Niko nas ne voli, ni agresor, ni zrtva, ni napad ni odbrana, svima smo problem. Na ratistu niko ne voli novinare. Ako posteno rade svoj posao. A kako bi drugacije. Nazalost ima izuzetaka, ali ovaj Blog nije posvecen njima.

Ovaj Blog je posvecen onima koji su posteno radili svoj posao, I zato su izgubili zivot.

A, ima ih dosta.

Pitalo me je hiljadu puta:"Zasto radis taj posao"
Nemam odgovor. Mozda jer je adrenalin najgora droga na svetu. A mozda i sto ne znam da radim nesto drugo.

Pitalo me je hiljadu puta:"A il se bojis"
Odgovaram:"Samo se

Podstaknuta Brajinim blogom i komentarima o „dečaku i napadaču", rešila sam konačno da napišem blog o kondicionalu - isti se kiseli u mojoj glavi još od januara. Povod je takođe bila vest na B92, pri čemu ovde ne iritira sugestivni naslov vesti, nego javašluk prema jeziku, ispoljen plakativno u dve rečenice inače podužeg teksta. Obe vesti su se, jedna zbog zloupotrebe, a druga zbog nepoznavanja jezika - dakle, zbog jezika - pokazale kao kontraproduktivne.

Setićete se, donedavni predsednik Hrvatske Stipe Mesić izjavio je početkom godine kako bi, u slučaju da Republika Srpska reši da se otcepi od BiH i pripoji Srbiji, odmah poslao vojsku na granicu... itd. Reči su odjeknule, a Mesićev kabinet je rešio da pokuša kako-tako da izvadi kestenje iz vatre, pravdajući Mesića činjenicom da je, eto, samo upotrebio kondicional.

U prvobitnoj verziji vesti objavljenoj na B92 upotreba kondicionala je prokomentarisana na sledeći način:
„Na relaciji Beograd - Zagreb sad su presudna glagolska vremena." I, malo dalje, konkretno o kondicionalu:
„Za neupućene - reč je o glagolskom vremenu koje prevedeno na žargosni jezik je - može da bude ali ne more da znači."

UEFA Liga sampiona ili Deklaracija o Srebrenici…Slavica Djukic Dejanovic ili Wayne Rooney…Nemanja Vidic ili Ivica Olic…Misel Platini ili Aleksandar Tijanic…Narodna Skupstina ili Alianz Arena…Boze pravde ili himna lige sampiona…i sve to u 20:45 na nacionalnoj televiziji, projektu za ciju je realizaciju iskamcena pretplata.."na dobrovoljnoj osnovi", naravno…...Gde, ako uopste, postoje takve dileme?

       

FOLLOW UP

UPDATE

Na spisak neprijatelja koji prete bezbednosti SAD-a Pentagon je dodao WikiLeaks.org, sićušni izvor informacija i dokumenata za koje bi vlade i koreporacije širom sveta više volele da ostanu tajna. Kaže prva rečenica članka u NYT-u od pre dve nedelje.

Iz članka sledi da je WikiLeaks.org trn u dupetu ne samo Pentagonu, čiji izveštaj o sebi [WikiLeaks.org-u, link je pdf fajl] je objavio dva dana pre tog NYT članka [armijski zvaničnici su potvrdili autentičnost dokumenta], nego i vladama Severne Koreje, Tajlanda, pa i švajcarskih bankara [Bank Julius Baer], čije je pranje novca sajt uredno dokumentovao 2008. Švajcarci su svojevremeno uspeli da blokiraju pristup sajtu iz SAD na dve nedelje.

Amnesty International je prošle godine dodelio ovom sajtu nagradu za medije.

Jedan od ključnih razloga STATUSA QUO u Srbiji jeste tendenciozno izbegavanje lustracije. Uprkos Zakonu o lustraciji, usvojenog maja 2003. sa rokom važenja do 2013. godine, veoma malo je konkretno uradjeno da se napravi diskontinuitet sa Miloševićevim nacional-socijalističkim režimom sankcionisanjem njegovih perjanica.

Ako bi se pravila TOP lista profesija, na čije

Dva puta do sada sam objavljivao kolumne Orhana Kemala Džengiza. On je predstavnik liberalnog-sekularnog dela turskog novinarstva. Pre više nedelja sam hteo da predstavim jednim tekstom predstavnika konzervativno-religioznog dela. Međutim, iz "tehničkih razloga" nisam bio online nedelju dana, a taj tekst Mustafe Akjola je u međuvremenu izgubio nešto od aktuelnosti [da se ne baci, prevod sam objavio na privatnom blogu]. Dobivši dozvolu da propagiram njegove tekstove, objavljujem jedan dragulj, koji mi je svojevremeno promakao jer sam u vreme njegovog objavljivanja bio u Srbiji.

Zamislite da vam neko traži pare za nešto što nećete, pa vam ih na silu otme.

A onda i od drugih uzmu pare (a ne bi trebalo jer su ih već uzeli od vas) i na kraju ni jednima ni drugima ne daju ono zbog čega su i uzeli pare.

 

To je nesportski (eufemizam od govnarski).

.

Verovatno se i vama dogodilo da krenete u svoju omiljenu knjižaru, u kojoj godinama razgledate i kupujete knjige, a kada tamo stignete sa čuđenjem konstatujete da vaše knjižare više nema.  Već desetak godina knjižare po Srbiji nestaju. U centru Beogradu prva je nestala Jugoslovenska knjiga iz Palate Albanija, a zatim su jedna po jedna nestajale Nolitve knjižare, knjižara Kultura, Rad i druge. Na mestima gde su nekada bile knjižare sada su parfimerije i butici modne i sprtske odeće i obuće. U neravnopravnoj borbi sa brendiranim parfemima, trenerkama i patikama knjiga je poražena.

Međutim, ne nestaju samo knjižare, već i velike izdavačke kuće i štamparije ( Prosveta, Nolit, Filip Višnjić, BIGZ ...).

Da li je reč samo o posledicama tranzicije ili su to znaci da je štampana knjiga, kakvu poznajemo više od pet vekova, u ozbiljnoj  krizi, ne samo u Srbiji, već i u svetu?  

Danas nije lako ni u jednoj profesiji. Ako zanemarimo svakodnevnu jadikovku i ako se osvrnemo na Svet oko sebe, zapazićemo da se ljudi spore oko različitih  važnih tema vezanih za etičke dileme sa kojima se u svom radu sreću. Tako kako je u medicini, u advokaturi, biologiji, genetskom inženjeringu, fizici...filozofiji...tako je u svakoj drugoj oblasti života. Svuda se javljaju dileme oko kojih se debatuje. Nigde nije sve jasno, čisto i nedvosmisleno. Koplja se lome oko eutanazije, korišćenja lakih droga u medicinske svrhe, abortusa, genetski modifikovane hrane, presađivanja organa,