Zove se Tesla. To je, privremen, radni naziv prvog srpskog satelita, ali ime mu tako dobro stoji da će ga verovatno i zadržati. Tesla je piko satelit, a piko sateliti su najmanji sateliti, težine oko jednog kilograma i prečnika desetak santimetara. Pravi ih studentarija u onim egzotičnim zemljama u kojima se znanje poštuje, a u nauku ulaže novac.

Zbog male zapremine u piko satelit može da se stavi tek nekoliko instrumenata koji nešto rade. Koji instrumenti tačno, to zavisi od mašte i sposobnosti graditelja. Recimo to mogu biti instrumenti koji  mere razna zračenja, prikupljaju meteorološke podatke, vrše neka snimanja itd. Kažem, zavisi od mašte i sposobnosti graditelja.

Mali gabarit piko satelita ima ključnu prednost nad velikim satelitima, bar sa stanovišta investitora. Cena velikih satelita ide do neba, izražava se u dolarima, ili u našoj omiljenoj valuti, evrima, i računa u milionima. Recimo, ako imate 20 miliona evra možete da kupite sebi lep, solidan satelit. Za sto miliona možete da budete i probirljivi. A cena piko satelita se kreće oko 100 hiljada evra (najviše 200 ako ste baš pri parama) i to sve sa lansiranjem i postavljanjem u orbitu.

 

 malima je hladno oko srca

 

 

 

 

 

 

 

 

Ili, priča o istinskom heroju.

Avioni ponekad padaju.  Iz različitih razloga. Ovog puta se radi o priči sa srećnim krajem, što nije naročito česta pojava u svetu aviona koji padaju.  

Chesley B. "Sully" Sullenberger III je toga dana trebalo da pilotira na rutinskom letu, avionom Airbus 320, sa njujorškog aerodroma LaGuardia na liniji za Šarlot, Severna Karolina.

Priča je mogla

Edge se pita ovog puta (pitanje za 2009-tu godinu):

WHAT WILL CHANGE EVERYTHING? (Šta treba da se desi da bi se sve promenilo?)

Od mnogih ljudi koji su se već dokazali u istraživanjima raznih vrsta dolazi i mnogo odgovora, koje svako može da čita po želji. Mene već sam naslov podseća na nekoliko nedavnih vesti koje, opet, podsećaju na Ray Kurzweila, čoveka koji je personifikacija vere u sve brže i čudesnije odvijanje fantastičnog koje donose nauka i tehnika.

Ray Kurzweila je dao odgovor davno. Čovek koji se do bizarnog drži izreke da je umreti danas slično ginjenju u poslednjem danu nekog rata, pa tako vodi život gde je dobar deo života u bogatstvu (on se davno obogation na 2D seknerima i OCR (Optical Character Recognition) pa posle po prirodi izuzetne pameti i discipline samo širio to bogatstvo) zamenjen životom po klinikama, ali ne zbog zdravstvenih problema nego zbog potrebe da se ne umre baš "sad".

Nisam merodavan da kazem ko je najbolji, ali sam o letenju učio od svakako najlucidijeg pilota-instruktora na našim prostorima.  Ne znam kako je danas, ali za radio voditelja Zorana Modlija su osamdesetih godina prošlog veka znali svi koji su znali za Ventilator 202, EKV, Partibrejkerse, kasnije, Modulacije... Ono sto je možda manje poznato je da je on profesionalni pilot-instruktor sa višegodišnjim stažem, koji je napisao dva udžbenika (da

 

 

 

Inspirisalo me neshto shto sam chitala skoro a ne znam gde...dakle...

Idete u biblioteke jel da? Dali ste nekad nashli neshto u knjigama, neshto shto ne pripada tamo, neshto kao listic papira za telefonskim brojem? Mozhda ste chak i pozheleli da okrenete taj broj? Mozhda ste imali prilike da nadjete shtapic za chishcenje ushiju, metak, pilule, pornografiju, novac? Ja sam nalazila bube u starim knjigama, cvet lepo osushen i spreman za herbarijum,

Gde ce sve ovo da se chuva? Ovo shto mi pishemo na blogu, ovo shto je po internetu? Ko ce to da organizuje kako bi mi to nashli nakon 5, 10, 50 godina? Dali ce sve da se sachuva? Svaka biblioteka koja ima mogucnost baca svoja shtampana izdanja i prebacuje se na online izdanja. Gde ide ovaj digitalni svet? Dal ce nam ostati neshto opipljivo za buducnost iz ovoga veka ili ce sve da bude negde na nekom serveru za koji nemamo pojma gde se nalazi?

Pogledajte ovaj video koji je napravio Michael Wesch sa Kansas State University. 

 

Evropska Komisija je juče izdala četvrti poziv za istraživačke i razvojne ideje unutar FP7 (Framework Programme 7), a u ICT grupi (Information and Communication Technologies). Rok za ponude je 1 April 2009 (milsim da im ovo nije prvi put da biraju prvi april kao važan dan :)

Za one koji nisu upoznati sa FP7 radi se o ogromnom novcu koji EC izdvaja za Istraživanje i Razvoj. FP7 traje 5 godina, sad smo u drugoj ili trećoj godine, ne sećam se ni sam, i radi se o preko 53 milijarde Evra. Srbija je ravnopravan pratner od nedavno.

Tako, ICT Call 4 je počeo, odvojeno je 801 miliona Evra. Jedno od osnovnih pravila je da u ponudi moraju da učestvuju najmanje 3 partnera iz 3 EC države (treba proveriti da li je svaki ravnopravni partner i „država". Ako to nije slučaj, nego se računaju samo EC zemlje, odna bi srpske institucije i firme morale da budu u konzorcijumima od najmanje 4 partnera (3 EC plus Srbija). Ovo obično nije problem pošto u prosečnoj ponudi učestvuje više od 4 partnera).

Ovde je objavljen poziv i za one koji po prvi put razmišljaju da učestvuju nekoliko dana čitanja dokumenata sa FP7-Cordis sajta je osnovni i prvi korak.

FP7 Home Page je ovde.