2017-01-02 20:33:29

Plašim se

expolicajac RSS / 02.01.2017. u 21:33
lethal_weapon_4_3.jpg?w=640

Ja nisam hrabar, plašim se.

Nisam hrabar, da verujem, da može neko pobediti Vučića. Plašim se njegove ideje da je mesija koji spašava Srbiju. Plašim se načina na koji je uzurpirao državne institucije

Plašim se da pogrešim kao građanin, zato što sudije koje procenjuju težinu mog eventualnog dela osećaju strah od svoje odluke. Bilo kakavu odluku da donesu može ih neko prozvati zato što su me malo kaznili. I zato je

 
2016-12-30 16:49:59

Doktor Kisindžer

Neven Cvetićanin RSS / 30.12.2016. u 17:49

Vreme nakon Drugog svetskog rata kao vreme „velike sinteze" protivrečnih tendencija epohe će zapravo biti vreme geopolitičke ravnoteže i balansa među svetskim silama, što je konačno rezultiralo politikom detanta (franc. détente - opuštanje) među velikim silama koja je na snazi bila u centralnom delu ovog perioda - od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka. Državnici koji će obeležiti ovaj period će više biti skloni pregovaranju nego konfliktima, koristeći same konflikte uglavnom kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije, a ne kao cilj sam po sebi. Možemo reći da je, nakon pola (dvadesetog) veka u kome su takt događaja određivali neuravnoteženi destruktori poput Vilhelma II i Hitlera, nastupilo vreme u kome će takt određivati uravnoteženi državnici u najboljem maniru bizmarkovske diplomatije.

 

Или када се слон нађе у стакларској радњи.

 

 

 

 
2016-12-28 00:20:51

Karićenje SRBIJE!

Filip Mladenović RSS / 28.12.2016. u 01:20

SRBIJA  DANAS
SRBIJA DANAS
Već dva dana (ponedeljak i utorak) ne uspevam da platim račun za struju na blagajnama Elektrodistribucije na Dunavskom keju u Zemunu i u centru Beograda, u Masarikovoj ulici. Nepregledni redovi građanki i građana ispred šaltera EDB-a nemi su svedoci depresije, mraka i studeni u koje je potonula Srbija. Neki iz redova ne žele iz principa da plate reket zvani

 
2016-12-26 22:45:06

Neka bije, neka bije

freehand RSS / 26.12.2016. u 23:45

Realno - ima li Srbija boljeg kandidata za predsednika od Tomislava Nikolića? Da je reprezentuje u njenoj punoći i celini? Nekog oko koga mogu da se, kako nam istorija kaže, ujedine muftija Zukorlić, magistar Velimir Ilić, doktor Vojislav Koštunica, Milo prepodobni Đukanović, doktor Vesna Pešić, Nataša Kandić?

Ok, ima li takvog kandidata sem Vučića, jer on, Vučić još i Čedu Jovanovića, Andrića, Nenada Prokića, Vuka Draškovića i našeg Krleta reprezentuje. Ali - on je zauzet. Možda.

C0n6_Zj_XEAAe_VJK.jpg

Cz_UC2_BIXg_AE7_Nze.jpg 

Dakle, postoji li čovek koji bi bio kompletnija i verodostojnija slika u kojoj bi se Srbija ogledala? Toma, Dragica i ja mislimo da ne. Ako se Aleksandar tako izjasni i sa nama složi, onda će nam se pridružiti bar još 50% onih kojima demokratija daje pravo da se sa Aleksandrom (kao sa drugom Titom, Slobom, Vojom jednim i drugim u neposrednoj prošlosti) slože potpisom na glasačkom listiću. Dakle, misleći deo Srbije, koji uvek ima jasan stav i ozbiljno, objektivno i odgovorno promišlja žiuvot i politiku.

 
2016-12-23 16:12:34

De Gol - četvrti deo

Neven Cvetićanin RSS / 23.12.2016. u 17:12

Tako De Golov, na prvi pogled, bajronovski, don-kihotovski, odlazak iz petenovske Francuske, neće zapravo biti romantičan čin zanesenog patriote koji ide da u dijaspori štampa novine, već državnički čin odlučnog čoveka koji je imao jasnu ideju šta činiti kako bi se očuvao legitimitet države i koji je sada za tu svoju ideju počeo da traži sredstva. Sreća koja će dovesti Vintona Čerčila na čelo ratne Velike Britanije i njegov koristan praktični račun će učiniti da britanski premijer po De Golovom povratku ovoga najljubaznije prihvati, verujući u korisnost njegove akcije po britanske i opštesavezničke interese. On će De Golu staviti na raspolaganje jednu tehničku spravu, preko koje će odbegli francuski general, sam i bez igde ikoga, uspeti da tokom rata stvori sopstveni mit, koji će prerasti u opštenacionalni mit otpora okupatoru i konačne pobede nad njim. Biće to radio.

 
2016-12-20 14:40:14

Ipak - on (p)ostade predsednik

loader RSS / 20.12.2016. u 15:40

Epoha radosti za čitavu gomilu koristoljubivih medija i sastavljača uzbudljivih naslova, eto, okončana je. Barem kad je tema dovršetak izbora američkog predsednika. Elektori uradili ono što je od prvog časa bilo jasno da će uraditi. 

 

(Или: "Дечко, седи се на месту, не седи се код говорнице! Срам те било!" )

 

Прекјуче, у петак увече, на Филозофском факултету је одржана трибина - промоција књиге "Историја Републике Српске" са дискусијом присутних.

 

Promocija knjige "Istorija Republike Srpske": I Srbi "preko Drine" imaju pravo na svoju istoriju (ЛИНК)

 

На том скупу дошло је до инцидента који је преко медија доспео до јавности јуче поподне око два сата.

 

 

 

 

 
2016-12-16 12:34:17

De Gol - treći deo

Neven Cvetićanin RSS / 16.12.2016. u 13:34

Reči koje će De Gol zapisati o Čerčilu i njihovom prvom susretu u svojim ratnim memoarima će biti čuvene iz više razloga. Te reči neće samo oličavati međusobno poštovanje dvojice državnika, već će dati definiciju onoga što treba da bude državnik od formata, kao i specifikovati složen odnos koji će državnici od formata međusobno imati. Opisujući Čerčila, De Gol će zapravo opisati samoga sebe, budući da su obojica u svojoj ličnosti imali retku kombinaciju karaktera državnika sastavljenog od širokog obrazovanja, dalekovide strateške vizije i operativne taktičke sposobnosti da tu viziju sprovedu u delo. Reči koje će De Gol zapisati o prvom utisku nakon susreta sa Čerčilom će biti svojevrsna definicija onoga što državnik treba da bude, kao i defnicija načina na koji on treba da posluži svojoj zemlji, štiteći interese svoje zemlje ne samo pred neprijateljima, već i pred saveznicima:

 
2016-12-09 16:06:03

De Gol - drugi deo

Neven Cvetićanin RSS / 09.12.2016. u 17:06

Sa početkom Prvog svetskog rata De Gol će kao komandir pešadijskog voda od samog početka biti uključen u najžešće bitke, hrabro se u njima držeći, bivajući ranjen već na početku rata. Neko vreme provodi u bolnici, kritički razmišljajući o taktici francuske armije, da bi po povratku na ratište ponovo bio ranjen, ali i dobio prva eksplicitna priznanja za hrabrost u smislu oficirskih preporuka, bivajući ponovo ranjen u velikoj bitci kod Verdena 1916. godine, padajući ovaj put u nemačko zarobljeništvo. U nemačkom zarobljeništvu upoznaje ruskog oficira Mihaila Tuhačevskog (Mikhail Nikolayevich Tukhachevsky), jednog od budućih komandanata ruske Crvene armije, sa kojim razmenjuje ideje o mehanizovanim, brzim, oklopnim jedinicama, za koje su obojica bili uvereni da će rešavati buduće ratove.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana