- letnja dugodnevica  (solstice) je danas, 21.06. i u 12.28 počeo nam je Dan najkraće noći i to na "našoj polovini Zemlje" (koja se, samo zato što smo se mi ljudi tako dogovorili, naziva "gornjom" ili "severnom", što odmah mora zvučati sasvim šašavo svakome ko uključi mozak i zamisli Univerzum, jer  tada jasno vidi kako to ume da bude smešno i blesavo, kao i mnoge druge rutinske, mnogoponavljaljuće čovekolike predstave koje imamo o svemu i svačemu) -

Letnji solsticij (dugodnevica, suncostaj) je  vreme najdužeg dana (obdanice) na severnoj hemisferi koji označava dolazak leta i "trodnevno visoko stajanje Sunca", slično kao što zimski solsticij u decembru označava "Dan najduže noći" i "trodnevno nisko stajanje Sunca" na najnižoj tački neba.

Koliko god dugo da postoje pisani tragovi o  ljudima, koliko god legendi i mitova smo uspeli da upamtimo i sačuvamo od zaborava, sve, baš sve, govore o proslavama i zimskog i letnjeg solsticija, o ritualima, obredima, verovanjima, običajima ljudi širom planete koji svi neverovatno liče jedni na druge koliko god  i sasvim očigledno, u pradavnim vremenima ljudi bili geografski međusobno veoma udaljeni i naizgled bez ikakvog kontakta. Kretanje Sunca je povezalo mitove i legende, vremena i prostore, ritale i običaje ljudi koji nikada nisu saznali jedni za druge. Niti će, ikada.

Uz ivanjske običaje letnjeg suncostaja, vezana je jedna čuvena komedija - William Shakespeare „San Ivanjske noći“ (A Midsummer Night's Dream, 1594.). ili - "San letnje noći". Čudesna priča.

Denijel Elsberg, američki heroj, čovek koji je objavljivanjem tzv. Pentagon papers doprineo kraju Vijetnamskog rata, je u nedavnom intervjuu ispričao sledeću anegdotu: primajući nagradu koju federacija sudija nemačkog pravosuđa dodeljuje poznatim whistleblower-ima upitao je kako se na nemačkom kaže whistleblower. Dobio je odgovor da na tom jeziku ne postoji ta reč. "A šta bi bila najbliža?" insistirao je. Odgovor je glasio - izdajnik.

Anegdota ne samo da ilustruje nedostatak reči whistleblower na drugim jezicima, nego neodoljivo podseća na onu "jednima teroristi, drugima borci za slobodu." Iz ugla onih bezuslovno lojalnih vladama, korporacijama i uopće organizacijama koje nastoje da sakriju prekoračenja, zaobilaženja ili ignorisanja zakona i pravila whistleblower-i su izdajnici. Onima koji gaje iluzije da zakoni važe za sve, te da se otkrivanjem zločina nešto može promeniti i/ili neko pozvati na odgovornost, whistleblower-i su heroji.

Ovih dana se u američkoj blogosferi (i šire) vodi žestoka rasprava o tome da li je redov-specijalista [private specialist] armije SAD Bredli Mening [Bradley Manning] izdajnik ili heroj.

 

Situacija u Kirgistanu/Kirgiziji gubi od Svetskog prvenstva u fudbalu sa 0:1. Ovo je lepo primetila Ms Milić (koleginica blogerka), a ja mogu samo da dodam da su čak i oni malobrojni koji prate šta se dešava u svetu, ovoga puta fokusirani na fudbal. U toku je tumačenje kako je to Srbija izgubila od jedine države u grupi koja nije priznala Kosovo (Ghana),

Sretnem Jovudokrova jesenas u našem rodnom gradu i čovek mi ispriča kako je preko neke naše turističke agencije za debele pare dobio posao u Španiji. Fizički doduše, ali Jovadokrova u tom trenutku nije imao mogućnost da bira.

Lepo se tamo snašao i htede, kaže, posle da im se zahvali u medijima što su mu to omogućili, ali niko nije hteo da objavi njegovu priču, pa čak ni fotografiju. Kažu, žalimo slučaj, jer se dotična turistička agencija već reklamira kod nas i jedan je od stalnih komintenata, tako da joj vaša reklama nije potrebna.

He, pa nisam ni ja

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

Dani za nama, spakovani u prvu junsku sedmicu, obilovali su bujicom nekih slatkih i opasnih snova. A opasni su upravo zato što su slatki i što su kolektivni. Mnogo je mojih sugrađana u Mađarskoj ovih dana sanjalo isti san: svoju domovinu raspojasanu i razbaškarenu, nadošlu kao testo kad  iskipi iz vangle, pa krene nekud. Tako je i Mađarska u tim slatkim snovima krenula na sve četiri strane,

Početkom 2002. godine, gostovali smo porodično kod mog nekadašnjeg direktora, jednog sjajnog, inventivnog zanesenjaka poznih godina, u njegovoj kući u Francuskim Alpima, nedaleko od Ženeve. Uz raklet i vino, pozvao me je da pogledam zanimljivu knjigu fotografija. Ostao sam zabezeknut nad "Zemljom iz vazduha". Od tada znam ko mi je omiljeni fotograf - Jan Arti-Bertran.

 

Naravno da je cilj flotile bio da razbije blokadu. Naravno da je Martin Luter King provocirao civilne vlasti juga da bi razbio segregaciju. Naravno da je Solidarnost koristila radnička prava kao pretekst da razbije od Sovjeta nametnuti komunizam.

Ovaj tekst M.J. Rozenberga sam prvo pročitao na Hafington postu. "Alal vera," pomislih i stavih ga u bookmarkse. Onda videh status mog FB prijatelja Tonija Kerona koji je kopirao gornji pasus uz reči: My man MJ cuts to the quick on the Gaza flotilla, i odlučim da prevedem tekst. UzTonijevu pomoć sam došao u kontakt sa M.J. Rozenbergom. Mr Rozenberg mi je ljubazno dozvolio da objavim njegov tekst.

M.J. Rozenberg je Senior Foreign Policy Fellow u Media Matters Action Network. Prethodno je 15 godina radio na Kapitol hilu za nekoliko članova Kongresa i Senata Demokratske partije. Takođe je bio postavljen od strane Klintona u USAID. U ranim osamdesetim on je bio urednik AIPAC-ovog nedeljnog biltena Near East Report. Od 1998. do 2009. je bio director of policy u Israel Policy Forum.

Završna reč

UPDATE II reakcije u Turskoj

UPDATE

Pre nedelju dana [22. maja] gledajući direktan prenos ispraćaja broda Mavi Marmara sa 570 putnika iz preko 40 zemalja, koji su krenuli ka Gazi, bilo mi je žao što nisam na tom brodu. Za to vreme u Mersinu se oko 5000 tona humanitarne pomoći tovarilo u teretni brod Gazze. Nedelju dana pre toga iz irske luke Dandelk je isplovio teretni brod Rachel Corrie, sa 900 tona humanitarne pomoći, ka istom cilju. To su samo tri od osam brodova koji plove ka Gazi kao Flotila Slobode.

Robert Fisk, dopisnik Indipendenta sa Bliskog istoka, je govorio na petom godišnjem forumu Al Džazire, 23. maja. Ovo je tekst njegovog govora.

Moć i mediji nije stvar prijatnih odnosa između novinara i političkih vođa, između urednika i predsednika (plural, prim. prev.). Nije samo o parazitsko-osmotskom odnosu između navodno časnih reportera i neksusa moći koji vlada između Bele kuće, stejt dipartmenta i Pentagona, između Dauning strita, forin ofisa i ministarstva odbrane. U zapadnjačkom kontekstu, moć i mediji su stvar reči - i upotrebe reči.

Radi se o semantici.