Ovo nije fotomontaža, odmah da se zna. Mislim na babu, njen falus i brkove. Sve je u originalu. Mislim na originalni muzejski eksponat koji se zove “Falus starice” i koji krasi stalnu kolekciju Gradskog muzeja Rijeke. Autori ovog monumentalnog spomenika babi su članovi alternativne riječke grupe LET 3. U drugom dijelu teksta pronaći ćete i originalno okruženje “Babinog falusa”

Prvi april je idealan dan  za stupanje na snagu bilo čega, jer uvek postoji mogućnost da se izvadite "da ste se samo "šalili", te jednim  aprilililili možete izbrisati sve prethodno rečeno.

" Mož da bidne, ali ne mora da znači..."

 

Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija je po svoj prilici još jedna "kalaj rabota" jer je i on usvojen za nekog drugog, a ne za nas, za Srbiju, a posebno NE  za funkcionere ili političku nomenklaturu na vlasti.  I ta prokleta Evropa što nas tera da donosimo  zakone, tek koliko da postoje, bar na papiru.

A nesrećni Radoje Domanović, koga sam već previše puta citirao, pre stotinak godina je napisao:

Posle dobijanja kandidature za članstvo u EU, a kako se više zahuktava predizborna kampanja već su i biće sve glasnija minimiziranja članstva Srbije u EU, nuđenja boljih alternativa pa čak i desetine milijardi dolara ako anti-EU opcija pobedi. Ipak, ubeđen sam da ni EU-anti EU, kao ni izdaja-očuvanje Kosova neće biti ključne teme na kojima će se dobijati glasovi birača.Svakome je jasno da će se koplja lomiti oko socio-ekonomske situacije i onoga od čega se živi. Što se EU tiče, dovoljno je pogledati ko su njeni najveći protivnici u  evropskim zemljama i okruženju pa zaključiti da je upravo to najbolji pokazatelj da treba ići u EU  i da je sramota biti protiv.

Evropskoj uniji moglo bi se zаmeriti štoštа i u njoj bi trebаlo mnogo togа menjаti. Ali, jedno je izvesno – čаk i ovаkvа EU je mnogo boljа od onogа što nude njeni nаjgorljiviji protivnici. Kаdа se imа u vidu ko su neprijаtelji EU u nаšem okruženju, ondа više nije nаjvаžnije pitаnje dа li, odnosno koliko će koristi Srbijа imаti od člаnstvа u EU, već je, nаprosto, srаmotа biti u društvu onih koji su protiv EU. Dakle, ko ima problem da se opredeli za ili protiv EU možda će mu pomoći da vidi koje su to stranke i pokreti u regionu i Evropi protivnici EU.

U Politici je juče izašao odličan članak Vladimira Vuletića  o EU i njenim protivnicima.

 

Vojska SAD-a i Univerzitet San Dijega ispituju upotrebljivost Interneta i društvenih mreža u upravljanju vanrednim situacijama i kompleksnim krizama - i to eksperimentom na Balkanu. U tu svrhu, od 28. do 31. marta organizovaće ambicioznu simulaciju cunamija na Jadranskom moru i zemljotresa na Balkanu, i gledati kako će na krizu reagovati korisnici Interneta. U eksperimentu može da učestvuje svako ko ima pristup e-pošti, Facebook-u, Twitter-u i mobilnom telefonu, a moguće je učešće više hiljada ljudi. Da vidimo kako sve to izgleda...

U sredu će žrebom biti određene grupe Evropskog prvenstva za rukometaše, koje će se od 15. do 29. januara 2012. godine održati u Srbiji. I pristrasno, iz ugla novinara koji godinama prati i živi samo rukomet, i nepristrasno, iz ugla ljubitelja sporta, mogu da tvrdim da će to biti jedan od najboljih sportskih „iventova“ , koje je Srbija organizovala, a po broju stranih navijača, verovatno i najposećeniji od svih takmičenja u timskim sportovima unazad decenijama

 

Glede crnogorske državne tužiteljke Vesne Medenice koja je ovih dana predložena i za predsjednicu Vrhovnog suda CG, našoj deželi predstoji žestoka borba s korupcijom. Kost u kost. To nam Vesna, buduća predsjednica najvišeg od svih sudova, poručuje sa Balija. Bali je, kako možete pročitati i na sajtu 92-ojke, “čarobno malo ostrvo u dalekoj Indoneziji, na samom obodu Indijskog okeana”. Montenegrinsko pučanstvo je bilo zatečeno ovom viješću, čak zabrinuto. Ne time što je Vesna predložena za predsjednicu V.S. i njenom najavom da će slomiti korupciju, već činjenicom

Kome god je svejedno što je Srbija ostala bez Kosova taj nema srca, ali ko god misli da će ga vratiti nema pameti. Pošto je izgubljeno ono što se nije znalo sačuvati , krajnje je vreme da se sačuva ono što još nije izgubljeno. To je moguće samo u neposrednim pregovorima Beograda i Prištine i dobro je što se oni najavljuju, a još bolje što iza njih stoji EU i UN i još bolje što je Srbija  napustila politiku konfrontacije sa EU i nastupila sa onom zajedničkom rezolucijom. O štetnosti inaćenja sa Evropom pisao sam još u januaru 2008., a o EULEX- u oktobru iste godine. .).

Konačno se shvatilo da  kosovsko pitanje mora da se rešava kao srpsko-albansko i evropsko,a ne rusko-američko. Prema tome treba biti optimista  pa i u problemu videti priliku, a ne samo probleme u svakoj prilici.

Bez obzira šta ko mislio, sviđalo mu se ili ne, ali odluka predsednika Tadića da nađe zajednički stav sa EU je hrabra, mudra i pametna a bilo bi još pametnije da je to bilo ranije.

Dobro je što se shvatilo da bi  najveći gubitak, veći čak i od gubitka Kosova, bio ako Srbija u borbi protiv nezavisnosti Kosova , žrtvuje sopstvenu nezavisnost, svoj evrposki put i svoju poziciju u regionu.

Dok Hrvatska danas slavi "Dan Pobjede", Srbija tuguje. Dok naši zapadni susedi polažu vence i pale sveće za pobednike, u Srbiji se služe parastosi za žrtve tih istih pobednika. Mit o "pravednom ratu" odzvanja kroz etar nacionalnih medija u Hrvatskoj. Vinovnici zločina koji proslavu prate iz Haga, još jednom mogu da prisustvuju sopstvenoj apoteozi, specijalima u kojim se još jednom konstruiše dogma o „Oluji", štampaju posteri osuđenih generala a njihova uloga glorifikuje do nivoa epa.

Iza kulisa pobede koja liči na onu „Pirovu", nazire se stravična slika i cena koju ta pobeda nosi. 200000 progranih Srba sa svojih ognjišta, deportacija, pljački, bezobzirnih razaranja, ubistva, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja. I pored presude u Hagu, državni vrh Hrvatske i dalje smatra da na stratištima još uvek može da se gradi praznična scenografija i državotvorna mitologija. Sa druge strane Drine, u našem vilajetu, promovišu se knjige osvedočenih ratnih zločinaca... Jesmo li tako bliže pomirenju?

Bila sam u prilici da se lično uverim da se ljudi na jugu Srbije sreću sa većim svakodnevnim problemima nego većina - nerazvijenost, visoki stepen nezaposlenosti, gubitak nekadašnjeg kosovskog tržišta itd. Problemi sa priznavanjem diploma iz Prištine (sigurna sam da se može pronaći pragmatično rešenje za ovo pitanje) doveli su do toga da mnogi mladi ljudi svoju šansu potraže negde drugde.

Mislim da problemi nigde nisu akutniji nego u opštini Bujanovac. Ipak, sada su lokalni lideri, i Srbi i Albanci, preuzeli inicijativu da bi pomogli sami sebi. Današnje potpisivanje Sporazuma o zajedničkoj odgovornosti lokalne vlasti u Bujanovcu jeste pobeda tolerancije u oblasti koja je bila zahvaćena kofliktima. To je i trijumf odgovornosti lokalnih lidera, koji su odlučili da potrebe zajednice koju predstavljaju stave na prvo mesto.