ili, tabloidnije: Hrvatski škart za decu Balkana
ili, još tabloidnije: Hrvatski škart za decu Srbije
ili, najtabloidnije: Hrvatski škart za srpsku decu
(a može još... ups, zaboravio sam uzvičnike!)

Malo u šali, malo u zbilji, zbog nekih pozitvnih stvari koje mi se čine da postoje kod zapadnih suseda, sebe katkad nazovem kroatofilom. Ne pominjite mi ratove i sve druge užase, ovo sam ja u verziji Gabi Novak koja „pamti samo sretne dane"...

Ali, nedavno otkriće me je osupnulo! I preti da trajno naruši naše dobrosusedske odnose!

 

 

 

 

 

 

AleXandar Lambros

 

E, pa, lakše bih podneo da je na xtube-u osvanuo moj home video, kunem vam se. Ovo što jutros pročitah u Politici više me potreslo. Mislim, alo bre, ajd stvarno oladite više malo.
Da neke stvari odmah razjasnim pre nego me zaskoče kako dežurni nongaverMentalci tako i ovi s brojanicama i bradicama što

 

 

Opet se miješam u vaše unutrašnje stvari. Iako dobro znam da je Srbija jedna suverena država, s Kosovom i Metohijom u svom sastavu. I Rezulucijom SB 1244 u svom srcu. Šalim se naravno. Ovo za Kosovo. Ali, ne bih o Tačiju i Koštinici ovog puta. Zanima me Čeda! Jovanović. Predsjednički kanidat.

Odmah da pripremim sve one koji se usude da pročitaju

Ovo nije ni evroskeptični ni antinemački ni nacionalistički blog.
Ako je išta, onda je samo - skeptičan.

Već dugo iritiraju Uslovljavanja ova i ona, ovakva i onakva, logična i nelogična, dobronamerna i „dobronamerna".

Kao Uslov neki Amerikanci pomenuše i prihvatanje proizvodnje GMO hrane.

Danas Angela i dalje ne odustaje od definisanja „susedstva" bivšeg dela jedne (kakve god) zemlje i jednog njenog otcepljenog dela.

Angela i danas kao razlog za neku kaznu (slučajno prema Srbiji) pominje ugroženost nemačkih vojnika, koji su tu, van svojih granica (s drugim stranim vojnicima), prvi put posle završetka Drugog svetskog rata. Ako se dobro sećam, prvo angažovanje nemačke vojske van svoje teritorije posle njega bilo je - u bombardovanju SRJ?

 

Počelo je tiho. Građani jedne banje u Srbiji se pobunili jer imaju u komšiluku neke agresivne azilante. Onda smo saznali da je neka tetka iz NEgleske preko fejsbuka upoznala nekog tipa iz neke zapizdine koji je emigrirao u Srbiju, pa je sela u avion i došla u Azil Banju gde je bila razočarana ponudom , ona ili on, ne sećam se, i prekinula ad hok veridbu sa ograničenim dejstvom. Tu doše do nedefinisanih okolnosti pri kojima ona bude a silovana neki budu pohapšeni. I to je početak zapleta. Nastavak je da su se lokalni Srbi pobunili preko novina da azilanti, koji su tu smešteni mimo svoje i volje "gostoljubivih" žitelja banje, kradu, upadaju u stanove, nose ogromne noževe, smrde, kenjaju, drogiraju, jedu žabe, muve, slonove, ... i kao takvi pretstavljaju pretnju za njihovu modernu banjsku sredinu. Tabloidi su podržali tu priču sa još jezivijim primerima (videti pod raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti) dok su promoćurniji pojedinci i medijske kuće takvo ponašanje nazvali (pravim) imenima u rasponu od ksenofobije, peko rasizma pa do fašizma.

U duhu proslave 15 godina od bušenja režima Slobodana Miloševića i prve demokratske lokalne vlasti u mom Nišu do koje se došlo protestima i građanskom neposlušnošću stanovnici Azil Banje su organizovali proteste "Azilanti mrš u pičku materinu", slali pisma svima (od 1389, preko naših do Koštunice) a bogami zaključali nejač u kuće remeteći nastavni plan i program po školama.

 

Umesto odgovaranja na pojedinačna pitanja jesam li sama skinula svoj tekst - odgovor na seriju pitanja  na nekom  blogu  " da li ti (A. R) smatraš Ratka Mladića zločincem" a na temu pojavljivanja Ljilje Bulatović na TV B92 (što je neko čudnim postupkom doveo u vezu sa mnom)  - napisaću  objašnjenje  (a vi ga izvolite skinuti)

Ne, nisam ga sama skinula, nestao je nekih pola sata nakon što se pojavio. 

Obrazloženja:

1. obrazloženje: rekla sam da je R. M. zločinac i samim tim žrtva (pokušaj da se pozovem na brojnu literaturu

Jutros mi je Student poslao ovu vest sa, za mene neistraženih, prostranstava kontinenta Fejsbuk. S obzirom na značaj otkrića, a u nadi da autori neće zameriti popularizaciju istog na našem blogu, prenosim ga ovde i molim novinare istraživače (naročito kolegu Đ.J.) da se jave i preuzmu vođenje dela diskusije o ovom neverovatnom otkriću, o kome piše njihov Njuz.net.

BEOGRAD, 8. Oktobar (Njuz) -  Beogradski geološki institut objavio je jutros da su njihovi istraživači otkrili do sada nepoznatu i neistraženu kopnenu masu između Beograda i Kosova i Metohije. Shodno svojoj poziciji radni naziv teritorije je za sada Centralna Srbija iako će to biti predmet rasprave u beogradskim ekspertskim krugovima.

Ovaj ogromni prostor pronađen je sasvim slučajno tokom redovne potrage Geološkog instituta za trasom koja vodi kroz mitološki predeo legalizovanih parcela južno od Obrenovca.

Alexandar Lambros

 

Đenovljanin Marko Aurelio Rivelli je, iz neobjašnjivih razloga, slabo poznat ovdašnjoj javnosti. Doktorirao je na političkim naukama sa tezom „Rasna i vjerska politika Nezavisne države Hrvatske 1941-1945". U Milanu 1999. godine objavljuje knjigu „L'arcivescovo del genocidio" (Nadbiskup genocida), posvećenu Alojzu Stepincu koga je papa Jovan Pavle II 1998. godine u Hrvatskoj beatifikovao (stepenica na putu ka proglašenju za svetitelja). Knjigu je kod nas iste godine kad je izdata u Italiji, objavila izdavačka kuća „Jasen" iz Nikšića, u prevodu Lazara Macure.
Marko Aurelio Riveli 2002. godine u Milanu objavljuje i drugu knjigu, „Dio e con noi! La Chiesa di Pio XII complice del nazifascismo", u kojoj se bavi vezama Vatikana za vreme Drugog svetskog rata sa nacistima i fašistima.
Za knjigu „Nadbiskup genocida" (koja je izazvala i veliku pažnju javnosti u Grčkoj), Riveli konsultuje službene hrvatske, vatikanske, nemačke, britanske, američke i jugoslovenske izvore, među kojima su posebno zanimljivi „Dnevnik" zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, hrvatski dnevni listovi i periodični časopisi iz zvanične katoličke oblasti iz perioda 1941-1945, župni bilteni (časopisi sa stotinjak različitih zaglavlja), dokumenti ministarstva spoljnih poslova Nemačke koji se odnose na izveštaje barona Dijega fon Bergena, ambasadora pri Vatikanu tokom Drugog svetskog rata, dokumenta Glavnog štaba Italijanske kraljevske vosjke, dokumenta ministarstva spoljnih poslova Britanije od 1922. do 1945. itd ....
„Nadbiskup genocida", iz koje izdvajam neke delove, autor započinje Senekinom rečenicom iz „Trojanki" - „Onaj ko ne prijavi zločin koji mu je poznat, podržava ga"

Ljudima je bilo dosta. Niko više nije razmišljao o svom životu. DOKLE VIŠE!

Rumunija, pre dvadeset godina. Rečima jednog aktivnog posmatrača

I tako, izgleda da Nobelovac Mira nije ipak mogao da odoli a da ne pokaže mišicu svoje Administracije-policajca. Kod ciničnijih među nama neodoljivo se nameće zaključak, "eto, sada je jasno ko stoji iza arapskog "spontanog" događanja naroda". Još jedan cinizam koji se nameće u situaciji u kojoj je libijski diktator suočen sa pretnjom savezničke vojno-humane intervencije je taj da li će libijske žrtve biti vredne ove promene? Šta će doći posle njih? Haotična promena sistema, prividna samo, u kojoj će se nakon nekog vremena anarhije i optimizma uzrokovanog praznim nadama ponovo ukotviti ljudi na koje se oslanja danas Gadafijeva diktatura kao na, Alaše moj, "činovnike koji dobro poznaju administraciju upravljanja državom", ili kao na "reformisane koalicione partnere koji nemaju ništa ideološki zajedničko sa prethodnim režimom, i sa kojima smo se pomirili vlasti radi", iako su sedeli u istim funkcionerskim foteljama kao diktatorovi ljudi nekada, ili kao vajne reformisane socijaldemokrate danas?