Jedna sam od onih koji kad se vracaju za Beograd, raduju se punim srcem. Obozavam trenutak kad avion polako silazi sa oblaka te pocinjem da prepoznajem obrise svog grada. Isto mi je i kad se priblizavam putem, prugom, camcem..Kao da me ceka neko od najblize familije i siri ruke u zagrljaj.
Nije da bas izgleda kad mu se priblizavas kao svetsko cudo od grada, al ja znam sta se sve krije iza kulisa, ono lepo nesto, toplo, beogradsko.

Iako na prvi pogled izgleda paradoksalno, tragedija Srba iz Hrvatske je posledica konstantno dobrih odnosa Beograda i Zagreba.   Dakle, ne samo Slobodana i Franje,nego njihovih političkih naslednika,a nažalost i  njihovih političkih protivnika.

Danas, 20 godina nakon "Oluje", više je nego jasno da su Krajišnici bili i ostali kolateralna šteta "dobrosusjedskog" dila Beograda i Zagreba u vihoru rata , no paradox je postojanje svojevrsnog kontinuiteta u ovakvim odnosima/dilovima  na relaciji Zagreb/Beograd.

Tudjman dakako nikad nije priznavao ma kakvu ulogu Miloševića

... kao sveto jedno svetog trojstva u kojem su još i pop-cinično "dođoh, videh, bombardovah", pa top of the pops Game of Thrones, ili House of Cards, kako ko već voli, su ovih dana zakoračili vojnički uvežbano na plodno britansko tlo.

Šteta što broj tri ne dozvoljava četvrtu komponentu pa da orgazmično srećnu Hilari, kada je komadanje ljudskih tela u desetinama hiljada u pitanju, ne pojačamo retardirano nasmejanim Obamom, jednim od najslabijih i najkrvoločnijih predsednika koje su Ameri imali, čiji je uradak „muški" podignut na za red veličina višu ravan, i tako postavimo „zdrav" kontekst za „razumevanje" šta-kako-i-gde-ko u unezverenom iznenađenju neoliberala ovih dana.

Pošto sam se već umorio od ove dve rečenice gore samo ću da nabrojim nešto od teže prebrojivog i još težeg za upakovavanje u neku priču sa bar minimalnim brojem čvrstih i koherentnih niti:

Ja ne lovim ništa, nego mi NSA haker pao na pamet kako je Kamerun danas optužio Merkelovu za Brexit, zbog njene imigracione politike.

Neko lovi Merkelovu, nema sumnje. Asocijacija mi je pala na pamet zato što su Tviter konci žestokog napada na nju, pre više od pola godine, vukli ka „dve lokacije" u US.

Kako se UK 1% „Mini-Me", evropska marioneta nadnacionalnog 1%a, povlači sa pozornice treba naći drugog „Evropljana" - Baltičari malecki, Poljaci veliki-a-mali, Nemačka je, u stvari, pravi izbor. I Merkelova smeta.

Prvi obrazac koji mi pada na pamet je prost i „logičan" - novi kancelar, nova vlada, nova vrhuška tamo gde treba - sysadmins, da se feudalci ne bakću s boranijom.

A i rasplinuli su se previše, feudalci, pa onemoćali donekle, kao im je Trump zario još jedne kandže u sapi pa ne ispušta.

Interesantna tema, mnogo veća od cirkusa i cirkusanata.

Ja nisam dovoljno informisan i očekivao sam da ću izneti svoj pogled kasnije, kako ga steknem. Ali nema razloga da sada ne iznesem "osećaj", ionako većina uglavnom to i radi, a pogled kada mu bude vreme. A povod, kao i obično, slučajan, bio nam sinoć na žurci jedan poš, obrazovani Englez, Free priložio Pildžera na Fejsu, Silver stavila pametan komentar negde na blogu i zaboravio gde, javio se jedan general, pa jedan vojak nižeg ranga u ime svojih vojaka, pa jedan značajan Nemac, pa berza tikće ...

Jedino što stare udbaške špije umeju da rade je da seju mržnju, drže svoje građane u strahu, i stvaraju haos od budalastih dezinformacija, prosto, jer kvalitetan finansijski plan ne postoji.

Da u najnovijem hrvatskom budalasanju postoji "inteligentni dizajn" očito je od samog starta, od ustoličenja ministra Hasanbegovića početkom tekuće godine, preko raznoraznih mračnih splitskih popova koji saslužuju molebane za pokojne fašističke lidere - nepomen im ime zločinačko; do nekakvih bizarnih zatrašivanja trkom u naoružavanju.

Kako god, kada sretnete obične i gradske ljude, iz većih hrvatskih urbanih sredina, nigde ne primećujete ovu hasanbegovićevsku debilanu: obični ljudi iz Hrvatske, posebno u okruženjima gde su podjednako stranci, oni se oslanjaju na i raduju pomoći suseda iz Srbije.

Гост аутор: anonymous

Датуми 

Историја није нешто што нам се само догађа, она се и ствара. Историју пишу победници. У њој је уписан однос моћи. Историја се памти по датумима који овековечују славу победника, и понижење побеђеног. Датуми се брижљиво бирају.

Данас 14. маја 2016. године, у Бањалуци заказан