Pročitah izjavu Milana Simurdića, Predsednika Foruma za međunarodne odnose u kojoj on kritikuje državnu spoljnu politiku vezanu za region, odnosno za susede. Milan Simurdić je ozbiljan čovek, gospodin, koji ne voli davati olako izjave i ocene. To mi verujte na reč, jer čoveka znam još od brucoških dana. Simurdić je osoba sa izuzetnim referensama

Posle nekoliko štrajkova nezaposlenih radnika, uglavnom vlasnika praznih radnih mesta,  kojima su se priključivali i bivši radnici, u privatizovanim preduzećima koja duži period nisu radnicima plaćala doprinose za socijalno osiguranje, Vlada Srbije je pronašla „spasonosno“ rešenje – da ona u svojstvu poslodavca izvrši povezivanje staža radnicima.

Medju preduzećima, kandidatima, kažu neki ima  i državnih preduzeća.

Kakav je to nobelovski recept pronašla Vlada Srbije ?

1) Vlada će da predloži a Skupština da usvoji zakon kojim će taj „problem“ biti skinut sa dnevnog reda. Radnici će za uzvrat prekinuti štrajkove.

Zašto zakon ?

Ako Vlada ima novac (ili zna kako će da ga nabavi ) koji će da uplati Fondu PIO umesto „nemarnih“ poslodavaca (partijski ljudi ) što će joj zakon, jednostavno uplati sredstva i gotovo.

Vlada ustvari namerava da tim radnicima pripiše staž bez ikakvog uplaćivanja sredstava, jer ona ta sredstva sada nema i neće ih ni imati nikada.

Rasim Ljajić u poseti na blokadi pruge radnika 1.maj Lapovo i Zastava elektro iz Rače 

AleXandar Lambros

Nije mi običaj da bistrim dnevno-političke teme. Prosto, nema se šta reći. Muk je jedini mogući komentar. Hiperinflacija besmisla učinila je da svaka reakcija bude tek samo tužan jauk ugnjetenih koji zamire i pre nego se otme. Lišen svake oštrice i težine i mogućnosti bilo kakve relevantnosti, može da posvedoči samo o bezizlaznosti situacije. Ne pomaže ni ležanje po prugama, ni samosakaćenje, ni to što su Srbi sami sebe osudili na kolektivno samoubistvo odlukom da se više ne razmnožavaju. Kapsulirajte se u sopstveni svet, to je sve što možete da uradite, ovde je očajanje metastaziralo toliko da sve vonja na trulež i smrt. Kao i reke nam po kojima se belasaju prevrnuta telesa crknute ribe a priobalna flora se guši u nanosima plastike i smeća.

Ove godine, udarne javne manifestacije onoga što neki nazivaju „Prvom" i „Drugom" Srbijom deli samo nedelju dana razlike. Da li to znači da su se konačno približile jedna drugoj? Fraza o ideološkoj, kulturološkoj, vrednosnoj i kakvoj-sve-ne podeli na dve Srbije je već uveliko izlizana, ali izgleda da je jednako aktuelna. Mada mi se isprva nije tako činilo.

Zaista sam se obradovao kada sam čuo da desničarke organizacije Dveri i Srpska mreža kao odgovor na organizovanje Povorke ponosa pozivaju na uzdržavanje od fizičkog, pa i verbalnog nasilja. Za razliku od destruktivnog i ofanzivnog načina suočavanja sa neistomišljenicima, kako je to bilo 2001. godine, ove organizacije su ponudile drugačiji i odgovoran model nastupa u javnosti - odlučili su da se ne bave pukom negacijom ideja neistomišljenika, već da nastupe sa pozitivnom promocijom sopstvenog svetonazora. Pomislih, eto naznaka rađanja slobodne države: da niko nikom ne psuje mater, ne poziva na linč, na progon, na smrt, na zatiranje semena i plemena... Nego različite društvene grupe sprovode svoje političke agende i organizuju podršku društva za ostvrivanje ideala u koje veruju. Jedni organizuju Porodičnu šetnju, drugi Povorku ponosa, treći štrajkove solidarnosti itd. Čak sam mislio da se pojavim na toj Porodičnoj šetnji, da podržim ovakav pristojan način zastupanja stavova, bez ulaženja u rasprave na relaciji tradicija-progres, porodica-pojedinac, nacionalno-mundijalno, sveto-profano... Izgradnja političke kulture pre svega znači izgradnju odgovarajuće forme političkog i društvenog delovanja, gde se spor svodi na sučeljavanje mišljenja, a ne psovki i kamenica. 

Međutim, onda sam video saopštenje i izjave organizatora u kojima se navodi da nije poželjan dolazak pripadnika LGBT populacije, jer se to smatra provokacijom... Ali šta bi onda značio moj odlazak tamo?

  "LONDON (Reuters) - Prime Minister Gordon Brown apologised on Friday for the treatment of World War Two code-breaker Alan Turing who committed suicide after being convicted and chemically castrated for being a homosexual."

Čudan smo mi svet. Svako misli da se najviše razume u ono što drugi rade, a za politiku i državne poslove svi smo samozvani eksperti i analitičari.Tako se ovih dana mnogo  raspreda o našoj spoljnoj politici , uz pežorativnu interpretaciju poojmova kao što su strateško partnerstvo, stubovi spoljne politike i prioriteti. U spoljnoj politici se radi isključivo o iznalaženju najboljih načina da se ostvare i zaštite nacionalni interesi i to predsednik Tadić upravoi radi, te su kritike na njegov račun neutemeljene, mada ima prostora da se potenciraju odnosi sa susedima. Naravno, lepo je imati dobre odnose sa svima , ali je mnogo loše ne imati sa susedima.

Ne ulazeći u medijske promocije pa i glorifikaciju postignutog, način prezentacije prioriteta, stubova i strateškog partnersva i mešanja pojmova za domaće potrebe, nesporno je da  je cilj spoljne politike svake zemlje da ima dobre odnose sa što više država,po mogućnosti da ima sa svima, što bi Kinezi rekli, normalne odnose.Nesporno je da to Srbija radi, mada su ponekad motivi nespretno formulisani jer nije to samo zbog Kosova, već interesa cele države i naroda.

part I...

 

 

 

Posle nekog vremena ponovo sam pocela da citam vesti iz Srbijice. Inspirisalo me letovanje u susednoj Kroaciji. Konkretno - Jutarnji list i Slobodna Dalmacija. Bilo je vrlo zabavno citati kako to komsije rade: red politike, red borbe za sekularizaciju, red jutranje propovjedi, pa slag od Dolores Lambase (anagram:"losa drama, bleso") ... Posebno su me zabavljale ceste, neocekivano eksplicitne izjave u ozbiljnim clancima... Ali avaj! Domace vesti se dugacije dozivljavaju.

Cini mi se da bi sve politicke aktivnosti u Majcici mogle da se opisu jednom recju - DEFANZIVNOST. Glavni

mr. loader opet montira za nas:))

 

Šta strateška parnerstva, specijalne veze, savezi, verolomstva

Ako je negde važno koristiti iskustva iz prošlosti, bilo greške ili uspehe, to je u diplomatiji i spoljnoj politici upravo da se promašaji ne bi ponavljali.

Prošlost se ne može birati, ali iz nje ima šta da se izabere.

U političkoj i diplomatskoj istoriji Srbije ima mnoštvo primera obe vrste. Veoma važne pouke su da vezivanje i servilnost prema jednoj velikoj sili nije nikada davala rezultate na duži rok, kao i da je izolacija i samoizolacija pogubna za državu i narod.

Slobodno dodajte slike a zahvalan sam i na komentarima.