Interesantno je kako reč „generic" („opšte", „nebrendirano", ...) ima negativne konotacije u Engleskom slengu - inferiorno, zapušteno, prljavo, izgužvano, manje važno, ...

 

I kako je brend postao jedna od mračnih sila koje prožimaju moderni, civilizacijski „univerzum", a sveprisutna i magnetski privlačna.

Slučajno je PCR (Paul Craig Roberts) iskoristio reč kao opšti obrazac u članku o kapitalizmu kada je dao primer prodaje nemačkih podmornica Grcima za novac koji su pozajmili od Nemaca, a koji Grcima nije bio potreban nego je politička "elita" bila podmićena da bi ga pozajmila. Dalje ide priča, što PCRova što moja, kako nije svaka kinta od tog novca projekcija napravljene vrednosti vrednih Nemaca, nego je izvučena iz "kvantnog vakuma", pošto je to moguće na najvišim nivoima vlasi prostim pritiskom na kompjutersku tipku.

       Ne, nisam bila u Norveškoj.
       Bila sam na Zlatiboru. I u Višegradu.

      Tamo mi je bilo kao u Norveškoj:)

Moj favorit na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj je "ŽIVI ZID". Planirali su 3 mandata u Saboru, osvojili su jedan, ali vredan. Čestitao sam dragom prijatelju Ivanu Pernaru dugo sanjani ulaz u zastupničku klupu!

No, uspeh gradonačelnika Metkovića Bože Petrova, inače po zanimanju psihijatra, ponovo me je uverio da je i u Srbiji moguće naći izlaz iz ove agonije. Ono što su Božo Petrov i koalicija "MOST nezavisnih lista" uradili tokom predizborne kampanje i čak 19 osvojenih zastupničkih mesta u Saboru nakon upravo završenih parlamentarnih izbora svakako je tračak nade i

Nebojša Milenković, kustos i istoričar umjetnosti: UMJETNOST MORA DA SE IZBORI ZA VLASTITI BUNT

Intervju vodio: Đorđe Krajišnik
Oslobođenje, Sarajevo

Nebojša Milenković, istoričar umjetnosti i viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, za Dane govori o umjetničkoj avangardi sedamdesetih u Novom Sadu i Jugoslaviji, ali i mjestu, statusu i poziciji umjetnosti danas

 ... Živimo u statičnim društvima koja su, pritom, u potpunom vlasništvu neodgovornih i gramzivih političkih oligarhija koje su se samoproglasile nekakvim elitama. Uostalom, ovde nikad nije bilo popularno postavljati pitanja, polemisati, misliti, dovoditi pod sumnju... Sa druge strane, neštedimice se nagrađivalo poslušništvo, podaništvo i prigodničarstvo. Što nije uspela da ućutka cenzura - odradila je autocenzura. Kako sedamdesetih - tako i danas. Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, koji se toliko dosledno pridržava izreke: Ćutanje je zlato!? 

Ovih dana, od 17. do 21. oktobra, boravio sam u Crnoj Gori i bio neposredni svedok tamošnjih oktobarskih demonstracija. Najviše su me zanimale ispisane parole, njihovi sarkastični i satirični naboji. Ni pet para, tj. centa nisam davao za prepucavanja na relaciji režim-opozicija niti za svakojaka podmetanja, plasirana preko potplaćenih

Akademik i profesor Vladimir Kostić, predsednik SANU, izneo je javno svoje viđenje kosovskog problema koji već više od veka opterećuje državu i društvo u Srbiji i izaziva brojne posledice na život građana celog Balkana. Umesto otvaranja demokratske debate o problemu Kosova i svim aspektima različitih rešenja koje stoje pred nama, deo institucija i javnosti pokušao je da ućutka akademika Kostića. Predsednik Republike Tomislav Nikolić, čak je doveo u pitanje i njegov položaj predsednika SANU koristeći pri tom teške reči. Premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je „loše vreme za ovakve izjave".

Pitanje Kosova i njegove budućnosti, uključujući državno-pravni status, položaj srpske i drugih nacionalnih zajednica, status kulturno-istorijskih spomenika i brojna bolna pitanja vezana za blisku i ne tako blisku prošlost ljudi koji žive ili su živeli na Kosovu jesu važne teme za javnost u Srbiji i regionu i zahtevaju ozbiljnu i argumentovanu debatu. Ove teme deo su šire diskusije o suštinskim pitanjima razvoja Srbije koja traje već više od vek i po i jezgrovito je sažeta u dilemi formulisanoj od strane profesorke Olge Popović-Obradović: kolika ili kakva država?

U Kovačici, maloj varošici u južnom Banatu ovih dana traje smena vlasti.

Većinu koju čine DS, LSV, LDP i SVM će uskoro zameniti većina koju će činiti SNS, LDP, SVM i dva odbornika DS-a koji su podlegli pritiscima i "prepoznali ideju i politiku koju vodi premijer Aleksandar Vučić". 

Tako je SNS koji je na lokalnim izborima dobio glasova za 7 odbornika, ovih dana došao do podrške 20 odbornika. 

Postavlja se pitanje kako?

Pre nego što par desetina nas podeli Nobelovu nagradu za mir povrh ekskvizitne geo-političke analize, i nadasve kreativnih rešenja za planetu Zemlju, i šire, ovde na Blogu B92, Penzin Magazin nas podseća da je danas "Svetski dan siromaštva - Apsolutno siromaštvo pogađa 628.000 Srba" (italic, bold, i mnogo veći font) (International Day for the Eradication of Poverty, pa bi, možda, i kod nas trebalo ubaciti reč "iskoreniti" u naziv, iako se razumemo, naši smo (ovo mi je iskreno veselo, tj ne šalim se na račun Emsiemsija, ali ću ga jednog dana ipak pitati zašto mu je em na kvadrat).

 

Iako (i ova reč je potrebna da bi uz pomoć refleksije sekla preko naše svakodnevne važnosti, žurbe i površno-neinteligentnog, prigušenointeligentnog u politički korektnijem maniru, challenged, shvatanja prostor-vremena u kom smo se zadesili) je osnivač, co-osnivač, ili diskretan, ozbiljan, dobronameran i pametan promoter ovog magazina, tj iako je on još mlad i fiziološki, očigledno, tj nisam ga upoznao uživo, al šišti mu testosteron na sve pore i rupice, reklo bi se po gvozdenom pogledu i ko strela držanju na fotkama po Internet prostorima, i iako je on B92 bloger i autor, a ovaj blog je poznat po višim, supra-tematskim nivoima svesti i ekpertize, dok je Penzin za starije ljude, iako su se ovi "iako" sjatili u ovoj mojoj maloj rečenici, od Penzina se može svašta naučiti.

Srpski woody guthrie.