelena Trivan protestuje zbog toga što je "neko" zloupotrebio državne resurse

Prof. Čomski je jednom počeo svoje predavanje o izraelsko-palestinskom sukobu opaskom, da je tema prilično sigurna tema za davanje predikcija, to jest da se tokom godina i decenija jako malo iliti suštinski ništa ne menja.

Knjiga Amire Has "Piti more u Gazu, dani i noći u zemlji pod opsadom", napisana davne 1996. godine, mu daje za pravo - menja se forma, ali suština nimalo. [1]

Do sada sam više puta pominjao Amiru Has, novinarku Haareca (izraelski liberalni dnevnik), reporterku sa okupiranih teritorija. Ovim tekstom želim da bliže predstavim nju i njenu prvu (pomenutu) knjigu.

Dva naslova B92 u zadnja dva dana:

"Srbija dokazano banana republika" 

"Od 2008 plate manje za 100 evra"

kazuju mnogo o putu na kojem se Srbija, nije usamljena, (u pitanju je ceo tzv. zapadni kapitalistički ekonomski model) "ponosno" jezdi ka svojoj vlastitoj propasti. Naravno nije u pitanju ono što politikanti, bankari ili ekonomisti stalno govore, već opstanak milijardi ljudskih jedinki koje u ovom neprirodnom nakaradnom i slobodno se može reći zločinačkom sistemu provode svoj za sistem potpuno beznačajan goli život.

Od

Zaista nema boljeg naziva za politiku koju danas vodi predsednik Srbije, a zapravo jedino on i vodi neku politiku, ako u tu kategoriju ne svrstamo Đilasovo nemilo trošenje novca na projekte "budućnosti". Predsednik traži da ga svi volimo. I da u skladu sa tom ljubavlju svi budemo optimisti. Evo vidim da je Peđa Azdejković bio kod predesednika. Morao je da sa Bobanom, nekim momkom kog ne znam i nekom crnom ribom, bude nasmešen jer šta bi rekao predsednik da se svi ne smeju i da nisu optimisti.

U ljubavi prema predsedniku prednjači Manjo. Zato je predsednik reko...Biraćemo opet