Danas se navršava punih 70 godina od proboja partizanskih snaga i okruženja, jedne od niza herojskih borbi za slobodu u kojoj su mnogi položili svoje mlade živote. Neka im je večna slava, a pokolenjima na obraz čuvanje uspomene na njih.

Molim sve one koji jedva čekaju ovakve teme da bi svom žestinom rasplamsali partizansko-četnička prepucavanja da se ovoga puta uzdrže iz pijeteta prema onima koji su izginuli u borbi za slobodu protiv okupatora i kvislinga. Nije to bio ni ideološki sukob, ni sukob u okviru građanskog rata,  ni sukob komunista i četnika (jer četnici sticajem okolnosti nisu ni učestvovali). Započevši borbe sa partizanima, njemačke jedinice su istovremeno razoružale oko 3.200 četnika. Nije pružen otpor, nema poginulih. Oko 1.600 četnika internirano je potom u zarobljeničke logore u Poljskoj i Grčkoj. Oko 800 četnika Nemci su tokom bitke na Sutjesci koristili za nosače municije, i ostale fizičke poslove kao ratni zarobljenici.

Prošlo je 70 godina od jedne od najkrvavijih borbi narodno-oslobodilačke vojske protiv nemačko-italijanskih i bugarskih okupatora i njihovih ustaško-domobranskih postrojbi.Cilj okupatora je bio da konačnu uništi partizanske snage i uguši svaki otpor koji mu se pruža.

Bitka na Sutjesci ili V neprijateljska ofanziva otpočela je 15. maja, a završila se 15.juna 1943.g. u tromeđi :

Tzv. rehabilitacija ratnih zločinaca i kvislinga iz II svetskog rata, koja je u Srbiji uzela maha, kao i lažno, idolopokloničko prikazivanje Draže Mihailovića u diletantskoj TV seriji "Ravna gora", dokazi su puzajućeg i opasnog nadiranja fašizma. Huligani i njihova nekažnjena divljanja samo su vrh ledenog brega kabinetsko-salonske relativizacije zločina, kao i revizije istorije, u režiji najreakcionarnijih i najekstremnijih slojeva srpskog društva.

Slični, pogubni procesi u susednoj Hrvatskoj zahtevaju jasan, odlučan i beskompromisan odgovor svih normalnih i civilizovanih ljudi na prostorima bivše Jugoslavije.

Ono što me uvijek privlačilo su bili primjeri pojedinaca i grupa koji se opiru mainstreamu, predrasudama, mehanizmima potčinjavanja. Primjeri onih koji ozbiljno dovode u pitanje koncepte i slike koje nosimo u svojim glavama. Otuda i ovaj post koji govori o jednom, ali ne i jedinom, primjeru pro-akcije, odbijanja preuzimanja gotovo predodređene uloge žrtve i „donjega".

 

Ovo nije priča o 12. martu.

Nije ni priča o tome zašto je ubijen premijer Đinđić.

Još manje je priča na temu zašto je, u jednom trenutku, Srbija između Đinđića i Legija izabrala ovog drugog. I poslušala Tijanića: “Ako Đinđić preživi, Srbija neće”. Suviše su to bolne i još uvijek svježe rane da bi neko sa strane kopao po njima. (Zato, oprostite).

Ovo nije priča ni o onom što je uslijedilo nakon 12. marta. Jedini moj komentar bi bio – živjela “Sablja”!

Ovo je u stvari priča o nama. Da li se Crna Gora danas nalazi

Prema najavi Tamaša Korheca, srpske vlasti prihvatiće zahtev Nacionalnog saveta Mađara da deca mađarske narodnosti u školama uče srpski jezik kao strani.

U jednom vojvođanskom dnevnom listu pojavila se informacija pod naslovom „Mađarska deca uče srpski“, čime je čitaocima u dobroj meri zamagljena suština vesti koja sledi. U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, pored ostalog i o programu nastave srpskog

Геноцид који је извршила Независна држава Хрватска над Србима од 1941-1945, прећуткиван је након рата у име оне елузивне титоистичке идеологије братства и јединства која је тада била на снази. Колико год је незамисливо да неко јеврејско дете не зна о "шест милиона" и да су нацисти зли, или да јерменска деца не знају за турска злодела,

 

Taman se godišnjeodmorismo posle JošjedneistorijskepobedeSrbije, na MSP u Hagu, a poče puštanje probnih balona za pregovore Srbije i Kosova. Ništa čudno, svakom normalnom jasno je da će na ovaj ili onaj način Srbija morati da se pomiri sa realnošću ali interesantna je dinamika. A i kanali. A najviše spinovi.

Prvo se nedelju dana pričalo o podeli. Pa se nedelju dana pričalo o "modelu Južnog Tirola". Spin-doktori nisu, doduše, precizirali ko

Гост аутор: anonymous

Датуми 

Историја није нешто што нам се само догађа, она се и ствара. Историју пишу победници. У њој је уписан однос моћи. Историја се памти по датумима који овековечују славу победника, и понижење побеђеног. Датуми се брижљиво бирају.

Данас 14. маја 2016. године, у Бањалуци заказан

 

Milan Nikolić

INTRO: Povodom današnjeg i nekih drugih izbrisanih praznika, ulica promenjenih imena, cenzurisane istorije, tekst koji sam, pre nešto manje od mesec dana posvetio svim bivšim, sadašnjim i neobrisanim pionirima. Jer, svejedno je da li je reč o pionirima, proleterima, sve su to danas čete markirane za zaborav. 

"Danas kada postajem

ovo je tekst koji sam jednom postavila i držala ga na zidiću ovoga blogića vrlo kratko, jerbo sam tada bila na kosovu pa sam se malo uplašila onoga što sam napisala - jer  ja pišem pod svojim imenom, za razliku od anfaka koji mi je skidanje bloga spočitao, evo pola godine kasnije.

dakle (ovo je stvarno... nije imaginacija - za one koje zanima da li se nešto pisalo na osnovu ličnog iskustva ili se tipiziralo i turalo u kliše)

 

Neke slike

(prve  impresije, one o kojima nisam pisala dok sam još verovala da sam tu po