Nikola Vujčić je u današnjem kulturnom dodatku «Politike» podsetio na probleme koje je imao kada je 1985. objavio pesmu slovenačkog pesnika Tomaža Šalamuna «Zašto sam fašista» u «Književnoj reči».

Nesporazum oko pesme nastao je najviše zbog nerazumevanja autorove ironije kojom je upravo «naglašavao svu svirepost fašizma u želji da to zlo izvrgne ruglu» (Ovo su Šalamunove reči objavljene u štampi iz tog perioda.) A Tine Hribar, koji je ovu pesmu svrstao u svoju zbirku «Savremena slovenačka poezija», kaže da je Šalamunova pesma izrazito

Beograd, 17. novembar 2812.

PREDSJEDNIK Ivo Josipović II danas se u srbijanskom parlamentu još jednom ispričao za zločine koje je hrvatski narod počinio prema Srbima u Drugom svjetskom ratu. 

"Prije nekoliko godina na ovome istom mjestu moj je prethodnik izrazio duboko žaljenje za zločine počinjene nad Srbima tijekom Drugoga svjetskog rata na području kvislinške tvorevine zvane Nezavisna Država Hrvatska. Njegova je izjava pomogla da se led otopi; dala je važan poticaj hrvatsko-srpskim odnosima", kazao je u Srbiji Josipović te dodao da ono što će reći ne služi kako bi se "led otopio", jer među "prijateljima nema leda".

Gost autor: Mirakulus

I moj pradjed je bio šuster a prabaka primalja. Kažu da je na prijelazu iz devetnaestog u dvadeseto stoljeće porodila svu djecu od slunja do Korenice. Moj je djed znao napraviti cipele i kad je imao 70 godina. cipele za baku koja je tada umirala od raka i nije ih živa obukla. Mozda joj je s tim cipelama htio produžiti život. Za prapradjeda ne znam što je bio niti za pradjedovu braću i sestre ne znam tko su i što su bili osim za jednoga koji je propio pola kuće pa je pradjedova obućarska radnja bila u jednoj polovini a u drugoj polovini je bila krčma kod Muže.

Gost autor Sentinel 26

Evropska unija je najveća regionalna organizacija na planeti ,veoma ozbiljna i složena organizacija koja ima  stvarnu moć. Čine je 27 zemalja, 3,9 miliona  Km², oko 486 miliona gradjana, kao jedinstvena po teritoriji na 7-om mestu, a po stanovništvu na trećem mjestu u svijetu.

Priče o  skorom ili kasnijem raspadu EU nemaju nikakvog realnog osnova i ostaće samo nečiji prošli ili sadašnji pusti snovi i budući deo opusa terazijske “naučne” discipline poznate pod imenom babologija.

Dakle, umjesto kukanja i moljakanja za protekciju (a radi opstanka na vlasti ) bolje je odmah prionuti na posao sa reformama,  koje su veoma obimne i teške.

Gradjanima saopštiti “cijelu” istinu bez uljepšavanja.

Sastavni dio toga je i da se građani edukuju o EU, njenim institucijama i funkcionisanju, umesto da im se serviraju ideološke floskule o tome kako će namu EU teći med i mlijeko ili kako će nas EU porobiti i eksploatisati. Svakako treba građanima reći i da je EU do sada u Srbiju uložila  dve milijarde evra bespovratne pomoći (od ukupno 4,5 milijarde evra međunarodne pomoći) i najavila još 1 milijardu evra za narednih pet godina.

Dakle – idemo redom.

Juče popodne se, u Ljubljani, desila strašna i neshvatljiva tragedija – tri psa, bulmastifa, napala su i do smrti rastrgla svog vlasnika, Sašu Baričeviča. Policija je, na poziv komšija koji su iz Baričevičevog dvorišta čuli krike i pozive na pomoć, stigla jako brzo. Za Sašu Baričeviča, poznatog ljubljanskog lekara, je i to bilo prekasno.

Idu dva coveka (u vicu originalno cetinjanina) ulicom, prilazi im stranac i pita (dok ga oni sve vreme tupo gledaju): 

do you speak English?

parlez-vous français?

sprichst du Deutsch?

parli italiano?

hablas español?

Na kraju se covek okrete I ode.

Prvi:
-Jel vide ti koliko ovaj stranac govori jezika?

Drugi:
-Sto?! Jel mu to nesto pomoglo?

Гост аутор: anonymous

Датуми 

Историја није нешто што нам се само догађа, она се и ствара. Историју пишу победници. У њој је уписан однос моћи. Историја се памти по датумима који овековечују славу победника, и понижење побеђеног. Датуми се брижљиво бирају.

Данас 14. маја 2016. године, у Бањалуци заказан

Пре кратког времена сам добио поруку од особе коју не познајем. У неколико љубазних речи каже ми да је она сада професор математике у мојој гимназији, да организују прославу поводом 50-годишњице и да би их обрадовало уколико напишем неколико редова који би били прочитани садашњим ђацима током прославе. Било шта, каже, рецимо нешто око мојих учешћа на такмичењима.

Учинио сам то са задовољством, једва око двеста речи, јер такве прилике нису за предугачке приче (то добро знам, јер су и мени некада читали свакакве глупости док сам погледом тражио Радицу по сали). Овде ћу, са мало више детаља, испричати исту причу чију сам кратку верзију послао тамо.

Srbi sa severa Kosova mrznu se na Jarinju u protestima za koje svi, uključujući i njih, znaju da su uzaludni.

Ivica Dačić sa knedlom u grlu putuje u Brisel na još jedno gutanje živih žaba koje će mu servirati Ketrin Ešton, a na radost i polzu Hašima Taćija,  posmatrača. 

A gde je Predsednik i gde je Platforma?

Godinama smo slušali bivšu opoziciju kako bivšu vlast optužuje za izdaju, političko i diplomatsko tumaranje, nesposobnost da stvori i sprovede jasan plan za rešavanje kosovskig čvora.