2008-08-18 16:07:01

O antiamerikanizmu

Budimac RSS / 18.08.2008. u 17:07

Neposredan povod za ovaj tekst je članak Vladimira Arsenijevića objavljen svojevremeno u Politici О Америци и антиамериканизму. Razlog je samopreispitivanje, koje generalno upražnjavam glede svih svojih stavova, a na ovu temu malo češće, pogotovo od kada sam za antiamerikanizam optužen od bliskog mi prijatelja, kao i mišljenje da se ta etiketa lepi (nepodnošljivom) lakoćom.

 
2008-08-04 07:53:59

Marianao - Hialeah

Avram Goldmann RSS / 04.08.2008. u 08:53

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
Ne stidim se onih koji su napolju, jer moji sinovi su napolju, niti ću se ikada stideti svog roditeljstva, i nikada im neću negirati kubanstvo - sami su izabrali svoj put - sve dok ne okrenu oružje protiv domovine u kojoj su rođeni. (Eusebio Leal na 7. kongresu UNEAC-a, Udruženja kubanskih pisaca i umetnika, u originalu Yo no me avergüenzo de los que están fuera, porque mis hijos están fuera, y jamás me avergonzaré de mi condición de padre, ni jamás les quitaré a ellos el nombre de cubanos -ellos decidieron su camino- siempre y cuando no hagan armas contra la patria que los vio nacer.)

Jednog vrelog i prašnjavog tropskog popodneva moj kubanski poznanik (recimo da se zove Hugo, imena ponekad pomažu da priča lakše teče) i ja prolazili smo kolima kroz Marianao, čija je 114. ulica, glavna saobraćajnica koja zapadni deo Havane povezuje sa aerodromom, još uvek bila sveže okrečena za Samit nesvrstanih, tog u svetu zaboravljenog i marginalizovanog pokreta koji još uvek zauzima vrlo važno mesto u kubanskoj spoljnoj politici. 114. ulica podsećala je na pozorišne kulise. Pošto su tuda prolazile gotovo sve delegacije Samita, sve oronule kuće u njoj sveže su okrečene u živopisne boje - zelene, žute, plave, sve zamislive. Naravno, čim se sa glavne ulice skrene, decenijama stari i ofucani, nekada beli malter, odvaljuje se sa onoga što je ostalo od zidova. I tu, ipak, ljudi stanuju.

 
2008-07-31 19:12:39

Za 8 dana, 08.08.2008., u 08:08:08

gordanac RSS / 31.07.2008. u 20:12

- Osam (ne)Običnosti O Otvaranju Olimpijade -

mensblacklogo2757078pl7.jpgZa Osam dana, u petak, u Pekingu će svečanom ceremonijom biti otvorene Letnje Olimpijske Igre.

Olimpijadu u Kini prate razni neobićni i obični događaji - sam izbor Pekinga bio je intrigantan događaj davnih dana, zatim priče o izgradnji neverovatnih objekata ("to samo Kinezi mogu"...), informacije o novcu koji se ulaže, o nezamislivom broju ljudi koji rade za i na Olimpijadi, skandali i protesti zbog Tibeta koji su pratili kretanje Olimpijske baklje na samom početku, zabrana, pa dozvola iračkim sportistima za učešće, obaveštenja o "ograničenom korišćenju interneta" na OI, vesti koje su "procurele" o generalnoj probi otvaranja (.."zaustavlja dah i srce"...), terorizam kao tema za OI,....svega i svačega što predstavlja "neminovni prtljag događaja" našeg vremena.

Meni je jedna stvar bila posebno zanimljiva:

- insistiranje da se otvaranje održi baš 08.08.2008. u 08:08:08.

Zašto je organizatorima to bilo tako važno?

Objašnjenje je traženo, nađeno i - ponuđeno u kineskoj tradiciji poštovanja brojeva, verovanja u moć brojeva i kulture koja je oko svakog pojedinog broja izgrađena.

Broj 8 važi za izuzetan broj kod Kineza, način kojim se izgovara zvučno podseća na reči "sreća", "blagostanje", "uspeh".

I - tako je doneta odluka o datumu i vremenu obeleženom brojem 8, a svi ćemo biti svedoci imaju li Kinezi pravo kad svojom kulturom izdvajaju baš taj, jedan poseban broj.

 
2008-07-24 20:21:16

Clube da Costela

Avram Goldmann RSS / 24.07.2008. u 21:21

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
This active participation, which the individual at the periphery performs, emphasizes a creativity based almost exclusively on the reuse of previously existing materials which are available either as part of the Western tradition or, more recently, prefabricated by the international culture industry. Innovative responses to these materials

 
2008-06-29 22:02:20

100 GODINA OD TUNGUSKE EKSPLOZIJE

Saša Zorkić RSS / 29.06.2008. u 23:02

Danas se navršava tačno sto godina od razorne eksplozije u području basena reke Podkamenaja, u oblasti Tunguska, Sibir. Za tih proteklih sto godina brojne ruske i međunarodne ekspedicije su posetile mesto eksplozije i detaljno pretražile i ispitale čitavo područje. Napisani su mnogi izveštaji, sastavljene mnoge studije i postavljenje mnoge teorije o uzroku, ali ni posle čitavog

 
2008-06-25 22:25:13

Da li ste za diping?

Srđan Mitrović RSS / 25.06.2008. u 23:25

bazen_v.jpg Prošao je koncert, vrućina je ostala.
Tinejdžeri iz Velike Britanije su našli veoma zanimljiv način da se ohlade ali i zabave. To ima i svoj naziv - diping (engl. dipping). Sve ovo zvuči kao solidan početak za neki teenage music film.

E sad, diping je u slobodnom prevodu "bućkanje u bazenu", ali ne svom. Prvo se preko Google Earth-a pronađu bazeni u dvorištima

 
2008-06-06 19:12:44

Hotel Stadt Berlin

Avram Goldmann RSS / 06.06.2008. u 20:12

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
Life after Bush and Gorbachev/The wall is down but something’s lost… (Iggy Pop: Louie Louie)

U jednom od svojih prethodnih tekstova, Sector 7, pisao sam o mentalnom konstruisanju postojećeg grada koji još nismo videli, dakle o stvaranju imaginarnog grada pre nego što stvarni imamo u sopstvenom iskustvu. Ovaj tekst bavi se upravo obrnutim fenomenom: grada koji smo poznavali, ali koji je nestao, odnosno toliko se promenio da ga ne poznajemo više.

Ljudi su često skloni da lamentiraju nad stvarima koje su bile a više nisu. Kada se govori o gradovima, neretko se daju apokaliptične dimenzije metaforama nastajanja i nestajanja, kraja i poraza, transformacije u neprepoznatljivo kojom će biti nepovratno izgubljen identitet zamrznut u vremenu. Ono što se pritom često zaboravlja jeste neobična vitalnost gradova, njihova sposobnost da se obnavljaju, da evoluiraju, postaju nešto novo, dobijaju nove kvalitete (gubeći neke od starih). Verovatno nema mnogo boljih primera za ovo u skorašnjoj istoriji od Berlina.

 
2008-05-29 19:42:35

Unión Francesa

Avram Goldmann RSS / 29.05.2008. u 20:42

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
A city ecosystem is composed of physical-economic-ethical processes active at a given time within a city and its close dependencies. (Jane Jacobs)

Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi žive u velikim gradovima. Jedan od njih je mogućnost da se izgrade oaze privatnog u pustinji javnog.

U selima i manjim gradovima ta granica je izbrisana. Malo šta možete uraditi a da vaše komšije toga ne postanu svesne istog trenutka. Isto tako, malo šta je do te mere javno da bi bilo obezličeno, lišeno privatne dimenzije. U gradovima, međutim, možete se sakriti u svoj stan i biti anonimni, i bar donekle je stvar izbora kada i koliko često će se izlaziti iz zašuškanosti koju pruža privatnost. Osim toga, postoje i međuvarijante, javni prostori koji na neki način pružaju priliku za neposrednijom komunikacijom u okviru velike gradske celine – trgovi, mali parkovi, bašte restorana i slična mesta podsećaju nas da su gradovi, pre nego što su postali konglomerat administrativnih jedinica, bili niz spojenih komšiluka.

Jedna od karakteristika koje Havanu za posetioce čine tako zanimljivom i pitoresknom jeste što se socijalni život komšiluka vrlo često odigrava na krovovima. Ravni krovovi su multinamenski prostori: na njima se suši veš, šetaju psi, ali i razgovara, igraju domine, deca trčkaraju, komšinica šiša svoju prijateljicu, jede se, pije se, puše se cigare…

 
2008-05-02 13:23:00

Băneasa

Avram Goldmann RSS / 02.05.2008. u 14:23

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
Toute mode est délicieuse qui répond à une nécessité, non à une bizarrerie. (Raymond Radiguet: Le Bal du comte d’Orgel)

Svaki razvoj, a naročito brzi, nagli, nepromišljeni, vremenom postane kompleksna igra lica i naličja, protivrečna pojava koja može da ostavi posledice koje traju godinama, decenijama, vekovima. Iz želje da se odgovori na legitimnu potrebu, da se pronađe izlaz iz neke vrste krize ili zastoja, gradovi znaju da se otrgnu i organskom i planiranom rastu, i da se upute u pravcu divljeg i nekontrolisanog. Proizvodi takvog rasta svedoče o tome koliko je tanka nit između fantastičnog i groznog, urbane utopije i distopije.

The 1977 Bucharest Earthquake occurred on Friday, 4 March 1977, 21:20 local time and was felt throughout the Balkans. It had a magnitude of 7.4 and its epicenter in Vrancea (in the Eastern Carpathians) at a depth of 94 kilometers.

The earthquake killed about 1,570 people and wounded more than 11,000. Among the victims was the Romanian actor Toma Caragiu. Nicolae Ceauşescu had to suspend his official trip to Nigeria.

About 35,000 buildings were damaged, and the total damage was estimated at more than two billion dollars. Most of the damage was concentrated in Romania's capital, Bucharest, where about 33 large buildings collapsed. Most of those buildings were built before World War II, and were not reinforced. Many of the historic buildings that collapsed were not rebuilt; instead, the land was cleared for the building of the Palace of the Parliament. (http://en.wikipedia.org/wiki/1977_Bucharest_earthquake)

Gotovo trideset godina kasnije Bukurešt postaje glavni grad jedne od zemalja Evropske unije, i šesti grad po naseljenosti administrativnog gradskog područja u toj istoj Uniji. Istovremeno, problem sa kojim se Bukurešt suočio posle Ceauşescuovog monumentalnog pretumbavanja centra grada bio je (i ostao) vrlo ozbiljan. Staro gradsko jezgro bilo je ili zamenjeno novim zgradama (Skupština, tj. Palatul Parlamentului, novogradnje u Bulevardul Unirii i nekoliko okolnih ulica), ili pušteno da propada. Mnoge zgrade u pešačkoj zoni oko Ulice Lipscani i danas imaju vidna oštećenja od zemljotresa, a niko ih nije pipnuo za sve ove godine.

 
2008-04-27 08:17:42

Duh vremena - Zeitgeist

Kazezoze RSS / 27.04.2008. u 09:17

"Kada se lepo upakovana gomila lazhi uspije da proda narodnim masama

polako i sistematski tokom nekoliko hiljada godina - onda se istina smatra

totalnom besmislicom, a onaj koji ju propoveda - totalnim ludakom."

                     ~ J.Dresden~

Angie je vec u jednom od svojih blogova postavila kao temu dokumentarni film Zeitgeist, a ja bih se samo zadrzhao na njenom prvom delu koji govori o religiji. Lutajuci po internetu uspeo sam da nadjem kompletan prevod prvog dela, pa sam odluchio da vam ga iskopiram.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana