Evaluirali smo sami sebe i došli do zaključka da smo blizu propasti, da nam studentarija udara packe i kaže ne valjate, niste dovoljno angažovani da nas usrećite u vreme Web 2.0, ne date da se naš glas čuje onoliko koliko bi mi hteli. Kažu pa šta ako imate RSS feeds, šta ako imate blog, instant messaging, podcast, wikis i sve te druge drangulije koje spadaju u Web 2.0 kad ih ne koristite maksimalno? Jbt nedelju dana se čudimo kako smo to propali i zašto su toliko nezadovoljni naši korisnici. Ko sumanuti gledamo radno vreme profesora/bibiotekara kad ko treba da dežura

 

Živimo u svetu u kome se kreacija i pristup informacijama drastično menja zbog raznovrsnog tehnološkog napretka čiji smo savremenici. Generacija koja je porasla uz internet ceni konsumaciju informacija, distribuciju i kreaciju istih na način koji je u direktnoj suprotnosti sa tradicionalnim visoko obrazovnim gledanjem na proces učenja. Po velikim univerzitetskim bibliotekama se sve više ide prema tome da se štampana izdanja

Mali eksperiment blogoupraviteljstvujućeg sovjeta, koji se sastojao od ukidanja ranijeg davanja preporuka na tekstove i prebacivanje te funkcije na Facebook, izgleda da je okončan. Preporuke su opet tu, onakve, kakve su bile i ranije. Jedino što je, gledano s desna na levo, data prvovažnost brojci koja označava koliko je neki tekst čitan, dok su preporuke „tek u nastavku". I, zadržana je novotarija koja se odnosi na Facebook, odnosno, dugme kojim se neki tekst, osim na raniji način, može preporučuiti i putem pomenutog, masovnog internet medija...

Uskršnje jaje u računarskom softveru i hardveru predstavlja neočekivano, iznenađenje - nedokumentovanu proceduru, funkciju ili način ponašanja u pojedinim situacijama. Obično je implementirano kao zabavna funkcija, koja odaje priznanje programerima ili projektantima, koji su razvijali taj softver ili hardver.

Slično pravim uskršnjim jajima, ona mogu biti dobro skrivena i teška za pronalaženje, a ponekad gotovo nedostižna. Međutim, ima i vrlo neobičnih i ponekad teško razumljivih ponašanja, slika, tekstova... Ipak vredi se potruditi i pronaći neka.

Evo jednog jednostavnog primera kako da nađete „uskršnje jaje" u programu Microsoft Word:

„Ovu poruku obavezno uništiti nakon čitanja" - sećamo se ove rečenice iz ratnih, špijunskih, pa i ljubavnih priča i romana. Obično je poverljiv kurir prenosio poruku zapisanu na parčetu hartije od jedne do druge osobe, a ona je sadržavala i upozorenje da je treba uništiti (spaliti, sažvakati i progutati i to bukvalno) čim se pročita njen sadržaj. Ponekad je poruka pisana tajnim mastilom, koje se vidi pod specijalnim svetlom, određenim uglom gledanja, sa zagrevanjem i slično. Poznat je i slučaj pisanja poruke na glavi ošišanog vojnika, a onda čekanje da mu kosa poraste kako bi se poruka sakrila i prenela.

Kako spaliti ili progutati poruku u današnje vreme kada se one prenose elektronskim sredstvima komunikacije? Kako sačuvati privatnost i tajnost komunikacije? U ovom tekstu su opisani neki od aktuelnih sistema i aplikacija.

 

Kad posmatramo talase na obali mora, misli nam obično odlutaju u pravcu beskrajnog i večnog jer - kaže pisac Mobi Dika - “meditacija i voda su venčani zauvek”.

 

Njutnova teorija univerzalne gravitacije, od svog nastanka pre 330 godina do danas, navodi se kao uzor logičkog i jasnog razmišljanja i zaključivanja. Ona kaže da se dva tela konačne mase uzajamno privlače

Virtuelni čitač misli, čita Vaše misli preko Interneta. Mislite da je nemoguće? Probajte. Mogli biste se iznenaditi...

Pa izvolite, evo Virtuelni čitač misli je ovde.

For those who prefer English version, Virtual Mind Reader is here.

     Poznato je da Umberto Eko, kao semiotičar i naučnik koji se bavi medijima i komunikacijom, pomno prati razvoj računarske tehnologije još od njenih začetaka. Razume se da je s oduševljenjem dočekao pojavu personalnih komjutera i među prvima počeo da ih koristi u svom radu i pisanju. Internet je nazvao Božanskom Mrežom zbog nesagledivih mogućnosti koje nam pruža u povezivanju čovečanstva u jedinstvenu informacijsku i komunikacijsku zajednicu.

Kada se sprovedu sve preporučene mere za zaštitu računarskih sistema, mreža i informacionih sistema od napada, upada i prodora, tj. narušavanja bezbednosti, potrebno je uraditi analizu i proveru kvaliteta i uspešnosti zaštite. Razvijeni su načini testiranja koji bi trebalo da, u zadovoljavajućoj meri, pokažu koliko je zaštita pouzdana i efikasna. Međutim, oni koji napadaju mrežu su nepredvidivi i stalno smišljaju nove načine i metode da ostvare svoje ciljeve. Prednost napadača je u tome što imaju više vremena, mogu da biraju trenutak, način i sredstva za napad, tj. imaju prednost faktora iznenađenja. Mogu da napadnu kada žele, mesto koje odaberu i na način koji odaberu. Odbrana, međutim, mora biti spremna i aktivna u svako vreme i na svakom mestu. U protivnom, sistem će verovatno biti ozbiljno ugrožen. Da bi zaštitili računarsku sistem, mrežu i informacioni sistem klijenti često angažuju hakere koji po dogovoru napadaju svojim metodama i tehnikama, proveravajući na taj način nivo bezbednosti, uz obavezu da svoja saznanja drže u tajnosti, da ih ne zloupotrebe i da ih isporuče samo organizaciji koja ih je angažovala i isključivo u svrhu unapređenja sigurnosti.

Da li Facebook igra, koja je nastala u Srbiji, može da doživi svetsku popularnost i postigne više od milion igrača? Ekipa koja stoji iza igre Pilići (engl. Chicken Lines), sa Nenadom Hrnjakom na čelu, čvrsto veruje da može. Veoma uspešan start, kao i trend brzog rasta, pokazuje da igra ima potencijal. Igra je veoma „zarazna" i prvi pokazatelji govore da je cilj dostižan. Sa preko 46.000 aktivnih igrača nakon prvi tri nedelje od pojavljivanja ove igre, autori su zadovoljni i očekuju postizanje cilja „milion igrača" za oko 6 - 9 meseci. Igrača već ima na svim kontinentima.

UPDATE 02.09.2011.: Igra trenutno ima 80,297 aktivnih igrača.