Odavno čitam skoro sve što napiše Bruce Schneier i smatram njegove knjige, eseje, predavanja i slično, značajnim delom mog obrazovanja. To je čovek koji ima veliki dar da komplikovane koncepte probleme pojednostavi i objasni na vrlo razumljiv način, da odseče nepotrebno „salo", a da ne pojednostavi stvari više nego što je moguće i potrebno.

Da je Stiv Džobs nekim srećnim slučajem danas živ, i da je gledao ovaj film o sebi samom, verujem da bi prvo dao otkaze svima koji su ga realizovali, sa izuzetkom govornika u filmu jer oni ne snose odgovornost zašto je film urađen više kao prosečna dosadna reportaža a ne kao dobar dokumentarni film o čoveku koji je, malo je reći, imao uzbudljiv život i veliki uticaj na tuđe živote. Te je svojim, dakle takvim životom i radom, stimulisao stotine hiljada ljudi da krenu sličnim putem ili da, bar, kupe neki od njegovih proizvoda. Ovo drugo, nakon što je raširio svoju industriju van kompjutera, znači na sve druge oblike komunikacije: Iphone, Ipad, Itunes… praktično je nemoguće i zaobići. Tako da se korisnici opredeljuju da kupe sve.

 

 Ovde niko ne spava: držimo palčeve!

Link  <<< ovo je link!

 a i pidžama parti je organizovana u komšiluku.

Verovatno koristite Skype, jedan od najpopularnijih programa za Internet komunikaciju, i znate da preko njega možete ćaskati tekstom, glasom, slikom, razmenjivati slike, dokumente i još dosta toga.

U narodu je doskora vladalo ubeđenje da se Skype razgovori ne mogu prisluškivati. To uverenje je bilo utemeljeno na prilično čvrstim saznanjima o arhitekturi i načinu prenosa teksta, zvuka i slike preko ovog vrlo poznatog programa za komunikaciju. Međutim, nešto se izgleda promenilo nakon kupovine Skype-a od strane Microsofta. Više ne možemo biti sigurni da neko tamo ne sluša ili ne snima naše Skype razgovore.

Čudan naslov, ali da - postoji i tržište rupa. U ovom tekstu je reč o tržištu softverskih rupa (ranjivosti) tj. propusta u softveru koji mogu mnogima doneti ozbiljne probleme ili nekima i prednosti i korist, zavisno sa koje strane jednačine se nalazite. Informacije o rupama u bezbednosti softvera su postale roba na tržištu, koje naglo raste. Postoje prodavci, ali i širok krug zainteresovanih kupaca. Ko prodaje, ko kupuje i zašto je to opasno?

Zamislite da ste otkrili vrlo ozbiljan propust odnosno ozbiljnu bezbednosnu rupu u nekom programu (softveru) i da to saznanje može da se iskoristi za različite namene, možda čak neke veoma unosne. Šta biste uradili, kome biste to saopštili i na koji način?

Sigurno ste pomislili da je ovo tekst o raspletu duela Tadić-Nikolić, ili barem o formiranju vlade Srbije. Po cenu da vas razočaram, moram odmah da kažem, malo ste pogrešili. Ovo nije priča o Borisu i Tomi. Da objasnim. Nedavno je "Blic" objavio tekst o super-računaru Instituta za fiziku, koji će uskoro (nakon planirane nadogradnje) biti najmoćniji računar na Balkanu. Ime tog računara je, naravno, "Paradoks".

Prema recima Aleksandra Bogojevića, zamenika direktora u Institutu za fiziku (i kako prenosi "Blic"), Paradoks trenutno ima 1.100 procesora, i radi na 7 tera-flopsa.

Kad kažeš ne može - šta to tačno znači?

I nove tehnologije, i beskrajan talenat, i entuzijazam, i podrška.

Gledajte, uostalom:

 

Miško Nećak&Mixer&Imlek.

Imlek oživljava Savamalu spojem inovativnosti i kreativnosti, video projekcijom na fasadi zgrade.

U okviru Mikser festivala 2012 kompanija “Imlek” podržava “3D mapping”, projekat autora Miška Nećaka koji se realizuje na fasadi zgrade u Karađorđevoj 43, ispod Brankovog mosta. Najmoćnijim inovativnim, tehnološkim spojem između komunikacija i umetnosti

U evropskoj stručnoj javnosti koja se bavi informacionom bezbednošću, zaštitom podataka, problemima privatnosti i pravnim aspektima ovih oblasti, je veoma živo u proteklih nekoliko meseci. U toku je priprema novog zakona o zaštiti podataka, koji treba da bude nadogradnja onog donesenog 1995. godine. Novi evropski zakon za zaštitu podataka bi trebao da važi na teritoriji cele EU (engl. European Data Protection Act) i da objedini neke od sada različitih zakona u pojedinim zemljama U medijima, na konferencijama, po kuloarima, dosta je razgovora na temu predloženih odredaba ovog akta. Ima i dosta glasina, pa i značajnih nejasnoća kako će neki praktični problemi biti rešavani u stvarnom svetu.

Nakon dosta rada na konsultacijama i razradi predloga EU Data Protection Acta, on se pojavio na nekim web sajtovima pred kraj 2011. godine i potvrdio različite spekulacije, koje su prethodno cirkulisale u javnosti.

Već se sada vidi da ovakav konsolidovani European Data Protection Act, može da podeli i polarizuje ljude u nekoliko grupa: