Već je izvesno da će Srbija biti jedan od kandidata za organizaciju Svetskog prvenstva u košarci 2018. godine.  Ostala je jedino dilema da li ćemo se kandidovati sami ili zajedno sa Crnom Gorom.

Kada bi poštovali želju većine građana Srbije, dileme ne bi bilo: nikad ništa više sa Crnom Gorom! Priznali su Kosovo, uveli crnogorski jezik, u sportu se više okreću saradnji sa hrvatskim klubovima...

Dan kada je Crna Gora proglasila nezavisnost za mene je bio dan velikog slavlja. Dan kada sam konačno dočekao da himna moje države bude Bože pravde, a zastava srpska trobojka.

I tako, izgleda da Nobelovac Mira nije ipak mogao da odoli a da ne pokaže mišicu svoje Administracije-policajca. Kod ciničnijih među nama neodoljivo se nameće zaključak, "eto, sada je jasno ko stoji iza arapskog "spontanog" događanja naroda". Još jedan cinizam koji se nameće u situaciji u kojoj je libijski diktator suočen sa pretnjom savezničke vojno-humane intervencije je taj da li će libijske žrtve biti vredne ove promene? Šta će doći posle njih? Haotična promena sistema, prividna samo, u kojoj će se nakon nekog vremena anarhije i optimizma uzrokovanog praznim nadama ponovo ukotviti ljudi na koje se oslanja danas Gadafijeva diktatura kao na, Alaše moj, "činovnike koji dobro poznaju administraciju upravljanja državom", ili kao na "reformisane koalicione partnere koji nemaju ništa ideološki zajedničko sa prethodnim režimom, i sa kojima smo se pomirili vlasti radi", iako su sedeli u istim funkcionerskim foteljama kao diktatorovi ljudi nekada, ili kao vajne reformisane socijaldemokrate danas?

 

Samo veceras u vasem gradu. Prije cetiri godine u Beogradu, prosle godine u Londonu, a neki dan u Becu. Cirkus Srbija. Pratite kako birokratija srpskog pravosudja potresa evropske prijestolnice, Interpol i Europol, dok u susjednim zemljama izaziva "desavanje naroda" u Zagrebu i Sarajevu.

U današnjem broju slovenačkog lista "Delo", Dik Marti govori o tome kako Evropu boli glava zbog Kosova, kako mu Srbija uopšte nije pomagala u pripremi izveštaja, o tome kako će se Brisel potruditi da sve padne u zaborav i zapravo ne želi da čuje istinu, zašto Euleksu ne veruje, kako su svi znali šta radi Hašim Tači i ćutali, da je CIA manje opasna od Kosova, kako su u Hagu uništeni dokazi o "žutoj kući", a smeh Bernarda Kušnera govori o njemu samom... PREVOD INTERVJUA SA DIKOM MARTIJEM:

 

UBIJANJE SVEDOKA, TO JE PRAVI SKANDAL!

 

Slovenačka vlada je odobrila predlog zakona kojim se zabranjuje gradnja više od 30 metara kvadratnih u sopstvenoj režiji i uz pomoć komšiluka. Time bi trebalo da se da veštačko disanje krepanom slovenačkom građevinskom sektoru. Odmah potom je slovenačka vlada otišla još dalje ka horizontima nepoznatog odobrivši i predlog zakona kojim se zabranjuje ne samo zapošljavanje na crno, nego i zapošljavanje na sivo, odnosno ograničava se komšijska pomoć, ukoliko je komšija profesionalac.

Ove krizne mere vlade su izazvale salve oduševljenja u širokim narodnim masama, a jedan od očajnih slovenačkih ekonomskih stručnjaka je vladi predložio i da zakon proširi na zabranu kuvanja kod kuće, čime bi se stimulisao ugostiteljski sektor. Nadprosečnu radost su pomenuti predlozi zakona izazvali u društvima dobrovoljaca, koja zahvaljujući zakonskoj mašti imaju sve šanse da se mimo svoje volje, a zarad svoje humanosti, pretvore u udruženja organizovanog kriminala.

Negde posle ponoći nekoliko silueta crnjih od nestanka struje u tunelu, bezglasno se prišunjalo uličnim kontejnerima. Posle kraće signalizacije rukama i nogama, crne senke su se čučeći stisle između kante za biološke otpatke i njene komšinice za plastičnu ambalažu.

Našla sam krave. Što nije bilo ni malo lako, posebno kad se uzme u obzir da ih nisam ni izgubila. To je bio korak do sreće i potvrda kako  čoveku zapravo malo treba da mu bude srce na mestu.

Cele prošle nedelje sam bila srećna k'o prase u blatu povodom pomenutih krava. One su mi, naime, bile najteži zadatak, jer ma koliko lako izgledalo na prvi pogled, krave nije tako jednostavno naći. U stvari, možete ih naći, ako obratite pažnju ima ih svuda oko nas. Različitih. Pasu u bočnom pogledu iz automobila, na pijacama su posredno preko svojih mlečnih proizvoda, aktivno nastupaju u poređenjima...ali je problem u vlasnicima, koji nisu baš oduševljeni kada njihovim sredstvima proizvodnje nenajavljeno prilazi horda naoružana kamerama, motkastim mikrofonima maskiranim u maltezere i nemerljivim količinama žica i gajtana. A ja sam dobila zadatak da baš to organizujem.

Znam da vas, dragi moji, ni dan danas ne zanima to što Mađarska nema more, ali pomišljam da ce vas možda zanimati koja o tome da se nešto od onog već viđenog na Balkanu polako ali sve jasnije ukazuje nešto severnije.

Elem, zakonodavac u Madjarskoj od nedavno nalaže da ne smete više ni da zinete, a da se prethodno ne upitate da li će i koliko to vaše zevanje biti „izbalansirano".

Mladen je nakon sastanka rekao da moramo da uhvatimo voz za Evropu. Jer ako ne uhvatimo voz za Evropu, onda ćemo ga propustiti i nećemo uhvatiti voz za Evropu. Ako ne uhvatimo voz za Evropu, onda nećemo ni otići u Evropu. Stvari su Mladenu više nego jasne. Zato on gleda da sve češće ne propušta voz za Evropu, pa je više tamo u tuđini, gdje sunce tuđeg neba grije sasvim korektno.

 

 

Bio nam je Carlo. Carl

Eto dogodilo se i to. Vlada Srbije je i "zvanično" imenovala šefa tima za pregovore sa Prištinom. Ma kako sve to izgledalo danas, krajem januara 2011. godine, nešto se ipak pomera u tom odnosu. Mislim na odnos establišmenta u Beogradu i Prištini. Oni koji žive na Kosovu teško da to mogu osetiti. Naravno, Beograd smatra da je u prednosti, kao i Priština. Lingvističko-terminološke rasprave o tome da li se radi o "pregovorima" ili "razgovorima", da li su učesnici Beograd i Priština ili Kosovo i Srbija ili, pak, Srbi i Albanci, sva je prilika da će okupirati medije i političare u narednim nedeljama, možda i mesecima. Deluje kao da niko nije spreman da se uhvati u koštac sa pravim problemima. Onim koji muče ljude koji žive na pomenutoj teritoriji, severu i ostalim delovima Kosova.

Evropski parlament je 19. januara 2011. na sednici u Strazburu ogromnom većinom glasova ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom - za je glasalo  612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.

Rezolucijom se pruža podrška prijemu Srbije u EU, ali se i vlasti Srbije pozivaju da okončaju saradnju sa Haškim tribunalom, započnu dijalog sa Kosovom i dovrše započete reforme kako bi Srbija napredovala ka članstvu u EU.Nesumnjivo da će zahtevi i stavovi izneti u Rezoluciji biti predmet političkih sporenja kod nas, uz već viđena tumačenja kako se kome svidi.

A da ne bi bilo kao sa tumačenjem R1244 iz koje uzimamo što nam se sviđa a izostavljamo ono što smatramo da nam ne ide u prilog, bilo bi dobro da se naši političari i sve stranke jasno očituju kako koju tačku shvataju. Naravno zahtevi ili očekivanja izneta u Rezoluciji nisu ni naredbodavnog ni ultimativnog karaktera ali  to ipak  zajednički dokumenat EP u kome su aktivno učestvovale i države koje nisu priznale Kosovo. Dakle, od Srbije se ne traži faktički ništa što ona sama nije prihvatila i nije se bunila.

Upravo iz tih razloga , a i da ne bude da nam nije kazato,  valja navesti tačke u kojima su formulisani stavovi i zahtevi u vezi Kosova, odnosa sa susedima i regionalnoj saradnji, kao i  pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Pa evo tih tačaka: