Istorija ume da se poigra na veoma čudan način. Ironija da se ponuđena "nada u koju možemo verovati" uzima na ulici uprkos, a ne zahvaljujući predsedniku SAD Obami, koji je tu nadu pre dve godine nudio šakom i kapom muslimanskom i nadasve arapskom svetu, upravo u Kairu, je meni zabavna. Ne mogu da se ne zapitam nije li i taj govor, koji je tada bio veoma lepo primljen u pomenutim svetovima, doduše sa ogradom da treba sačekati prelazak s reči na dela, dao neki, barem mali, doprinos.

Podsećanje na Kairski govor neprijatnu situaciju za Obamu (i administraciju mu), suočenu sa izborom -- diktator ili "nada u koju Egipćani mogu verovati", čini još neprijatnijom. Međutim, ne treba brinuti, političarski obrazi su debeli, te se na prvu loptu birao diktator, bez da se trepne. No, to je tzv. real-politika ("Kome je do morala neka ide u crkvu," mislim da ne treba da navodim izvor). Demokratija je lepa samo dok se čeka, samo dok od sebe nagoveštaj da.

"Demokratija jeste najgori oblik vladavine ako izuzmemo sve ostale..."
Ova poznata recenica ciji je autor britanski premijer Winston Churchill, otkriva svu nasu nesavrsenost ali i nasu spoznaju o istoj. Da su ljudi andjeli ne bi nam vlada ni trebala- rekao je James Madison, pripadnik politicke elite koja je sa kraja 18. stoljeca stvarala americku republiku.
Amerika je mnogima bila religiozna inspiracija, drugima je bila simbol slobode i nade ali isto tako mnogima postala objekt mrznje ili razocarenja.
Gdje je danas Amerika, odakle je krenula, kako je stigla i dokle je stigla,

U ovoj emisiju koju (valja ponavljati) nećete imati prilike da gledate ni na jednom drugom mestu u Srbiji do ovde, a ne jer  je blog mesto posebog interesovanja za pitanja Kosova i Metohije, nego jer je blog jedino mesto gde mogu da pustim tako nešto (baš jer nikoga ne zanima); u ovoj dakle emisiji a koja se zove ironično Slobodnosrpski  možete da čujete šta Rada Trajković priča o Euleks-u; o potrebama da se zaštite svedoci koji bi progovorili i posvedočili Martijev izveštaj; o tome

Država u kojoj sam nekada živeo bila je mediteranska. Imali smo čak i Mediteranske igre na kojima smo navijali za naše soportiste, sportaše i momčadi i muške i ženske...Sada živim u državi koja baš i nije mediteranska. Nisam se ja nešto daleko selio (10-15 kilmetara u nekoliko pravaca) samo se država malo smanjila, promenila nekoliko imena i izgubila izlazak na more i Mediteran. Osim ako se ne računa ona malo nategnuta teorija o Dunavu kao majci (ili makar ujaku) Mediterana.

Beleška koja sledi napisana je još dok sam živela u Bocvani, a odnosi se na najčešću predrasudu kad je Afrika u pitanju. Da je užasno prljava.

Ne sećam se više ko me je, i čime, izazvao da belešku napišem, al' eto, onaj Harijev blog o crnom zetu izazvao me je da je okačim. 

Jedan od uobičajenih dijaloga, kada nekome pomenem život u Africi, odvija se otprilike ovako:

- A kako ste preživeli u toj prljavštini?
- Kojoj prljavštini?
- Pa Afrika je užasno prljava!
- Od kud vam to?
- Kako odkud? Pa to se zna! Zar vi ne gledate televiziju?
- Ne! Mi živimo tamo, i verujte mi, televizija (po običaju) preteruje!
- Jeste li sigurni? Možda niste dobro videli?
- !?

Svi vidimo i pratimo iste slike iz Egipta.

Iz izraelske perpspektive, diktator Egipta je specijalna ličnost. Preuzevši vlast iz ruku ubijenog predsednika, istinskog mirotvorca Anvara El-Sadata, Predsednik Mubarak vlada neugroženo poslednjih nešto manje od 30 godina. Po obliku vladavine, Predsednik u mnogo čemu podseća na Maršala Tita, višedecenijskog vladara komunističke Jugoslavije, inače velikog prijatelja slobodarskog Egipta. Ko zna, možda se, baš kao i u nesigurnoj današnjici poslejugoslovenske tranzicije iz diktature u demokratiju,  za tridesetak godina jave neki egipatski aktivsti za politička prava i slobode koji će obučavati nove generacije Egipćana kako je Mubarakova država bila lepa i uređena, zemlja meda i mleka, naspram ove demokratske anarhije? Čuj možda, takvi će se sigurno javiti.

 Da se vratim na Hosnija i telavivski ugao, Hosni je značajan iz više razloga. Preokrenuo je politiku Egipta iz ratnog huškanja u sadatovsko mirotvorstvo, shvativši da će za njegov režim biti mnogo unosnija ponuda Sjedinjenih Država od preko 3 milijarde dolara godišnje za ojačavanje infrastrukture, nego očigledno bezuspešni i skupoceni pokušaji da Izrael savlada vojno. Preuzeo je dugoročne ciljeve Sadata za preobraćanje Egipta u strateškog saveznika sa Izraelom, prilagodio gotovo u potpunosti  ekonomski program interesima bogatog Zapada, i ono što je najvažnije bilo za Izrael, počeo ga ja snabdevati energetskim resursima taman što je Izrael izgubio dragocenog partnera  - Iran, progutan u Islamskoj Revoluciji.

Bez pretenzija na analize – je ne poznajem oblast dovoljno…Samo poziv na razgovor.

Iznenađenja godine:

ili ne pominji okupaciju

"Stop gradnji jevrejskih naselja" kaže naslov agencijske (Beta) vesti na b92 portalu, a u vezi obraćanja genseka UN-a Ban Ki Muna odboru za palestinsko pitanje te respektabilne organizacije.

 zabraniće mi nanu i majčinu dušicu?

Globalni trud da se izvan zakona stave trave,vitamini i prirodni dodaci je već u tijeku, i već za 4 mjeseca će se kriminalizirati I zabraniti stotine prirodnih proizvoda u Velikoj Britaniji i diljem Europske Unije. Sve je to dio direktive koja je u EU akte uvedena još 2004.godine,  a koja podiže praktički nesavladive  prepreke protiv proizvođača prirodnih lijekova, zahtijevajući da ti lijekovi budu licencirani prije prodaje. Zahtjevi licenciranja su, pogađate, tako uređeni da gotovo nijedna biljka ne može ispuniti njihove zahtjeve

ili Ono što se od silne galame slabije čulo o Vikiliksu

Vikiliks je ukrao četvrt miliJona tajnih dokumenata Stejt dipartmenta i objavio ih na svom sajtu. Je li tako?

Nije.

U toj rečenici osim objekta ništa nije tačno, a da budem precizan objekat je 251.287 depeša Stejt dipartmenta.