Glede crnogorske državne tužiteljke Vesne Medenice koja je ovih dana predložena i za predsjednicu Vrhovnog suda CG, našoj deželi predstoji žestoka borba s korupcijom. Kost u kost. To nam Vesna, buduća predsjednica najvišeg od svih sudova, poručuje sa Balija. Bali je, kako možete pročitati i na sajtu 92-ojke, “čarobno malo ostrvo u dalekoj Indoneziji, na samom obodu Indijskog okeana”. Montenegrinsko pučanstvo je bilo zatečeno ovom viješću, čak zabrinuto. Ne time što je Vesna predložena za predsjednicu V.S. i njenom najavom da će slomiti korupciju, već činjenicom

„Veomа poštovаne dаme i gospodo,

uvаženi poslаnici Bundestаgа,

 Verujem dа se većinа vаs  sećа kаko je Evropа početkom 90-ih godinа svojom neodlučnošću, neslogom, dvostrukim stаndаrdimа i nedovoljnim аngаžovаnjem , umesto dа spreči krizu, direktno doprinelа trаgičnom rаspаdu Jugoslаvije  čije posledice i dаnаs trpimo  i mi i Evropа. Ubeđen sаm dа ćete to imаti u vidu prilikom rаsprаve o dаvаnju dаtumа Srbiji zа otpočinjаnje pregovorа sа EU. Ne sumnjаm u vаšu dobru nаmeru dа odnosi između Nemаčke i Srbije budu još bolji nego sаdа, što je Srbijа i jаsno pokаzаlа.

Nikola Vujčić je u današnjem kulturnom dodatku «Politike» podsetio na probleme koje je imao kada je 1985. objavio pesmu slovenačkog pesnika Tomaža Šalamuna «Zašto sam fašista» u «Književnoj reči».

Nesporazum oko pesme nastao je najviše zbog nerazumevanja autorove ironije kojom je upravo «naglašavao svu svirepost fašizma u želji da to zlo izvrgne ruglu» (Ovo su Šalamunove reči objavljene u štampi iz tog perioda.) A Tine Hribar, koji je ovu pesmu svrstao u svoju zbirku «Savremena slovenačka poezija», kaže da je Šalamunova pesma izrazito

Na Đurđevdan 2005. godine, prešao sam Albansku granicu na prelazu Morina. Sam. Peške. Noć pre proveo sam u Manastiru Svetih Arhangela, što je bilo izuzetno duhovno iskustvo, pogotovo jutrenje na koje je došlo troje od šačice preostalih Srba iz Prizrena da osvešte slavski kolač, a onda na kratko obišao Goransku proslavu u brdima iznad Prizrena.

Uz ogradu da nisam informisan o karakteru, formatu i obuhvatu skupa, a u najboljoj veri i nameri da se čuje i glas B92 blogozajednice, kako se ne bi osećala diskriminisanom,  postavljam pitanje da li su skupu blogera u Novom Sadu  prisustvovali i blogeri B92.

Ako nisi zašto nisu?

Ako jesu po kom delegatskom sistemu su birani i koje telo ih je delegiralo?

Ako su bili da li će nas informsati o onome šta se dogovaralo i šta je dogovoreno?

Kako je saopšteno radi se o najvećem regionalnom susretu blogera na kome se razgovara o trendovima u blogosferi i u društvenim mrežama.
Glavna tema ovogodišnjeg skupa "Blog open" je tretiranje blogera u medijskom zakonodavstvu. Možda o tome imaju šta da kažu i blogeri B92.
U svakom slučaju, mislim da je Blog B92  sastavni deo javnog mnenja i, neka mi bude dozvoljeno, spada u red pristojnijih i boljih vrsta ovog vida komunikacije.

Možda jedan sličan skup i blogera B92 ne bi bio na odmet, što ostavljam uredništvu i rukovodstvu B92.

Nekada je, s nostalgijom ćemo se sećati te izreke, papir bio trpeljiviji od ljudi. Danas Facebook trpi sve.

Da ne dužim - ulogujem se večeras tamo i vidim da je jedna moja studentkinja pristupila grupi „Da se crnogorski studenti tretiraju kao strani!!!!". Prevrnem očima na četiri uzvičnika u nazivu grupe, ali ipak odem da pogledam grupu, pošto mislim da pitanje prava na „budžet" jeste jedno od čvorišta koje treba razrešiti. Primetim da je još jedan od mojih FB-prijatelja i naših blogokolega član grupe. I onda pogledam „zidić" grupe i naiđem na ono čega sam se plašila od prvog trenutka.

Komentare prenosim bez lektorskih intervencija, samo uz izvesna preskakanja, skraćenja i izostavljanja imena autora:

nek studiraju na cetinju ,to su i trazili...

pa normalno necemo valda ta govna da skolujemo

jesu li ubacili ta 2-3 nova slova u rečnik? ^^ mislim da se od tog trenutka više nećemo moći razumeti ^^ a samim tim, naravno ako ima mozga u ovoj vlasti, izbaciti ih sa budžeta Srpskih fakulteta! nek idu na kosovo da studiraju kod braće šiptara! i onako su ih priznali bez po muke...

Samo veceras u vasem gradu. Prije cetiri godine u Beogradu, prosle godine u Londonu, a neki dan u Becu. Cirkus Srbija. Pratite kako birokratija srpskog pravosudja potresa evropske prijestolnice, Interpol i Europol, dok u susjednim zemljama izaziva "desavanje naroda" u Zagrebu i Sarajevu.

Na prvi pogled, srpski žandarmi izgledaju kao nepopravljivi romantičari koji spasavaju damu u nevolji, u čijim očima naziremo suzne obrise administrativne granice sa Kosovom. Tako pripoveda dika žandarska - general Dikić - pesnik koji u sitne sate u zagušljivoj beogradskoj folkoteci na salveti sriče reči svoje rodoljubive koračnice i lepi ih, umesto novčanica, na znojavo čelo baje iz Amadeus benda...

Drugi layer priče je krstaški rat protiv nekrsta i poruka svima koji se u njoj prepoznaju: Ako se ne plašite boga, plašićete se Žandarmerije!

 

 Nizom manifestacija u Crnoj Gori je  dostojanstveno proslavljen Dan državnosti u znak sjećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država i na 13. jul 1941. godine, kada je narod Crne Gore počeo ustanak protiv fašizma.

      

 

Za razliku od nekih drugih država nastalih raspadom SFRJ, u kojima je na delu potpuna revizuija istorije, ideološko nadgornjavanje, obračun sa prošlošću i samim sobom, raspirivanje novih svađa i podela uz “neutralno” posmatranje od strane države, u;enje nove istorije i vere kojom se unuci vaspitavaju da pljuju po svojim dedovima i pradedovima,  Crna Gora je primer kako se dostojanstveno odnosi prema istoriji i kako se poštuju tradicije svog a i drugih naroda.

Imali su i Crnogorci dinastije, imali su i bjelaše i zelenaše, imali su četnike i partizane, imaju i sada “Velike Crnogorce” i “Velike Srbe”, ali sve to ih ne sprečava da se prema svojoj istoriji odnose sa dužnim poštovanjem.

Povodom Dana državnosti, Vujanović je sinoć na Cetinju priredio prijem

Draga Jelka,

Biševo je po mom merilu, osećanju pusto ostrvo, u najlepšoj asocijaciji na te dve reči, iz ugla osobe koja ima potrebu da se skloni od mnoštva ljudi. Kada ovde sretneš čoveka, zaista se obraduješ.

Na Biševu je mir, divljina, bujna vegetacija raznih začina i trava, more na sve strane. Horizont u nedogled, koji u stvara utisak kao da te opasuje. Dovoljno daleeeko da se odrodiš od civilizacije. Noću su zvezde i sazvežđa na dohvat ruke.