Sutra, u četvrtak 4. juna, predsednik SAD će održati veoma nestrpljivo očekivano obraćanje "muslimanskom svetu". Moj fejsbuk frend Toni Karon, urednik online verzije TIME magazina i bloger na svom privatnom blogu Rootless Cosmopolitan, je napisao, kako kaže na FB statusu – My preemptive thoughts on Obama's Cairo address. Sledi prevod tih misli koje uz Tonijevu dozvolu publikujem ovde.

 

 

Istraživanja javnoga mnenja u velikoj meri određuju ponašenje političara. Najnovija istraživanja govore da su klasične "patriotske" teme u velikoj meri ispucane, da ne predstavlaju nešto što donosi poene, da je javno mnenje zamoreno Kosovom i "borbom" da se ono

... I'll meet you 'round the bend my friend, where hearts can heal and souls can mend...

Baghdad Burning – Girl Blog from Iraq... let's talk war, politics and occupation, blogerke sa nikom Riverbend je za Fu i mene, u periodu 2003. – 2007, bio mnogo mnogo više od alternativnog izvora informacija o dešavanjima u susedstvu nam. Taj blog je bio ona lična priča koja, da tako kažem, apstraktnu empatiju prema sudbini miliona učini konkretnom i napravi čvrstu sponu sa drugim ljudskim bićem.

      Stane Dolanc i general Ljubičić su se zadržali oko tri sata. Po isteku tog vremena, Jovanka je pokušavala da ustane iz fotelje. Nije mogla da se drži na nogama. Utom nastade jak letnji pljusak. Kapi su bile krupne kao jagode koje su se prosipale po stolu. Vremena je bilo malo. Rastopljeni ostaci jagoda i leda izgledali su kao krv

Referendum i izbori, recept koji predlaže DSS  za izlaz iz sveopšte krize i uspostavljanje države blagostanja, pre će biti da je smišljeni  recept kako da se proba popraviti rejting stranke, jer se ne nudi ništa osim poznatih stranačkih floskula. Međutim, nudi se produbljivanje opasnih podela za ili protiv “stranog faktora», odnosno na patriote i izdajnike.

Da se naša država i društvo nalazi u ozbiljnoj krizi i ozbiljnoj situaciji, da ima prostora da se sa mnogo kritike govori o svim segmentima i politike i državnih institucija, to nije spornoi, niti treba dokazivati.

Naravno, da ne treba ignorisati ni izbore kao moguću opciju  ukoliko bi ona nudila izlaz iz krize i stabilizaciju na duži rok.

Međutim, nisam siguran da su jedino novi izbori rešenje svih naših problema, da bi bili od tolike radikalne koristi da ih treba radikalno podržavati.

Zato nije teško ni dokazati da su razlozi kojima DSS i Koštunica obrazlažu zahtev za izbore dobar primer političke demagogije  i potcenjivanja pamćenja i zdravog razuma birača.A vezivanje vanrednih izbora za referendum o našem ulasku u NATO je čist primer manipulacije u stilu sa  izbornim sloganom «NATO ili DSS, odlučite sami» a to bi moglo biti i referendumsko pitanje.

Nema veze što nas niko nije pozvao u NATO, što nismo ispunili uslove niti smo kandidati, ali to je pitanje na kome se verovatno može malo popraviti rejting stranke, još ako se narodu objasni  da je glup što još nije shvatio da nas je NATO bombardovao.  Najnovije DSS otkriće je da zapravo NATO neće Srbiju u NATO već da on dođe u Srbiju da nas okupira.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prošlo je skoro deset godina kako sam napustio rodni kraj i šest godina kako sam prešao okean. Tog hladnog decembarskog jutra 2005. ukrcao sam se na voz koji će samo par sati poslije postati vlak.

Stotinu slika vrzmalo se po glavi od onih lijepih iz djetinjstva do onih ružnijih iz 95. Našao sam svoje mjesto u  kupeu, još uvijek voza, koji se spremao poći prugom koja većim svojim djelom prati  autoput  nekadašnjeg i danas tako ironičnog naziva bratstva i jedinstva.

Do mene je sjela gospođa čija odjeća nije ostavljala nimalo sumnje na posao kojim se

Javna debata o torturi u SAD, ako se to tako može uopšte nazvati, dobija nove obrte. Kako spinovanje može vrlo lako da pretvori pristojne ljude u zadrte makijaveliste pokazuje kako je opna onoga što (olako) zovemo civilizacija tanka.

 

Malko se "oladismo", a u poplavi utisaka o poseti potpreCednika, nađoh i ove:

 

Ako bi tražili najvećeg lažova u srpskoj politici, bila bi to dosta žestoka konkurencija. Teško bi bilo pronaći objektivne kriterija i odrediti prvih deset a da to ne bude sporno. Narvno morali bi tačno definisati šta je to laž u politici. Da li je to samo prikrivanje i izvrtanje činjenica ili je to tek potpuno izmišljanje događaja?

Moj lični favorit za šampiona je Boža Đelić i on po mojim kriterijima predvodi jednu kolonu u kojoj je dosta mlađih političara - Dinkić, Jeremić, Vlahović, Milosavljević, oni što su od politike već zaradili silne novce.

Naročito