Da li je Srbiji bolje nego pre 12. marta 2003. godine ─ između pitanja koje na kraju svoje knjige Atentat na Zorana postavlja Miloš Vasić i dileme kako bi Srbija izgledala danas da je Zoran Đinđić živ, koje je u danu za nama sebi verovatno postavljala većina građana i građanki ove zemlje, priča o političkom nasleđu Zorana Đinđića jedna je od onih tema koje, čak i danas, sedam godina kasnije, Srbiju čine taocem svoje loše prošlosti. U međuvremenu ─ nada da je bolja budućnost ipak moguća (čitaj: uređeno i upristojeno društvo koje počiva na principima i na zakonima) svedena je na minimum, politička scena pretvorena je u otužni buvljak, u patetično šibicarenje i pilićarenje koje sa pokojnim premijerom ima toliko malo veze da čovek ima pravo da se pita i da li je u ovoj zemlji Zoran Đinđić ikada uopšte i postojao?

Bez namere da pokusam da edukujem i da pretenciozno objasnjavam opsta mesta u istoriji filma/kulture/zivota, ipak smatram da je za generaciju koja se ne seca kumrovackog Marsala i koja misli da je Kinoteka aneks obliznjeg kazina u Kosovskoj ulici, neophodno da se upozna sa sinopsisom (by Wikipedia) Bergmanovog klasika iz 1957.

Antonius Block (Max von Sydow), a knight, returns disillusioned, with his squire Jöns (Gunnar Björnstrand), from a Crusade and finds that his home country of Sweden is being ravaged by the plague. To his dismay,

Juče je u Beogradu osnovan Fond „Slobodan Milošević". Osnivači Milutin Mrkonjić, Branko Ružić i Mirjana Marković, supruga pokojnog velikana srpske politike Slobodana Miloševića, održali su telefonsku osnivačku skupštinu fonda. Mirjana Marković je zbog dobro poznatih razloga bila sprečena da dođe u Srbiju, te se u rad skupštine priključila telefonom iz Moskve. Fond „Slobodan Milošević" će stimulisati mlade talente u naučnim oblastima, koje su bile bliske Miloševiću, poput politike, jezika, društvenih nauka i ekonomije.

Milutin Mrkonjić je izjavio novinarima: „Cilj ovog fonda je da, s jedne strane, sačuva trajno sećanje na tog velikog čoveka, a sa druge, da nastavi da ostvaruje njegove ciljeve. Ono što će biti posao fonda u praktičnom smislu, to je da stimuliše talente, studente i učenike iz svih oblasti nauke, jer su mladi i njihova budućnost uvek bili prioritet u politici Slobodana Miloševića."

Malo, malo, pa se kod nas na povedu diskusije o podelama i razgranicenjima na relaciji "prva" i "druga" Srbija, a posebno te razlike dodju do izrazaja na danasnji datum, sto se vidi iz dosta komentara i na blogu i drugde. Linija razgranicavanja i tzv "nicija zemlja" je u ovom slucaju toliko tanka da je jednostavno nemoguce ostati u sredini, kao kvazi-neutralan, vec se moramo pripojiti jednom od ove dve grupacije, ideologije, pogleda na svet, pogleda na Srbiju, pogleda na sebe na kraju krajeva.

Izbor je na prvi pogled lak. Ukoliko vam ne curi mast iz bureka po bradi i nemate na sofersajbni

- A što ste plakali? Ja bre nikad ne bih plakao zbog nekog političara.

Džaba njemu objašnjavati. Nikad on ne bi shvatio. Šta je on bio. I šta bi danas bilo. 

- I ja sam. Plakala. Bio je i muž i otac dvoje dece.

Ali šta tebi to znači.

****************************************************

„Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme“. Prevedeno na prost jezik , čovek kaže da se u Srbiji ne zna ko pije ,a ko plaća. Šta li tek izveštava diplomatskim kanalima, kad ovakvu poruku strani ambasador pošalje javno? Ako ambasador bilo koje države iz Beograda pošalje poruku privrednicima svoje zemlje da budu oprezni,nema toga našeg diplomate pa bio to i sam Dinkić, kome će oni više verovati nego svom ambasadoru.

Dnevni list "Danas" je juče objavio neke moje odgovore na njihova pitanja o odnosima Srbije i Kosova. I B92 je preneo moje odgovore, tako da su mnogi, na sajtu B92 komentarisali to što sam napisao. Iako sam odgovorio na neke komentare, mislim da nije lako reći sve u samo nekoliko rečenica, i zbog toga želim ovde da dam šire objašnjenje onoga što sam rekao.

Posto se ni u jednom korporativnom mediju ne moze saznati sta se zaista desava u Grckoj evo malog izvestaja iz centra desavanja od samih aktivista. 

3.mart 2010 (sreda)

Vlada je, pod diktatom Evropske Unije, objavila novi paket mera štednje, treći u poslednjih nekoliko meseci, koji podrazumeva smanjenje trinaeste i četrnaeste plate za 30%, a zajedno sa još nekim zakidanjima to konkretno znači da će se godišnji iznos plate smanjiti za dvanaestinu. Takođe Vlada je uvela nove poreze na alkohol i cigarete, a porez na dodatnu vrednost je podignut

Imam neke dileme i baš me zanima vaše mišljenje:

- da li bi trebalo da se zabrinem, uvredim ili... u situaciji kada nas četvoro, svi obučeni zvanično, „po propisu", sedimo u restoranu, u jednom gradiću u Srbiji i konobar se mojoj trojici kolega obraća „učtivo" sa Vi, dok je jedino sa mnom „prisan", tj. od prvog trenutka je sa mnom na ti, jer, eto, poznajemo se čitavih 5 sekundi?
u prvom trenutku smo odlučili da je to zato što je konobar mlad, a ja sam najmlađa u grupi pa eto...; međutim, na scenu stupa njegov stariji kolega, kome, takođe, činjenica da se i njemu obraćam sa Vi, ne znači ništa i on nastavlja gde je njegov mladi kolega stao...
ja svaki put kada se tako nešto desi (a nije da se nije dešavalo) izaberem da zaključim da je to zato što delujem mlađe od većine svojih kolega, ali da li je?