Površnost je suštinska odlika javnog života u svakom smislu. Površnost i bombastičnost u najvećoj meri odlikuju svaku vrstu javnog diskursa u Srbiji.

Volite li sport? Košarku? Igrate, gledate ili oba?

Reprezentativni uspesi naše košarke zaslužuju mnogo više pažnje od "jednog bloga", pa o njima ovde nije reč (a i onako znate sve, skoro). 

Takođe i klupski i individualni uspesi nisu tema ovog posta.

Evo šta me (između ostalog) nervira: godinama slušamo neku mrsomudu o "Zemlji košarke",

Некада, у Орвелова времена, сила се могла замислити као Велики Брат који надзире сваки покрет својих поданика. Орвелијанско пророчанство потпуно се обистинило оног тренутка када је силама постало могуће да надзиру сваки телефонски позив било ког грађанина, сваки хотел у ком је одсео, сваки аутопут којим је прошао и тако даље.

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.

SIMBOL EPOHE

I Đilas i ostrašćeni lovci na fotelje, sinekure, službene limuzine, nove sekretarice i dnevnice, pripadaju polusvetu, bolje reći četvrt-svetu, maestralno opisanom u komedijama Branislava Nušića.

Šta smo mi Bogu zgrešili da imamo ovakve paćenike, kojima je briga za muke građanki i građana Srbije samo demagoški paravan za isijavanje patoloških lovačkih strasti!?

Kao što je poznato, u Beogradu se od sedmog do devetog aprila održava Share konferencija, nova forma festivala koji će istovremeno okupiti međunarodne zvezde internet i društvenog aktivizma, umetnike iz sfere novih medija i priznate muzičare.

Pored brojnih gostiju iz sveta, za mene predstavlja značajan podatak da će na ovogodišnjoj konferenciji  jedan od njih biti Sami Ben Garbija, Tunišanin koji trenutno živi u Holandiji, a koji

Novembar je mjesec kad je vreme da zima, bar malcice, zakuca i na teksaska vrata. Iako je bilo gotovo 14 stepeni, nenavikli na "niske" temperature, priklonili smo se plameniku. Nismo mi jedini. Doduse ovi Ameri do nas su se grijali vise vinom nego tim grijacem koji je stajao izmedju nasa dva stola. Ranije su poceli pa samim tim i bili u blagoj prednosti.
Ne pricamo glasno, sem kad su politika i zene u pitanju. O sportu skroz slabo i diskutujemo. Ma bili smo tihi, al' ipak suvise blizu susjednog stola da bi izbjegli klasicno pitanje: Koji je to jezik?
Gospodja prijatnog izgleda, plave trsave kose svezane u rep taman da joj sakriju usi od teksaskih 14 stepeni, nije nam ni dala vremena da odgovorimo.
"Francuski? Ne, ne nemojte mi reci... znam- njemacki"?

KUKU & LELE!

S pravom stručnjaci i sindikalci upozoravaju da su predložene mere samo predah radi vraćanja pristiglih rata kredita i kamata, a ujedno i šansa za uzimanje novih zajmova. Dakle, i dalje na delu imamo onu staru srpsku: seci uši, krpi dupe!